Rekordno nizak vodostaj Dunava već ugrožava snabdevanje Srbije naftnim derivatima i ugljem i proizvodnju struje u hidroelektrani „Đerdap 1“, a tek predstoji novi toplotni talas. Da li je ugrožena energetska stabilnot zemlje?
Sve masovne tovare jedino je ekonomično dopremiti brodom.
Zato se ceo svet poslednjih meseci našao u energetskoj krizi kada je stao transport nafte i gasa kroz Ormuski morez. Po sličnoj logici bi Srbija mogla da se nađe u problemu zbog istorijsko niskog vodostaja Dunava.
„Nizak vodostaj Dunava može da bude problem za snadbevanje energenata u Srbij“, kaže za „Vreme“ Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i bivši većinski vlasnik preduzeća AD „Nafta“. „Dunavom se železara u Smederevu snadbeva ugljem i rudom, a ovim putem stižu delimično i naftni derivati. Prevashodno dolazi dizel, ali u određenim količinama i benzin.“
Brojne pumpe u Srbijhi snadbevaju se Dunavom, kako sa severa, tako i sa juga. Generalni direktor kompanije MOL Srbija Milenko Janković je u junu govorio da se ova firma snadbeva iz rumunske Konstance od uvođenja sankcija NIS-u. On je tada objasnio da železnički transporti umnogome podižu cenu finalnog proizvoda.
„Kada je nizak vodostaj, barže mogu da prevezu 30 do 40 odsto svog ukupnog kapaciteta“, napominje Atanacković.
Tako je za jul realizovana samo četvrtina planiranog uvoza naftnih derivata u Srbiju, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. Uzroci su, kako su rekli, nizak vodostaj Dunava, ali i poremećaji na globalnom tržištu i visoke cene.
Ekstremno nizak vodostaj Dunava može da ugrozi i rad sistema za hlađenje u termoelektranama u Kostolcu, što je već dovelo do smanjenja njihove proizvodnje električne energije. Iz EPS-a su rekli da hidroelektrana „Đerdap 1” poslednjih dana u elektroenergetski sistem isporučuje trećinu prosečne dnevne proizvodnje.
Niskom vodostaju ne pogoduje nikako ni novi toplotni talas. Prošle godine je, poređenja radi, potrošnja električne energije u Srbiji povećana tokom najtoplijeg letnjeg perioda za 15-20 odsto u odnosu na isti period 2024, podaci su Elektromreže Srbije, a ona se po pravilu svake godine povećava. Glavni razlog povećanja potrošnje struje je veća upotreba klima-uređaja zbog tropskih vrućina koje počinju krajem jula.
Tokom velike suše 2022. godine, Srbija i Bugarska su po hitnom postupku potpisale Sporazuma o saradnji u tehničkom održavanju plovnog puta Dunava, naročito zbog obezbeđivanja nesmetanog prevoza uglja za potrebe energetske stabilnosti.
Ovaj problem je tada otežao nabavku uglja za predstojeću zimu jer se najveće količine uglja dopremaju vodnim putem, odnosno Dunavom i Savom iz Bugarske i Rumunije. Pored uvoza uglja, obustava plovidbe na Dunavu u Bugarskoj prouzrokovala je i prekid dopreme evrodizela iz Luke Konstanca.
Ovim problemom se bavi i Vlada Srbije.
Republički štab za vanredne situacije je danas, 29. jula, razmatrao kritičnu hidrološku situaciju izazvanu „istorijski niskim vodostajem Dunava“, kao i njene posledice po funkcionisanje Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav i moguće mere za njihovo ublažavanje.
Konstatovano je da aktuelna hidrološka situacija zahteva kontinuirano praćenje i koordinisano postupanje nadležnih institucija.
„Istovremeno, nadležne institucije nastaviće sa pojačanim praćenjem uticaja niskih vodostaja na energetski sistem, plovidbu i hidrološke prilike, kako bi blagovremeno preduzimale mere u skladu sa razvojem situacije“, piše u saopštenju.
Sednicom je predsedavao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je rekao da ovo nije pitanje jedne institucije, već celog državnog sistema. Dačić je dodao i da će država učiniti sve što je u njenoj moći da zaštiti građane, privredu i prirodne resurse, a prisustvovali su brojni ministri, predstavnik MUP-a i direktori javnih preduzeća.
Vodostaj Dunava u Rumuniji je na najnižem nivou od 1996. godine.
Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika zato je preventivno u utorak, 28. jula, u skladu sa kontrolisanim procedurama koje se primenjuju u slučaju izrazito niskog vodostaja, ugasila reaktor u nuklearnoj elektrani Černavoda, saopštilo je ministarstvo energetike, navodeći da je cilj mere zaštita sistema za hlađenje.
Reaktor je privremeno isključen kako bi se sprečila moguća oštećenja rashladnog sistema, koji koristi vodu iz Dunava, napomenulo je ministarstvo.
Putnički kruzer „Viking Ulur“, koji se sa bezmalo 240 putnika i članova posade plovio pod švajcarskom zastavom, nasukao se na Dunavu kod Salče u rumunskom okrugu Mehedinci zbog izuzetno niskog vodostaja te reke, prenosi RTS.
Na nasukanom brodu bilo je 186 putnika i 52 člana posade, a granična policija počela je sinoć evakuaciju putnika, koji su potom krenuli autobusima ka Bukureštu.
Kruzer je trebalo da pristane u Vidin, a nakon što se nasukao, posada je angažovala drugo plovilo za prevoz putnika. Ono, međutim, nije uspelo da se približi dovoljno za bezbedni transfer ljudi, pa su u evakuaciju uključeni pripadnici granične policije, koji su patrolnim čamcima prevozili putnike na bezbedno.
Brod je isplovio iz luke Drobeta-Turnu Severin u ponedeljak uveče, a tokom plovidbe zaglavio se na sredini korita u oblasti Salča, poznatoj po brojnim peščanim sprudovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
