Vodostaj Dunava u Rumuniji je na najnižem nivou od 1996. godine, a to je dovelo do ograničavanja navodnavanja za poljoprivrednike, smanjenja transporta robe, a poremetilo je i rečni turizam u Mađarskoj
Suša i vreli toplotni talas u Evropi oborili su vodostaje Dunava i Rajne na veoma nizak nivo. Na ulazu Dunava u Rumuniju vodostaj reke je pao na najniži nivo u poslednjih 30 godina. Protok je tokom vikenda iznosio svega 1.700 kubnih metara u sekundi, a uobičajeni julski prosek je oko 4.700 metara.
Sredinom jula su i mađarske vlasti upozorile da je Dunav na samo nekoliko centimenatara iznad višegodišnjih rekordno niskih nivoa. Slična situacija je i u Hrvatskoj, gde je tokom vikenda izmeren istorijski nizak vodostaj Dunava, 17 centimentara niži od najniže izmerenog vodostaja do sada 2022. godine.
U Hrvatskoj je zbog niskog vodostaja došlo do promene vodnog režima, a stručnjaci upozoravaju da je to loše i za ekosistem, za riblji fond, za kanale koji navodnjavaju privredu, ali i za plovni put, prenosi hrvatski Dnevnik.
Kako se vidi na fotografijama koji je objavio Rojters na obalama su se pojavili ogromni peščani sprudovi, projektni trajekti su obustavili saobraćaj, a barže natovarene žitaricama su ostale zaglavljene jer nemaju dovoljnu dubinu za plovidbu.
Izvor: FoNet/APSuša
Uticaj na transport robe i turizam
Rumunija je među najvećim izvoznicima žitarica u Evropu, te ovaj zastoj na Dunavu dolazi usred izvozne sezone. Zbog manjka vode, rumunske vlasti su ograničile korišćenje vode za navodnjavanje useva u jugoistočnom delu zemlje, a akumulacije se pažljivo kontrolišu kako bi nuklearna elektrana Černavoda imala dovoljno vode za hlađenje reaktora.
Slična je situacija i na Rajni, najprometnijoj unutrašnjoj plovnoj ruti u Evropi koja povezuje Holandiju sa Nemačkom, Francuskom i Švajcarskom.
U Kaubu u Nemačkoj vodostaj Rajne je toliko nizak da brodovi ne mogu da plove sa putnim teretom. Prevoznici stoga ukrcavaju znatno manje robe kako se plovila ne bi nasukala, a to automatski povećava i troškove transporta.
Problem je i u Mađarskoj kojoj su međunarodna rečna krstarenja glavni turistički prihod, sa oko 600.000 putnika godišnje, prenosi Rojters. Mađarski operater turističkih obilazaka MAHART-PassNave saopštio je da rečni kruzeri još uvek mogu da uđu u Mađarsku, ali da je nekoliko brodova nasukano ili čeka u lukama zbog niskog vodostaja. Ova kompanija je zabeležila pad rezervacija od 18 odsto u julu.
Moguće i velike ekonomske posledice
Iako nizak vodostaj nije ništa novo na evropskim rekama, ono što stručnjaci ističu jeste ozbiljnost i trajanje tokom turističke sezone. Toplotni talasi povećavaju rizik na kopnu i umanjuju topljenje snega i padavina koji održavaju stabilan nivo vode u Dunavu i Rajni.
Ipak, kako piše Nova.rs iskustvo od ranijih godina pokazuje da posledice mogu biti ozbiljne. Rajna je još 2018. godine zbog suše bila neplovna što je ozbiljno uticalo na nemačku farmaceutsku i hemijsku proizvodnju koja je pala oko 10 odsto za tri meseca.
Kompanija BASF je tada procenila da ju je nizak vodostaj koštao oko 250 miliona evra, a ekonomisti su procenili da je velika suša 2022. smanjila nemački privredni rast za čak pola procentnog poena.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najmanje 224 osobe su poginule, a više od 700 je povređeno u Kolumbiji u zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio tu zemlju u ponedeljak, navedeno je u preliminarnom izveštaju Kolumbijskog udruženja glavnih gradova (Asokapitales)
Na nekoliko lokaciji u Lici nezakonito su odložene ogromne količine otpada. Hrvatska opozicija najavljuje postupak za opoziv Vlade, a premijer Andrej Plenković se bavi kriznim menadžmentom i obećava utvrđivanje odgovornosti
Bivši predsednik Sirije Bašar el Asad osuđen je na smrt u odsustvu zbog zločina počinjenih tokom gotovo 14 godina građanskog rata u toj zemlji. Sud u Damasku proglasio ga je krivim za ubistva sa predumišljajem, torturu, proizvoljna hapšenja i zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva dece
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
