Menstrualni ciklus u velikoj meri je i dalje tabu, a tamponi i ulošci se u Srbiji oporezuju sa 20 odsto. Inicijative da budu besplatno dostupni su retke, ali ponekad uspeju - kao sada u školama u Vranju
Udruženje „NEXUS-Vranje“ je u okviru projekta „Devojčice devojčicama“ sprovelo edukaciju učenika o reproduktivnom zdravlju, u sedam osnovnih škola u Vranju i Vranjskoj Banji, pišu infovranjske.rs.
U saopštenju udurženja navode da su za sve osnovne škole u Vranju i Vranjskoj Banji, kao prve u Srbiji, obezbedili besplatne higijenske uloške u školskom toaletu.
Hrabar korak
Žene čine otprilike polovinu stanovništva. Većina njih prolazi kroz menstrualni ciklus u proseku 40 godina. To je značajan vremenski period, a briga o ciklusu je i dalje tabu tema.
Jovana Mrdalj iz Ženske inicijative kaže za „Vreme” da je ovo je zaista veliki i hrabar korak jer se tako ne utiče samo na brigu o zdravlju već i na smanjenje menstrualne stigmastizacije, jer su one mlade devojčice prepoznale značaj ove krize javnog zdravlja.
Vranje i Vranjska Banja postala su prva mesta u Srbiji u kojima su obezbeđeni menstrualni proizvodi u svim školama, ali pre toga je novosadska srednja škola MC Vision postala prva škola u Srbiji koja je uvela besplatne menstrualne proizvode, a posle njih i Karlovačka gimnazija.
8.000 dinara za uloške
Menstrualno siromaštvo predstavlja nepristupačnost obrazovanja o menstrualnoj higijeni i reproduktivnom zdravlju, menstrualnih proizvodima, nedostatak sanitarnih uslova, pristupa vodi, zdravstvenoj zaštiti, lekovima protiv bolova.
S ovom vrstom siromaštva suočava se čak pola milijarde žena u svetu, a u našoj zemlji biti žensko znači, između ostalog, godišnje izdvojiti od 6.000 do 8.000 dinara za održavanje osnovne menstrualne higijene – pokazuju istraživanja „Džender noledž haba“.
To posebno pogađa porodice s više ženskih članova, dok su menstrualnom siromaštvu najčešće izložene studentkinje koje nisu iz grada u kome studiraju, Romkinje, žene sa invaliditetom i žene koje žive na granici siromaštva ili ispod nje.
One su primorane da tokom ciklusa pribegavaju raznim alternativnim rešenjima koja mogu ozbiljno da ugroze njihovo zdravlje.
Srbija i Albanija imaju najvišu stopu poreza na uloškle, tampone i lekove
Mrdalj kaže za „Vreme” da osim Albanije, na Balkanu, naša zemlja ima najvišu stopu poreza na ove proizvode.
„Ukoliko pogledamo cene proizvoda i usluga lične potrošnje u maju 2024. godine, u odnosu na april 2024. godine, u proseku su više za 0,4 odsto. Potrošačke cene u maju 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,5 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 2,2 odsto”, kaže Mrdalj.
Takođe, dodaje, potrebno je tako i ograničiti proizvođače koji ne bi podizali prodajne cene.
Sagovornica „Vremena” dodaje da je važno boriti se protiv menstrualne stigmatizacije što znači da je potrebno o tome informisati i mušku populaciju, a kod žena uticati na odlazak na redovne preventivne ginekološke preglede kako bi se brinule o svom menstrualnom i reproduktivnom zdravlju.
Kompanija Deloitte Advisory dobila je posao vredan 15,1 milion dinara bez PDV-a, odnosno oko 128.100 evra za knjigovodstvene, računovodstvene i usluge poreskog savetovanja za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027
Švajcarska povlači sa tržišta žuto i belo kukuruzno brašno poreklom iz Srbije, jer je procenjeno da je proizvod „potencijalno oziljno rizičan"
U Srbiji je na snazi zabrana izvoza suncokretovog ulja, tvrde proizvođači suncokreta, ali je mera neformalna, pošto Vlada nije donela nikakvu zvaničnu uredbu o zabrani. Prete protestima i blokadama saobraćaja
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je bar 1200 evra mesečno, kažu čitaoci njuzletera „Međuvreme“. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za „Vreme“ da utvrđivanje minimalne zarade više nema nikakvu funkciju, da mnogi ljudi rade više poslova samo da bi mogli da prežive, a da osim Srbije ni jedna evropska zemlja prosečnu potrošačku korpu ne razdvaja od minimalne
Zbog odluke da se raskine saradnja sa kompanijom Kentkart prodaja karata u GSP- u pala za 1,7 milijardu dinara
Kako neko dođe do toga da misli da mu se sve može, osim, naravno, da makar i gricne ruku koja ga hrani? Da je nedodirljiv, nekažnjiv, zaštićen, poseban i posledično bahat i bezobziran
Zašto je festival „Mirdita, dobar dan“ morao biti zabranjen? Šta spaja režim, huligane iz navijačkih kopova i ovdašnje desničare, navodno u opoziciji? I koliko je sve ovo jadno da jadnije ne može biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
