Cene u prodavnicama su više od inflacije, a guvernerka NBS kaže da su cene hrane u Srbiji, uz cene energije, bile ključan pokretač inflacije, a ono što na sve nas kao potrošače najviše utiče jeste upravo kretanje cena prehrambenih proizvoda, kaže guvernerka NBS.
„Zbog toga njihov veći rast često stvara utisak da je ukupna inflacija i viša nego što na to upućuju zvanični podaci”, kaže Jorgovanka Tabaković za RTS. „Pri tome, postoje kategorije prehrambenih proizvoda (voće i povrće, ulje, slatkiši, bezalkoholna pića) čiji rast cena je veći kako od ukupnog rasta cena hrane, tako i od ukupne inflacije.”
S dolaskom nove poljoprivredne sezone, cene voća i povrća bi trebalo da se nađu na nižem nivou, dodala je ona.
Čipflacija – jeftinije postaje skuplje
Sve više se govori o fenomenu čipflaciji, a Tabaković kaže da je Narodna banka Srbije testirala i potvrdila njegovo prisustvo i u Srbiji u periodu od početka 2022. zaključno sa krajem 2024. godine, i to na primeru od 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića (mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa i bezalkoholna pića, konditorski proizvodi i dr.).
„Smatramo da su ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim zamena skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka i nesavršenost tržišnih struktura, koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, na šta sam više puta i ukazivala u javnosti”, kaže ona.
Pojava da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih ima i socijalni karakter, jer direktno pogađa stanovništvo sa manjim dohotkom, dodala je guvernerka.
Šta misli o bojkotu
Na pitanje o bojkotu megamarketa koji je u toku, na poziv udruženja Efektiva, Tabaković je rekla da podaci o prometu bojkotovanih trgovinskih lanaca u jednom danu ili jednoj nedelji nisu dovoljni za sagledavanje širih posledica, ali mogu poslati izvestan signal trgovinskim lancima u vezi sa politikom maloprodajnih cena.
„Bojkot može imati samo kratkoročne efekte usled nižeg prometa u trgovini na malo u danima bojkota, dok samo sistemska rešenja mogu uticati da se uspori rast cena na trajnijoj osnovi. To podrazumeva da svi akteri u lancu snabdevanja, od proizvođača, preko veletrgovaca do maloprodaje budu svesni svoje uloge i ponašaju se odgovorno i racionalno kada je reč o utvrđivanju cena, jer pad prometa nikome ne donosi korist”, dodala je guvernerka.
Šta će biti sa evrom
Jačanje ili slabljenje evra prema američkom dolaru na međunarodnom tržištu nema direktan uticaj na kretanje kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti na našem, domaćem deviznom tržištu – tvrdi Jorgovanka Tabaković.
Potrebno je imati u vidu da sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja, utiču i na kretanje ponude i tražnje za evrom na domaćem deviznom tržištu, rekla je još ona.
Izvor: RTS
