Iako se u Srbiji litijum poslednjih meseci preporučuje kao lek za sve probleme, od elektromobilnosti do skladištenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, za šta bi prema medijskim izveštajima u Kini uskoro već trebalo da počne da se koristi, stručnjaci EPS-a, bar kad je o ovoj poslednjoj primeni reč, imaju rezerve. Kako je istaknuto u utorak, 15. oktobra, na panel diskusiji „Uloga Elektroprivrede Srbije u zelenoj energetskoj tranziciji“, struju dobijenu iz vetra i solara i dalje je bolje skladištiti u reverzibilnim hidro-elektranama, nego u litijum jonskim baterijama, piše Nova ekonomija.
Rečeno je da je problem sa baterijama što za sada ne postoji tehnologija za reciklažu, a i zagađuju okolinu.
„S obzirom da je vek eksploatacije baterije od 20 do 25 godina, te da ne znamo kako će moći da se prerađuju, EPS ide na reverzibilne hidro-elektrane kao skladišta“, rekao je Jova Tošić, rukovodilac projekta izgradnje solarne elektrane Petka u EPS-u.
Ovaj stav,kažu EPS-ovi stručnjaci, nije povezan sa trenutnim lomljenjem koplja oko rudarenja litijuma na teritoriji Srbije.
S druge strane, sama upotreba solarnih panela sa stanovišta reciklaže nije sporna, jer se prema Tošićevim rečima solarni paneli po isteku životnog veka „mrve i mešaju sa građevinskim materijalom“ i tako recikliraju. Drugi materijali koji se koriste za izradu solarnih postrojenja takođe imaju svoju kasniju primenu, ponekad i kao reciklirani nameštaj.
Vučić: Globalna alijansa kao velika šansa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na panelu „Pregovori o novoj alijansi – odgovoran i kružni lanac snabdevanja baterijama“, koji se održava u okviru Hamburške konferencije o održivosti, da je pristupanje Globalnoj alijansi za baterije velika šansa za sve u budućnosti, jer se tu ne radi samo o rudarenju već i o upotrebi litijuma, prenosi RTS.
„To nije samo pitanje litijuma, to je pitanje i baterija, to je pitanje fabrika koje proizvode baterije. Da li imamo više sredstava, više sirovina, više ruda, a svi ćemo se uskoro suočavati sa manjkom električne energije i to nije samo problem Srbije, već i problem svih zemalja“, rekao je Vučić, koji je bio prvi glavni govornik na panelu.
Istakao je da je će zbog veštačke inteligencije biti povećana potrošnja struje.
„Veoma je važno za nas da se pridružimo ovoj globalnoj alijansi i savezu, kada govorimo o sjajnim šansama i velikim prilikama moramo da pričamo i o veoma važnim izazovima koji su ispred nas. Kada govorimo o rudarstvu, mineralima, sve ono što imamo, moramo i da pričamo i o viziji i o podršci narodu“, naglasio je Vučić.
I dodao: „Treba sve ekonomske stvari da definišemo na način da to sve funkcioniše. Da se borimo protiv siromaštva i da naš narod napravimo znatno bogatijim nego što je bio. Da napravimo bolje okruženje za sve političke razgovore i da izbegnemo buduće konflikte“.
Srbija podigla svoje kapacitete obnovljivih izvora energije
Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u prošloj godini je bio 41,58 odsto, dok je u 2019. godini taj procenat iznosio 33,04, pokazuju podaci Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Plan države je da do 2026. godine iz vetra i solara dobije 1.500 megavata struje, bez hidro potencijala, što su učesnici panela ocenili kao moguće.
Skok je možda nekome iznenađenje, da je Srbija za tako kratko vreme, od 2019. do 2023. uspela da podigne svoje kapacitete obnovljivih izvora u tolikoj meri. No, u Srbiji je struja dobijena iz hidroelektrana uvek činila oko trećinu ukupno proizvedene energije.
„Od osam gigavata instaliranih kapaciteta u Srbiji, oko tri gigavata je dobijeno iz hidroelektrana. Evropske zemlje su iskoristile preko 70 odsto svojih hidro potencijala. EPS ima mogućnosti za nove objekte ove vrste, s obzirom da je potencijal Dunava iskorišćen 60 odsto, Drine oko 40 odsto, a Uvca 50 odsto. Za Drinu i Dunav su nam potrebni međunarodni ugovori“, objašnjava Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i ulaganje u hidroelekrane i obnovljive izvore energije u EPS.
Revitalizacija hidroelektrana
Osim što se radi na projektu Đerdap 3 sa rumunskom stranom, EPS radi na projektu Bistrica i tenderi bi trebalo da budu raspisani na jesen dok bi početak radova, prema Stankovićevim rečima, mogao da bude 2026. godine.
Što se tiče solarne elektrane Petka, koja je u okviru Kostolca, radovi bi trebalo da budu završeni 20. februara naredne godine, dok bi sam pogon trebalo da bude na mreži u martu. Vetropark u Kostolcu, koji je ujedno i prva investicija države u ovaj sektor, trebalo bi da počne da radi u oktobru 2025. godine. Sve ukupno u Kostolcu od različitih vidova energije treba da se postigne kapacitet od preko 1.000 megavata.
Dosadašnjim revitalizacijama hidroelekrana EPS je dobio oko 200 miliona novih kilovatsati godišnje. Kompanija priprema i revitalizaciju četiri hidroelektrane – Vlasinske HE, Bistrice, Potpeća i Đerdapa 2. Neke hidroelektrane prolaze revitalizaciju prvi put, a rade više od 50 godina.
Izvor: Nova ekonomija, RTS
