Od ponedeljka u Osečini počinje procena štete koju je u subotu napravio grad veličine jajeta. Zbog vremenskih nepogoda su na području opštine Osečina oštećeni usevi, putevi i kuće.
Na području Osečine i zapadnih delova Valjeva štete su velike, oštećeni su objekti, automobili i poljoprivredna kultura, a registrovana je pojava krupnog grada.
Meštani osečinskih sela ne pamte sličnu oluju.
„Šta se juče desilo, to ne pamtim. Šteta je nenormalna i kako će ljudi preživeti, ne znam“, kaže jedan od meštana za RTS.
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo“, zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
