Grad veličine jajeta je u subotu oštetio kuće, vozila, puteve i poljoprivredu u Osečini i na zapadnim delovima Valjeva. Grad u Srbiji svake godine napravi višemilionsku štetu. Značajna sredstva se ulažu u protivgradni raketni sistem, koji ne pomaže
Od ponedeljka u Osečini počinje procena štete koju je u subotu napravio grad veličine jajeta. Zbog vremenskih nepogoda su na području opštine Osečina oštećeni usevi, putevi i kuće.
Na području Osečine i zapadnih delova Valjeva štete su velike, oštećeni su objekti, automobili i poljoprivredna kultura, a registrovana je pojava krupnog grada.
Meštani osečinskih sela ne pamte sličnu oluju.
„Šta se juče desilo, to ne pamtim. Šteta je nenormalna i kako će ljudi preživeti, ne znam“, kaže jedan od meštana za RTS.
Sela oko Osečine su bukvalno bombardovana danas. 😔😔😔 pic.twitter.com/iOICya6MVQ
— Aθαμαη ζαΓλιβλιαηςκι (@atamanzagliblje) June 22, 2024
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo“, zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
Hotel sa četiri zvezdice, dve žurke, spa centar i bazen – to je recept za jačanje timskog duha zaposlenih državne Agencije za lekove. Za vikend tim bilding na Zlatiboru biće izdvojeno 37.000 evra iz budžeta
Osnivač United grupe Dragan Šolak više nije predsednik Savetodavnog odbora. Povukla se i dosadašnja CEO Viktorija Boklag. Osim promena na vrhu UG menja i poslovnu strategiju - fokusiraće se na tržišta unutar Evropske unije. Većinu poslova u Srbiji je već prodala
Za nadoknadu štete podnosiocima ustavne žalbe, Vlada Srbija prebacila je 200 miliona dinara u budžetsku rezervu. Odlukom se ne precizira za koje sporove država mora da plati
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku uzdrmala je svetsko tržište nafte. Da li će cene goriva skočiti u nebesa
Cena Big Mek obroka u Srbiji se za deceniju udvostručila. Udvostručile su se, istina, i prosečne zarade, ali šta nam cena Big Meka govori o inflaciji, kupovnoj moći, životnom standardu, svakodnevnom životu građana koje ubeđuju da je Srbija „ekonomski tigar”
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
