foto: marija janković
Po novim godišnjim podacima koje je objavio Istraživački centar Ember, Srbija je tokom 2024. godine proizvela 62,9 odsto svoje električne energije iz uglja
U udelu uglja u proizvodnji električne energije, Srbija je u samom svetskom vrhu – uzimajući podatke iz prethodne dve godine, veći udeo uglja imaju samo Bocvana, Mongolija, Južnoafrička republika i Indija.
Većinu preostale električne energije Srbija proizvodi iz hidroelektrana, dok su udeli gasa kao energenta i vetra daleko manji, a solarna energija jedva je primetna sa 0,1 odsto udela, piše Klima101.
Energetski miks
Po podacima koje nudi Ember, proizvodnja električne energije je u Srbiji tokom 2024. izgledala ovako (sa još oko 0,2 odsto struje proizvedene iz bioenergije i drugih fosilnih izvora):
Ova slika energetskog miksa u Srbiji je relativno stabilna – već decenijama. Sagorevanje uglja izvor je oko dve trećine naše proizvedene struje, zbog čega se Srbija nalazi u vrhu Evrope i po emisiji gasova staklene bašte po jedinici struje.
U poslednjih 20 godina u Srbiji, udeo uglja u proizvodnji struje oscilira između 60 i 73 odsto. Mada je sadašnji godišnji prosek nešto manji nego što je bio pre 20 godina, Srbija ozbiljno kaska za zemljama u regionu koje su uveliko pokrenule proces tranzicije i napuštanja uglja, kao što su Rumunija, Grčka ili Severna Makedonija.
Ipak, Srbija pravi prve veće korake u energetskoj tranziciji, pa pretpostavljamo da slika neće izgledati isto ovako u godinama koje dolaze.
Na poslednjoj aukciji, Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo je 645 megavata novih kapaciteta vetra i solara, dok je plan da se kroz aukcije na ovaj način do kraja 2026. dodeli ukupno 1300 megavata ovih izvora.
U pitanju su sklopljeni ugovori sa garantovanim cenama za investitore – to su za sada najizvesniji projekti izgradnje novih kapaciteta u zemlji. Istovremeno, po aktuelnim planovima, Srbija do 2030. godine treba da ima 3,5 GW kapaciteta vetra i solara, što je višestruko više od naših trenutnih kapaciteta.
Ukoliko se ovi planovi ostvare, i Srbija bi konačno mogla da se priključi rastućoj grupi zemalja koje su uveliko zagazile u dug proces energetske tranzicije i napuštanja uglja.
Svaki korak u smanjenju naše zavisnosti od uglja je važan, ne samo zbog smanjenja naših emisija gasova staklene bašte, već i zbog činjenice da je ugalj dominantan zagađivač našeg vazduha, naših voda i zemljišta.
Izvor: Klima101.rs
Ko drži firmu „Đerdap usluge“ koja se drznula da prijavi firmu Marka Bosanca, biznismena bliskog vlasnima, zbog nameštenog tendera sa elektrodistribucijom za brojila za struju. Za to vreme, ispaštaju građani i radnici EDS-a
Kompanija Uni Energy OOD zainteresovana je da kupi NIS Petrol Bugarska koji u posedu ima 23 benzinske stanice. Ako se posao realizuje, Gazpromove lokacije postaće Avia lanac pumpi
Inflacija u Srbiji prevarila je očekvanje Narodne banke, koja ovo poskupljenje troškova života objašnjava višom silom i studentskom aktivnošću. Ipak, nije sve tako
Država je odlučila da ograniči marže za više kategorija proizvoda, ali ekonomisti upozoravaju da netržišne mere poput te ne mogu regulisati tržište
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list „Izvestija“. Tim gasovodom bi, ako se ostvari, u velikoj meri potekla i politika
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
