Američki gigant mora da plati rekordnu kaznu od 337,5 miliona evra zbog manipulisanja tržištem u EU. Proizvođač čokolada Milka i Toblerone je u nekim zemljama veštački držao visoke cene svojih proizvoda
Jedan od najpoznatijih proizvođača čokolade na svetu dobio je visoku kaznu od Evropske komisije. Antimonopolske vlasti izrekle su kaznu od 337,5 miliona evra američkom prehrambenom gigantu Mondeliz zbog nezakonitog ograničavanja konkurencije u trgovini čokoladom, keksom, krekerima, žvakama, krem sirom i kafom. Prema navodima Komisije, kompanija je ometala prekograničnu trgovinu svojih proizvoda i time obezbedila previsoke cene za svoje brendove, piše „Dojče vele„.
Mondeliz proizvodi niz dobro poznatih brenodva uključujući Milka čokoladu, Toblerone, Daim, keks Oreo, Mikado, Tuc, žvake Mentos, Trident, krem sir Filadelfija… Mondeliz (ranije Kraft) je do 2015. posedovao brendove kafe JAG, Jacobs i Velours Noir. Sedište firme koja zapošljava oko 80 000 ljudi i godišnje proda slatkiša za više od 33 milijarde evra, nalazi se u Čikagu, u SAD.
Proizvođač Milke je navodno držao visoke cene na štetu potrošača
Optužba vlasti EU za zaštitu konkurencije je da je kompanija sprečila svoje trgovinske partnere da jeftino kupuju Mondeliz proizvode u jednoj zemlji EU i ponovo ih prodaju u drugoj zemlji.
U jednom slučaju Mondeliz je povukao čokoladice Cote D’Or iz Holandiji kako bi sprečio trgovce da ih preprodaju u Belgiji gde su bile skuplje. U drugom slučaju sprečio je veletrgovca da kupi čokoladu u Nemačkoj gde je bila jeftinija. Time kompanija sa sedištem u SAD htela da spreči preprodaju čokolada u Austriji, Belgiji, Bugarskoj i Rumuniji, jer su ti njeni proizovdi u Nemačkoj jeftiniji.
„Mondeliz je to uradio da zadrži visoke cene svojih proizvoda na štetu potrošača“, rekla je komesarka EU za konkurenciju Margrete Vestager.
Vestager je naglasila da je takozvano paralelno trgovanje posebno važno u vremenima visoke inflacije kako bi se za potrošače smanjile cene na evropskom tržištu. Ona je rekla da se razlike u ceni čokolade između zemalja članica kreću između 10 i 40 odsto, a „ponekad i više”.
Najviša kazna koju je Komisija EU ikada izrekla prehrambenoj kompaniji
Komisija EU je istragu pokrenula 2019. a u januaru 2021. otvorila zvaničan postupak. Vlasti EU su sada objavile da je Mondeliz sklopio 22 ileglana sporazuma u više zemalja EU u periodu od 2004. do 2020. Na primer, jedan sporazum je zahtevao od kupaca Mondeliza da naplaćuju više cene za izvoz nego za domaću prodaju.
Mondeliz govori o „pojedinačnim slučajevima“ i kaže da je novac za kaznu stavljen sa strane još prošle godine.
Zapravo, kazna je trebalo da bude još veća. No, pošto je Mondeliz sarađivao sa Evropskom komisijom i izričito priznao svoju odgovornost, kompaniji je odobreno oslobađanje od 15 odsto kazne, navodi nadzorni organ EU za konkurenciju.
Novčana kazna izrečena u četvrtak (23. maja) najviša je kazna koju je Komisija EU do sada izrekla prehrambenoj kompaniji i jedna je od deset najviših kazni uopšte.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
