Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je najavio dolazak luksuznog modnog brenda „Luj Viton” u Srbiju. U zemlji u kojoj medijalna neto zarada iznosi 73.000 dinara, za koga je relevantno što se u Beogradu otvara prodavnica u kojoj torbe koštaju od 1200 evra pa naviše
„Da budem sasvim iskren, mi se nadamo da će do 2026. konačno i Luj Viton da dođe u Srbiju, u Beograd na vodi, i onda smo rešili sve te probleme“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas obraćajući se novinarima tokom svoje posete Parizu.
Vučić je dodao da se Srbija „toliko borila“ za dolazak „Luj Vitona“, jer kad taj brend negde dođe, „onda svi veliki dolaze“.
„Na stranu što on poseduje sve te velike, pričam o Arnou Bernaru, najbogatijem čoveku kog sam upoznao u Parizu, koji poseduje sve te firme. Kada dođe Luj Viton, i nije ga lako dovesti u Beograd, ali kada dođe Luj Viton, onda svi ostali dolaze“, naglasio je Vučić.
Kome su važni Luj Viton i „ostali veliki“
„Luj Viton“ je luksuzni francuski modni brend osnovan 1854. godine. Kao jedna od vodećih svetskih modnih kuća, „Luj Viton“ je poznat po svojim torbama, kožnoj galanteriji i odeći, cipelama, parfemima, satovima, nakitu, naočarima za sunce i drugim aksesoarima. Proizvodi se prodaju u buticima i putem veb stranice. Cene ipak, nisu pogodne za džep prosečnog stanovnika Srbije.
Na primer, za novčanik iz nove muške kolekcije kupac bi morao da izdvoji 525, a za naočare za sunce 540 evra. Najjeftinija ženska torba na sajtu košta 1.250 evra. U poređenju sa cenom ovih proizvoda, podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je januarska medijalna neto zarada u Srbiji iznosila 73.733 dinara. Dakle, običan građanin Srbije morao bi da radi ceo mesec za jedne naočare ili novčanik iz „Luj Vitona“.
Senzacionalizam ili stvarna korist
Zbog čega onda postoji potreba da se ovakav brend dovede u Srbiju? Privrednik Milan Knežević smatra da se više radi o senzacionalizmu, a manje o stvarnoj ekonomskoj koristi.
„Luj Viton je jedan ekskluzivan brend sa izuzetno ograničenom tražnjom. Srbija je jako malo i plitko tržište, te mislim da Luj Viton više dolazi kao simbol jednog velegrada, a daleko manje kao neki profit koji bi država imala kroz poreze i doprinose“, kaže Knežević za „Vreme“.
„Radi se o projektovanju toga da smo mi i ekonomski i tržišno atraktivna zemlja, pa da čak i jedan Luj Viton dolazi ovde. U pitanju je senzacionalizam i potreba da se pokaže da je Srbija jako tržišno interesantna. Svi su brendovi medijske hipnoze“.
Svi putevi vode ka Ekspu
Sa druge strane, Vučić je ocenio da bi dolazak „Luj Vitona“ značio ogoman finansijski i turistički priliv za Srbiju – upravo pred EKSPO 2027.
„Verujem da ćemo i to imati za dve godine u našem glavnom gradu i da će to biti još jedna injekcija posle svega što radimo, a direktno pred Ekspo, koja će i na tom simboličkom nivou značiti mnogo za našu zemlju“, naveo je Vučić.
Podsetimo, ovo nije prvi put da Vučić najavljuje dolazak luksuznog brenda u Beograd. Isto je govorio i tokom svoje posete Francuskoj u februaru 2021. godine, a u julu te godine je, prilikom obeležavanja završetka radova na konstrukciji Kule Beograd, najavio dolazak i „Luj Vitona“ i „Gučija“.
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
