Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je najavio dolazak luksuznog modnog brenda „Luj Viton” u Srbiju. U zemlji u kojoj medijalna neto zarada iznosi 73.000 dinara, za koga je relevantno što se u Beogradu otvara prodavnica u kojoj torbe koštaju od 1200 evra pa naviše
„Da budem sasvim iskren, mi se nadamo da će do 2026. konačno i Luj Viton da dođe u Srbiju, u Beograd na vodi, i onda smo rešili sve te probleme“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas obraćajući se novinarima tokom svoje posete Parizu.
Vučić je dodao da se Srbija „toliko borila“ za dolazak „Luj Vitona“, jer kad taj brend negde dođe, „onda svi veliki dolaze“.
„Na stranu što on poseduje sve te velike, pričam o Arnou Bernaru, najbogatijem čoveku kog sam upoznao u Parizu, koji poseduje sve te firme. Kada dođe Luj Viton, i nije ga lako dovesti u Beograd, ali kada dođe Luj Viton, onda svi ostali dolaze“, naglasio je Vučić.
Kome su važni Luj Viton i „ostali veliki“
„Luj Viton“ je luksuzni francuski modni brend osnovan 1854. godine. Kao jedna od vodećih svetskih modnih kuća, „Luj Viton“ je poznat po svojim torbama, kožnoj galanteriji i odeći, cipelama, parfemima, satovima, nakitu, naočarima za sunce i drugim aksesoarima. Proizvodi se prodaju u buticima i putem veb stranice. Cene ipak, nisu pogodne za džep prosečnog stanovnika Srbije.
Na primer, za novčanik iz nove muške kolekcije kupac bi morao da izdvoji 525, a za naočare za sunce 540 evra. Najjeftinija ženska torba na sajtu košta 1.250 evra. U poređenju sa cenom ovih proizvoda, podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je januarska medijalna neto zarada u Srbiji iznosila 73.733 dinara. Dakle, običan građanin Srbije morao bi da radi ceo mesec za jedne naočare ili novčanik iz „Luj Vitona“.
Senzacionalizam ili stvarna korist
Zbog čega onda postoji potreba da se ovakav brend dovede u Srbiju? Privrednik Milan Knežević smatra da se više radi o senzacionalizmu, a manje o stvarnoj ekonomskoj koristi.
„Luj Viton je jedan ekskluzivan brend sa izuzetno ograničenom tražnjom. Srbija je jako malo i plitko tržište, te mislim da Luj Viton više dolazi kao simbol jednog velegrada, a daleko manje kao neki profit koji bi država imala kroz poreze i doprinose“, kaže Knežević za „Vreme“.
„Radi se o projektovanju toga da smo mi i ekonomski i tržišno atraktivna zemlja, pa da čak i jedan Luj Viton dolazi ovde. U pitanju je senzacionalizam i potreba da se pokaže da je Srbija jako tržišno interesantna. Svi su brendovi medijske hipnoze“.
Svi putevi vode ka Ekspu
Sa druge strane, Vučić je ocenio da bi dolazak „Luj Vitona“ značio ogoman finansijski i turistički priliv za Srbiju – upravo pred EKSPO 2027.
„Verujem da ćemo i to imati za dve godine u našem glavnom gradu i da će to biti još jedna injekcija posle svega što radimo, a direktno pred Ekspo, koja će i na tom simboličkom nivou značiti mnogo za našu zemlju“, naveo je Vučić.
Podsetimo, ovo nije prvi put da Vučić najavljuje dolazak luksuznog brenda u Beograd. Isto je govorio i tokom svoje posete Francuskoj u februaru 2021. godine, a u julu te godine je, prilikom obeležavanja završetka radova na konstrukciji Kule Beograd, najavio dolazak i „Luj Vitona“ i „Gučija“.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
