Ne tako davno, predsednik države Aleksandar Vučić ultimativno se obratio većinskim ruskim partnerima da je 15. januar krajnji rok da pronađu finalno rešenje za NIS. U protivnom će, rekao je, „Srbija po isteku tog roka uvesti svoju upravu u NIS“. I tačka. Mada bi trebao uzvičnik, jer običaj je to kada se nekome obraćate ultimativno. A Rusi su ipak globalna velesila. Svakako zaslužuju. Ali prihvatićemo i tačku jer se Srbija na SNS-SPS točkovima ubrzano kotrlja ka dnu energetske provalije. Poljoprivredna sezona tek što nije. Daj šta daš.
Svedoci smo da imamo rezultat izrečenog ultimatuma obzirom na glavnog glumca sa naše strane u sapunici zvanoj NIS. Ukratko, Rusi se, očekivano, na ovu „opasnu pretnju“ predsednikovu nisu potresli, a svakako narogušeni junak iz ove priče nije smeo preduzati ni korak na putu realizacije izrečenog ultimatuma i da država Srbija preuzme upravu nad NIS-om. Kao što je ultimatumom zaprećeno. Ipak je „vrabac Dživo“ iz pesmice đaka prvaka, pa makar i narogušen, preslab za tamo nekakvog ruskog medveda pa makar taj ruski meda bio i hiljadama kilometara daleko.
Uvesti nadzorni organ u NIS
Zato još jednom pozivam vlast da usvoji predlog Zakona o utvrđivanju javnog i opšteg interesa za uvođenje nadzornog organa u NIS, koji su podnele poslaničke grupe Stranke slobode i pravde i SRCE, i faktički preuzme upravljanje Naftne industrije Srbije.
Dakle, još uvek imamo malu šansu da tekuće skupštinsko zasedanje iskoristimo da Srbija trasira sopstveni siguran put vraćanja energetske bezbedosti u sferi nafte. I da tako sačuva bar mrvu državnosti, bar mrvu nacionalnog dostojanstva. Jer u sapunici zvanoj NIS, kao onomad prvoj takvog formata prikazivanoj na našim TV ekranima a zvanoj Dinastija, stvari se komplikuju, akteri se menjaju kao na traci, ne zna se više ko za koga radi a ko kome radi iza leđa.
Srbiju niko ništa ne pita
Mada, jedno se ipak zna, tome svedočimo ovih dana – za pregovaračkim stolom su definitivno Rusi, mađarski MOL, američki OFAC. U blizini se šunja arapski ADNOC a iza ćoška proviruje i hrvatski JANAF.
Zli jezici kažu da je čak i hrvatski ratni general Čermak, sada uvaženi naftni magnat (gle čuda), onomad ozloglašen po izuzetnoj okrutnosti i brutalnosti pri proterivanju krajiških Srba iz Hrvatske, nekako baš sa odbrambene linije Karlovac-Karlobag-Virovitica autorskom delu Aleksandra Vučića. Prosto da čovek ne poveruje da je Tonino Picula zvaničnik EU za aktuelnu vlast veći zločinac od generala Čermaka.
Jedini ko za stolom nije, a njegove se sudbine isključivo tiče, je Srbija, zahvaljujući predsedniku države i aktuelnoj vlasti. Srbiji je pripala nezahvalna pozicija ispod stola. Čuči unižena Srbija tako ispod stola, čameći čeka da sa stola padne na pod mrva spasa. Srbija, nažalost, danas podseća na nadrealnog sarajevskog lika Čavarabdžića koji kukavan tera goste iz čemerne burekdžinice, od koje preživljava, pošto mora da stigne na vreme kući da gleda Dinastiju jer se Felon Karington porađa, pa da se nešto ne zakomplikuje.
A pri tome od ključnih aktera koji za stolom zasedaju, a čiju milostinju Srbija s nestrpljenjem iščekuje, nismo još uvek sigurni ni da li uopšte hoće da prodaju, niti koliko novca traže, niti da li ovi drugi (pardon treći, ili možda drugi plus treći) hoće i mogu da kupe i koliko su eventualno za to para spremili. Tek posle ovoga na red bi trebalo doći ono najvažnije, ako se ovaj prvi set uslova uopšte usaglasi, na koji račun pare plasirati i kojim prohodnim kanalom iste od kupca mogu doći do prodavca. A da sve to još aminuju i svevideće oči OFAC-a. Mnogo je to ako-onda u ovoj složenoj programskoj strukturi. A komplikovanu situaciju oko NIS-a bi vrlo lako mogla da reši, u najvišem našem državnom interesu, Skupština čije je zasedanje u toku.
Čekajući naftnog Godoa
Jer programska struktura, pogotovo ona složena, hoće i da zabaguje. Pa da nam se ne desi da i dalje bezuspešno čekamo Godoa naftnog. Mada, kada malo ozbiljnije porazmislimo, predsednika Vučića komplikovana situacija okolo NIS-a možda i ne brine baš mnogo, sigurno ne onoliko koliko to kamere Informera i Pinka pokušavaju preneti kataraktiranim gledaocima. Jer njemu je mnogo bitnije da se Gašićevi tankovi sa derivatima što više puta napune i isprazne.
Možda Ministarstvo na čijem je čelu Siniša Mali jednostavno i ne stigne sve to da uredno evidentira. Ipak je to baš baš mnogo cisterni, šlepova. Isti tretman kao Gašićevi tankovi imaju i tankovi ostalih glavešina, SNS knezova od petrola. Naravno i Čermakovih tankova na terminalima luke „Gaženica“ u Zadru kojima redarstvenici države Hrvatske ni u kom slučaju ne smeju pristupiti. Jer Srbija (pardon nafta i naftni derivati) ne sme da stane!
A imaju komšije naše ozbiljno naftno iskustvo. Koruptivno doduše. Onomad dokazali bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader i direktor MOL Zoltan Hernadi. Da ne bude zabune, reč je o istom MOL-u koji se sada baš nekako nameračio i na NIS. Srećan dan 15.01.2026. godine Srbijo, dan neispunjenog ultimatuma našeg vajnog predsednika datog ruskom većinskom partneru u NIS.
Autor je doktor elektrotehnike i predsednik Resornog odbora za energetiku Srbija centra
