Nova ekonomija: Vučić novac za visoko školstvo hoće da preusmeri na privatne fakultete

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje drugačiju preraspodelu budžeta – više novca za privatne fakultete. Stručnjaci ističu da je ovo politička odluka bez ikakvog ekonomskog smisla, te da će vlast uraditi sve, uključujući i novčana davanja privatnicima – samo da skrene pažnju sa studentskih zahteva, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.

U oktobru 2024, kada je počela nova akademska godina, na studije na državnim univerzitetima širom Srbije (ne računajući Univerzitet odbrane i Policijsko-kriminalistički univerzitet), bilo je upisano ukupno 174.049 studenata. Danas, nekoliko meseci kasnije, gotovo svi državni fakulteti su u blokadi. Prvi je, krajem novembra, u blokadu stupio Fakultet dramskih umetnosti, koji pripada Univerzitetu umetnosti. Potom su se, jedan po jedan, pridruživali i ostali fakulteti.

Jedan od studentskih zahteva bio je povećanje budžetskih izdvajanja za visoko obrazovanje. To je ujedno i jedini zahtev koji je država ispunila.

Koliko država izdvaja za visoko obrazovanje?

Izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje dosad su iznosila oko 540 miliona evra. Studenti su tražili povećanje za 20 odsto, odnosno za oko 108 miliona evra. Prema analizi Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), toliko uvećanje ne bi bilo samo simbolično, već bi omogućilo značajna unapređenja u sistemu visokog obrazovanja. Konkretno, ovo povećanje omogućilo bi zapošljavanje dodatnog nastavnog kadra, čime bi se rešio nepovoljan odnos broja profesora i studenata, povećanje potrošnje na ključne materijale i opremu za obrazovanje, poput laboratorijskih instrumenata, biblioteka i tehničke opreme za praktičan rad, te obnovu i modernizaciju infrastrukture – od zgrada do digitalnih alata.

„Povećanje od 20 odsto efektivno bi udvostručilo rashode za unapređenje kvaliteta obrazovanja, jer se većina trenutnog budžeta (oko 80 odsto) troši na zarade nastavnog kadra”, navodi se u analizi.

Nekoliko meseci kasnije, vlast je ovaj zahtev i ispunila. Naime, Vlada je na sednici u februaru donela rešenje kojim se obezbeđuju sredstva u iznosu od 12,01 milijardi dinara (oko 102,4 miliona evra) za visoko obrazovanje i studentski standard.

„Kao što smo i obećali, kroz bilansni prostor obezbedili smo dodatnih 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje i studentski standard. Time će ukupna izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje i studentski standard za 2025. godinu iznositi 72,06 milijardi dinara. Na ovaj način su stvoreni finansijski uslovi za umanjenje školarina za studente za 50 odsto, što je upravo bio jedan od zahteva studentskih plenuma“, rekao je tada ministar finansija Siniša Mali.

Potom je, oko mesec dana kasnije, iz budžetske rezerve, preciznije iz intervencijskih sredstava Ministarstva finansija, izdvojeno upravo tih 12,01 milijardi dinara, kako bi se ispunio četvrti zahtev studenata.

Sredstva u iznosu od skoro 590,6 miliona dinara namenjena su za podršku radu Univerziteta u Novom Sadu, zatim 120 miliona dinara za podršku radu visokih škola, šest milijardi za razvoj visokog obrazovanja i 432 miliona za studentsko stanovanje u Srbiji. Sredstva za visoko obrazovanje namenjena su za modernizaciju infrastrukture ustanova visokog obrazovanja u ukupnom iznosu od 112,7 miliona dinara.

Za podršku radu visokih škola u Srbiji iz rezerve je izdvojeno ukupno 653 miliona dinara, za podršku realizaciji doktorskih studija 130 miliona, za razvoj visokog obrazovanja 30 miliona, dok je za podršku realizaciji master studija na univerzitetima izdvojeno tri miliona dinara. Za sistem ustanova studentskog standarda izdvojeno je 66 miliona, a za individualnu pomoć studentima 443 miliona dinara. Takođe, za stvaranje preduslova za podršku otvorenosti visokog obrazovanja ukupno je namenjeno 140 miliona dinara.

Negde se i uštedelo

Ipak, usred ovih novih izdataka, država je našla način da „uštedi” – i to na profesorskim platama.

Univerzitetski profesori su, naime, krajem marta dobili svega 12,5 odsto februarske plate, i to jer je Vlada, tada u ostavci, donela uredbu koja menja način na koji se obračunavaju plate profesora i saradnika na svim visokoškolskim ustanovama. Tom uredbom smanjeno je vreme predviđeno za obavljanje naučno-istraživačkog rada, a povećan broj radnih sati namenjen nastavi.

Ubuduće, naučni rad u obračunu zarade činiće 12,5, a nastavni rad 87,5 odsto plate.

Više novca za privatne fakultete

Nakon što su „kažnjeni” profesori, na red su, čini se, stigli i čitavi univerziteti. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „želi da ojača privatni sektor u Srbiji” te da više studenata privatnih fakulteta ima pravo na budžetsko finansiranje.

„Još jedna važna stvar koju ću predložiti – i kao građanim i kao predsednik imam zakonodavnu incijativu, tražiću, videću da li će Vlada da se saglasi – ako ne ići ću i protiv Vlade u Narodnu skupštinu, pa ću videti hoću li moći da obezbedim većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za donošenje zakona kojim bi se drugačije rasporedile pare fakultetima”, rekao je Vučić.

On je objasnio i zašto želi da se više studenata privatnih fakulteta školuje o trošku države.

„Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. Privatna svojina se pokazala kao svojina koja mnogo bolje upravlja kapacitetima nego državna. U državnoj, kao i u društvenoj, svi misle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali“, rekao je Vučić.

„Time ćemo srušiti monopol državnih fakulteta, nikoga više nikada neće moći da ucenjuju. Ako žele da opstanu moraće da se bore na tržištu na neuporedivo ozbiljniji način, a naša deca će moći da uče“, dodao je.

Sve osim ispunjenja zahteva

Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović ovu najavu smatra vidom „zastrašivanja, kazne i pritiska”.

„Ovo je samo kontinuitet jedne politike koja ide protiv svoje države i naroda. Ja bih samo da podsetim predsednika na privatne fakultete koji su takođe u blokadi”, kaže Jovanović za Novu ekonomiju.

Ona kaže da ovakve odluke ne smeju da se donose preko noći, ali istovremeno – time nije iznenađena.

„Ovo je rat koji je jedan čovek, iz samo njemu znanih razloga, objavio državnim univerzitetima i ozbiljnom obrazovanju. On će uraditi sve da skrene pažnju sa tako jednostavnih studentskih zahteva. Istovremeno, ova najava poništava navodno ispunjenje četvrtog zahteva, iako je on ispunjen samo na papiru, ne i u praksi. Ovim se samo nastavlja politika sile i bezumlja”, kaže Jovanović.

Da je ovo isključivo politička odluka zbog „neposlušnosti” državnih univerziteta, smatra i ekonomista Saša Đogović.

„Na ovaj način, faktički se ulazi u borbu sa profesorima, rektorima, dekanima… Ne vidim u ovome ekonomsku logiku, pogotovo u ovoj društveno-političkoj krizi, osim daljeg ulaska u spiralu represije”, kaže Đogović.

On ističe da od početka godine postoje negativne implikacije na ekonomske tokove – manja industrijska proizvodnja, izvoz, manje strane direktne investicije, slabiji rezultati u maloprodaji, a teško i da će privredni rast iznositi projektovanih 4,2 odsto. Ipak, za to nisu krivi studenti, kako vlast pokušava da predstavi.

„Studenti nisu krivi, oni targetiraju krivca i uzročnika krize, a to su institucije koje ne funkcionišu. Što kriza duže traje, cena izlaska iz nje će biti viša. Studenti su iz političkih razloga targetirani kao krivci, a podnose veliku žrtvu, pogotovo ako izgube godinu. Niko nije na ulici iz hira, a to se najbolje videlo 15. marta. Vlast mora da izađe iz svog balona, svoje paralelene stvarnosti, ukoliko hoće da zaustave krizu u kojoj se naše društvo nalazi”, zaključuje Đogović.

Inače, predstavnici vlasti više puta su ponavljali kako studentski protesti i blokade “razaraju ekonomiju”, ali u praksi, stvari su malo drugačije, o čemu je Nova ekonomija već pisala.