Vlada Srbije planira da do 2028. godine minimalac poraste na 650 evra. Međutim, neke zemlje u regionu taj iznos već sada premašuju
Od oktobra ove godine, minimalna plata u Srbiji će dostići okvirno 500 evra ili precizno 58.630 dinara, odlučeno je na nedavnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Plan Vlade Srbije je da uz buduća povećanja, minimalac početkom 2028. godine dogura i do 650 evra. Međutim, čak i ako tako bude, Srbija će te 2028. i dalje imati znatno manji minimalac nego što neke zemlje bivše SFRJ imaju danas, piše Đina Nedović u Novoj ekonomiji.
Hrvatska
Na sednici Vlade Hrvatske, još u oktobru 2024. godine, doneta je odluka o povećanju minimalne bruto zarade. Od početka 2025. godine bruto minimalac iznosi 970 evra, što je otprilike nešto više od 750 evra neto. U odnosu na 2024. godinu u Hrvatskoj se bruto plata uvećala za 130 evra, odnosno za 15,48 odsto.
Prosečna neto plata u Hrvatskoj kreće se između 1.390 i 1.450 evra u zavisnosti od tipa zaposlenja.
Slovenija
Slovenija prednjači među zemljama bivše Jugoslavije sa minimalnom bruto zaradom od 1.278 evra od januara 2025. godine, što je povećanje od 1,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, a neto se kreće između 900 i 930 evra.
Prema najnovijim podacima, prosečna neto zarada u maju u Sloveniji bila je 1.592 evra i to predstavlja pad od 0,5 odsto u odnosu na april iste godine, ali kad se uporedi sa majem prošle godine minimalna zarada je povećana za 5,2 odsto.
Bosna i Hercegovina
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je odluku da minimalna zarada u 2025. godini iznosi 1.000 konvertibilnih maraka što je oko 511 evra. U Republici Srpskoj je nešto manja, za otprilike 100 maraka što predstavlja iznos od 460 evra. U oba slučaja radi se o minimalcu većem od onog koji trenutno važi u Srbiji, a u slučaju Federacije, to će nastaviti da bude slučaj i posle oktobarske povišice u Srbiji.
Prosečna neto zarada u aprilu ove godine iznosila je 1.545 konvertibilnih maraka što je otprilike 790 evra. U odnosu na neto platu 2024. godine, BiH se popravila za 0,4 odsto.
Crna Gora
Crna Gora stoji rame uz rame sa Srbijom sa minimalnom zaradom od 450 evra od januara 2025. godine. Takođe, prosečna neto zarada u maju ove godine bila je 1.062 evra, prema Upravi za statistiku Crne Gore MONSTAT.
Najveći neto prihodi nalaze se u sektoru finansija i osiguranja, informisanja i komunikacija, kao i snadbevanja električnom energijom.
Zanimljivo je da Crno Gora ima najnižu zbirnu stopu poreza i doprinosa u odnosu na sve zemlje bivše Jugoslavije. Ukoliko je nečija neto plata 1.000 evra, bruto će otprilike biti 1.200 evra.
Severna Makedonija
Privredna komora Severozapadne Makedonije predložila je da se minimalna plata u 2025. godini podigne na 500 evra, ali da doprinosi za zaposlene ostanu isti. Međutim, prema poslednjim dostupnim podacima minimalna zarada iznosi 370 evra. Ovo je ubedljivo najniža zarada u regionu.
U aprilu ove godine prosečna neto plata u Severnoj Makedoniji iznosila je oko 740 evra što je 10,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Kako „Vreme“ saznaje, pojedini radnici elektrodistribucije pronašli su način da izbegnu očitavanje brojila, što i nije njihov posao. Pitanje je šta će biti ako „zamenski ljudi“ negde pogreše ili ih neko napadne na terenu
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Još jedan veliki posao za Milenijum tim, ovog puta u saradnji sa firmom bliskog saradnika Aleksandra Šapića, otkriva Nova ekonomija
Obećanja o stotinama novih radnih mesta u nemačkoj fabrici „Gruner“ u Vlasotincu pretvorila su se u talase otkaza. Ovo nije prvi put da „Gruner“ otpušta radnike, a nije ni jedini koji to čini. Zašto se ovo dešava
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
