Let JU138 poleteo je iz Beograda ka Moskvi, ali zbog ratnih dejstava iznad Rusije nije uspeo da sleti. Avion se, nakon neuspešnog pokušaja da dobije dozvolu za prinudno sletanje u Švedskoj i Poljskoj, vratio u Srbiju – bez prava putnika na nadoknadu, jer se radi o situaciji van kontrole avio-kompanije
Avion Airbus A319-132, koji u ponedeljak, u kasnim večernjim satima poleteo sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, nije stigao na svoje odredište – aerodrom Šeremetjevo u Moskvi. Razlog je ukrajinski napad dronovima na Moskvu, piše Dunja Marić u Novoj ekonomiji.
Naime, u noći između 5. i 6. maja, ukrajinska vojska je dronovima napala Moskvu. To je bila druga noć zaredom da Ukrajina napada Moskvu uoči održavanja parade povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koja se održava u ovom gradu. Kako je na Telegramu saopštila ruska agencija za nadzor vazduhoplovstva Rosaviacija, sva četiri glavna aerodroma u Moskvi bila su zatvorena nekoliko sati.
Iako bi putnici u drugačijim okolnostima imali pravo na odštetu, ovaj slučaj je specifičan. Naime, avio-kompanija, u ovom slučaju Er Srbija, nije mogla da utiče ili da spreči ratna dejstva u drugim državama, te nije dužna da putnicima isplati odštetu.
Zbog čega je to tako?
Evropska regulativa, odnosno uredba poznata kao EU 261, koja se primenjuje i na letove iz Srbije, čak i u zemlje van EU, štiti putnike i njihova prava u četiri osnovna slučaja. To su kašnjenje leta, otkazan let, nemogućnost ukrcavanja zbog, recimo, prekomernog broja rezervacija, kao i smeštanje putnika u nižu klasu protiv njihove volje. U ovim slučajevima, putnici imaju pravo na novčanu naknadu. Iznos novčane naknade varira, a može da dostigne i do 600 evra.
Međutim, situacija je drugačija kada je razlog kašnjenja ili otkazivanje leta neka vanredna okolnost. To mogu biti nevreme, sudar s pticom, instrukcije kontrolnog tornja ili, kao u ovom slučaju, ratna dejstva u nekoj državi. Drugim rečima, avio-kompanija nije dužna da isplati naknadu štete ukoliko sprečavanje kašnjenja ili otkazivanja leta nije bilo u njenim mogućnostima.
S druge strane, ukoliko je razlog za odlaganje ili kašnjenje leta tehnički kvar, na koji je kompanija mogla da utiče, dužna je da isplati naknadu štete.
Sve ovo, međutim, ne znači da u vanrednim situacijama putnici nemaju pravo ni na kakvu zaštitu. Prema evropskoj regulaciji, putnici i u slučajevima otkazivanja zbog vanrednih okolnosti imaju pravo na preusmeravanje leta ili povrat iznosa karte.
Takođe, ukoliko je potrebno, avio-kompanija je u obavezi da putnicima obezbedi hotelski smeštaj, hranu i piće za vreme očekivanja alternativnog leta.
Šta se desilo na putu do Moskve?
Let JU138 je po poletanju iz Beograda preleteo vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Litvanije, ali je oko 1.20 sati (po lokalnom vremenu) napravio zaokret i vratio se u Beograd. Na aerodrom “Nikola Tesla”, avion je sleteo malo posle tri sata ujutru.
Posada leta je, prema nezvaničnim saznanjima Nove ekonomije, zatražila prinudno sletanje najpre od kontrole leta Švedske, a potom i od Poljske, ali ni jedna od te dve države nije htela da dozvoli srpskom avionu da sleti na neki od njihovih aerodroma. Kako tvrdi naš izvor, razlog za odbijanje je činjenica da na avonu nije bilo kvara, već je posada prijavila da joj nije odobren ulazak na teritoriju Rusije. Kontrole leta ovih država zbog toga su dale odobrenje samo za prelet ka Beogradu preko njihove teritorije.
Izvor: Nova ekonomija
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
