Let JU138 poleteo je iz Beograda ka Moskvi, ali zbog ratnih dejstava iznad Rusije nije uspeo da sleti. Avion se, nakon neuspešnog pokušaja da dobije dozvolu za prinudno sletanje u Švedskoj i Poljskoj, vratio u Srbiju – bez prava putnika na nadoknadu, jer se radi o situaciji van kontrole avio-kompanije
Avion Airbus A319-132, koji u ponedeljak, u kasnim večernjim satima poleteo sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, nije stigao na svoje odredište – aerodrom Šeremetjevo u Moskvi. Razlog je ukrajinski napad dronovima na Moskvu, piše Dunja Marić u Novoj ekonomiji.
Naime, u noći između 5. i 6. maja, ukrajinska vojska je dronovima napala Moskvu. To je bila druga noć zaredom da Ukrajina napada Moskvu uoči održavanja parade povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koja se održava u ovom gradu. Kako je na Telegramu saopštila ruska agencija za nadzor vazduhoplovstva Rosaviacija, sva četiri glavna aerodroma u Moskvi bila su zatvorena nekoliko sati.
Iako bi putnici u drugačijim okolnostima imali pravo na odštetu, ovaj slučaj je specifičan. Naime, avio-kompanija, u ovom slučaju Er Srbija, nije mogla da utiče ili da spreči ratna dejstva u drugim državama, te nije dužna da putnicima isplati odštetu.
Zbog čega je to tako?
Evropska regulativa, odnosno uredba poznata kao EU 261, koja se primenjuje i na letove iz Srbije, čak i u zemlje van EU, štiti putnike i njihova prava u četiri osnovna slučaja. To su kašnjenje leta, otkazan let, nemogućnost ukrcavanja zbog, recimo, prekomernog broja rezervacija, kao i smeštanje putnika u nižu klasu protiv njihove volje. U ovim slučajevima, putnici imaju pravo na novčanu naknadu. Iznos novčane naknade varira, a može da dostigne i do 600 evra.
Međutim, situacija je drugačija kada je razlog kašnjenja ili otkazivanje leta neka vanredna okolnost. To mogu biti nevreme, sudar s pticom, instrukcije kontrolnog tornja ili, kao u ovom slučaju, ratna dejstva u nekoj državi. Drugim rečima, avio-kompanija nije dužna da isplati naknadu štete ukoliko sprečavanje kašnjenja ili otkazivanja leta nije bilo u njenim mogućnostima.
S druge strane, ukoliko je razlog za odlaganje ili kašnjenje leta tehnički kvar, na koji je kompanija mogla da utiče, dužna je da isplati naknadu štete.
Sve ovo, međutim, ne znači da u vanrednim situacijama putnici nemaju pravo ni na kakvu zaštitu. Prema evropskoj regulaciji, putnici i u slučajevima otkazivanja zbog vanrednih okolnosti imaju pravo na preusmeravanje leta ili povrat iznosa karte.
Takođe, ukoliko je potrebno, avio-kompanija je u obavezi da putnicima obezbedi hotelski smeštaj, hranu i piće za vreme očekivanja alternativnog leta.
Šta se desilo na putu do Moskve?
Let JU138 je po poletanju iz Beograda preleteo vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Litvanije, ali je oko 1.20 sati (po lokalnom vremenu) napravio zaokret i vratio se u Beograd. Na aerodrom “Nikola Tesla”, avion je sleteo malo posle tri sata ujutru.
Posada leta je, prema nezvaničnim saznanjima Nove ekonomije, zatražila prinudno sletanje najpre od kontrole leta Švedske, a potom i od Poljske, ali ni jedna od te dve države nije htela da dozvoli srpskom avionu da sleti na neki od njihovih aerodroma. Kako tvrdi naš izvor, razlog za odbijanje je činjenica da na avonu nije bilo kvara, već je posada prijavila da joj nije odobren ulazak na teritoriju Rusije. Kontrole leta ovih država zbog toga su dale odobrenje samo za prelet ka Beogradu preko njihove teritorije.
Izvor: Nova ekonomija
Najavljene Vučićeve mere za pomoć siromašnima su nastavak političke propagande, upozorava Inicijativa A11. Dodaju da je gotovo nemoguće očekivati odgovoran pristup od „onih koji godinama tuđe siromaštvo koriste kao politički alat“
Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je Nova ekonomija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Farbanje srpske trobojke po zgradama novosadskog naselja Liman predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proglasio vrhovnim patriotskim činom. Pa, patriote, četke u ruke i pravac Andrićev venac
Pobuna građana Srbije nije revolucionarna jer ne zahtevaju promenu političkog sistema, već promenu kleptokratske ekipe na vlasti. Ali u ovoj pobuni jesu revolucionarni postupci ratnih veterana
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
