Ovog leta, samo prodajom pojedinih igrača kao što su Lazar Jovanović, Andrija Makrsimović, Luka Ilić i Andrej Đurić, Zvezda je zaradila 23 miliona evra. Ali, da li je to, uz svu pomoć države, dovoljno makar da pokrije dugovanja
FK Crvena zvezda je jedan od najtrofejnijih klubova u Srbiji, sa najvećim brojem navijača i snažnom finansijskom podrškom, kako od sponzora, tako i od države. Godinama je rival Partizana, ali to ne znači da su im budžeti i prihodi jednaki.
Zvezda se smatra za najuspešniji fudbalski klub po broju osvojenih šampionata i kupova. Stekla je najveći uspeh 1991. godine kada je osvojila Kup evropskih prvaka u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju.
Prema poslednjim podacima, iz jula 2025. godine, FK Crvena zvezda je za deceniju zaradila 475 miliona evra, odnosno od 2015. godine, pa sve do 2025. Prihodi transfera i takmičenja UEFA odnose 70 odsto budžeta kluba i iznose oko 331 miliona evra, piše Đina Nedović za Novu ekonomiju.
Ovog leta, samo prodajom pojedinih igrača kao što su Lazar Jovanović, Andrija Makrsimović, Luka Ilić i Andrej Đurić, Zvezda je zaradila 23 miliona evra. Pravi sportsko-poslovni način razmišljanja Zvezdu je pogurao među najprofitabilnije klubove u Srbiji.
Prema podacima iz APR-a ukupni prihodi FK Crvene zvezde u 2024. godini iznosili su oko 90 miliona evra.
Dugovanja i priliv novca
Kao što je prethodno napomenuto, većinsko finansiranje FK Crvene zvezde dolazi iz UEFA takmičenja, potom transfera. Od sponzora, Gazprom u zbiru od 2014. do 2024. Zvezda je prihodovala oko 54 miliona evra, a od Telekoma u 2024. godini dobila je oko 2,8 miliona evra. Prodaja ulaznica klubu donosi oko 29 miliona.
Za domaća TV prava Zvezda dobija 6 miliona evra, a država je tokom decenije uložila 17,6 miliona evra, što je 4 odsto od ukupnog Zvezdinog budžeta.
Međutim, 2022. godine predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, skrenuo je pažnju na dugovanja klubova i pozvao ih da izmire dugove prema državi. Među tim klubovima se nalazila i Crvena zvezda.
U tome ga je podržao ministar finansija Siniša Mali i napomenuo da FK Zvezda i KK Partizan duguju državi 25,2 miliona evra za porez – samo Zvezda je dugovala 18,8 miliona evra.
„Kada saberete ulaganja u fudbalske klubove Zvezde i Partizana u prethodnih 10 godina, vidite da ih je država sa više od 120 ili 130 miliona evra direktno ili indirektno podržala“, rekao je Mali 2022. godine.
Potom je, 2023. godine, generalni direktor Crvene zvezde, Zvezdan Terzić izjavio da je klub izmirio sve obaveze državi, iz nekoliko delova. To je potvrdio i Vučić i zahvalio se putem svog Instagram naloga na snimku sa ministrom unutrašnjih poslova, Ivicom Dačićem.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
,,To je dobar primer za sve naše klubove kako treba da se ponašaju.“, rekao je tada predsednik.
Ipak, prema podacima dostupnim preko APR-a i prema izveštavanju medija, FK Crvena zvezda i dalje ima neizmiren dug. Iako je klub tvrdio da je porez plaćen podaci su pokazali da postoje odložene poreske obaveze, odnosno poreski dug koji je dogovoren da se plati kasnije i on iznosi 7,8 miliona evra.
Istovremeno, postoji nesklad u izjavama Zorana Terzića koji je naglasio više puta da je Zvezda izmirila sve poreze, zatim Aleksandra Vučića koji to potvrđuje naspram dostupnih podataka na APR-u.
Tako da presek na kraju 2024. godine pokazuje da obaveze kluba iznose 86,5 miliona evra (ukupna pasiva umanjena za kapital) – uključujući odloženi porez.
Do maja 2025. godine Zvezda je zaradila 32 miliona evra, kako je izjavio Terzić i naglasio da je poslovanje kluba potpuno transparentno, kao i da Crvena zvezda ima finansijski samoodrživ sistem.
Večiti derbi, ali finansijski
Posmatrajući isključivo fudbalske klubove od 2012. do 2022. godine FK Crvena zvezda je dobila više finansijske pomoći od države u poređenju sa FK Partizanom. Kako je ministar finansija Siniša Mali objasnio jula 2022. godine u Zvezdu je država uložila 17,6 miliona evra, a Partizan je dobio 14 miliona.
Dok FK Crvena zvezda ima snažniji i stabilniji finansijski okvir zahvaljujući kombinaciji UEFA nagrada, transfera i velikih sponzorstava, FK Partizan se u prethodnoj deceniji oslanjao na znatno skromnije izvore prihoda.
Prema podacima iz jula 2022. godine, Zvezda je ostvarila ukupno 63,4 miliona evra iz državnih ulaganja i sponzorstava (uglavnom Gazprom), dok je Partizan u istom periodu raspolagao sa približno 14 miliona evra direktne državne pomoći i znatno manjim prihodima od sponzora.
Partizan se većinski oslanja na igrače i prihod od takmičenja, dok Zvezda dominira tržištem zahvaljujući velikim komercijalnim ugovorima i stabilnijem prilivu sredstava. Oba kluba su, imala značajna dugovanja prema državi.
Iza Zvezdinih stabilnih prihoda kriju se izazovi, od odloženih poreskih obaveza do nesklada između zvaničnih podataka APR-a i izjava rukovodstva. Posebnu ulogu u ovoj dinamici ima politički kontekst.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao istaknuti navijač Crvene zvezde, više puta je javno podržao klub i otvoreno isticao njegov značaj za sport. Ova povezanost dodatno učvršćuje percepciju Zvezde kao „državnog projekta“, budući da se finansijska ulaganja i sponzorski ugovori često tumače kroz politički kontekst.
U Srbiji više od milion zaposlenih prima zaradu manju od medijalne, koja u avgustu 2025. iznosi 83.535 dinara. Regionalne i sektorske razlike pokazuju da mnogi građani žive sa platama koje su daleko ispod proseka.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
