Kako stvari stoje, pošto smo se zbog EXPO izložbe previše zadužili, invalidi, poljoprivreda i obrazovni sistem moraće da se strpe do 2027. godine, kada ova izložba bude završena pa bude više novca za njih
Da li će zbog EXPO izložbe stradati najugroženiji i najbitniji u jednom društvu, a sve zbog rešenosti vlasti da se istera projekat javnih radova za koji po svemu sudeći nema dovoljno novca? Zbog sajamskog projekta režu se izdaci za sve druge potrebe, a poslednji na spisku našao se fond za invalide. Kako stvari stoje, pošto smo se zbog EXPO izložbe previše zadužili, invalidi, poljoprivreda i obrazovni sistem moraće da se strpe do 2027. godine, kada ova izložba bude završena pa bude više novca za njih, piše Aleksandra Nenadović u Novoj ekonomiji.
„Naše iskustvo pokazuje da taj fond nikada nije bio transparentan, mi nikada nismo saznali koliko se novca sliva u taj fond i koliko je usmereno na ono što je bio cilj zakona. Kao paralela, 2012. godine za preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju bilo je usmereno 900 miliona dinara. Prošle godine za iste namene je usmereno 60 miliona dinara. Ogromna je razlika. Od kovida je taj iznos smanjen na 60 miliona dinara i od tada varira od 60 do 80 miliona, a u budžetu za sledeću godinu ovaj troša nije čak ni predviđen, već je planirano samo pet miliona dinara koji će se usmeravati na subvencije zarada za osobe sa invaliditetom“, objašnjava za Novu ekonomiju Mirjana Pantelić iz Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Prema njenim rečima, ove informacije retko stižu do javnosti, jer niko ne želi da trpi sankcije od nosilaca javne vlasti, ako bi otkrili kako se novac rapodeljuje.
Izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, Snežana Lazarević, kaže da je, koliko je njoj poznato, uvek postojao problem praćenja iznosa sredstava koja se slivaju u fond za invalide, kao i načina na koji se ta sredstva raspoređuju.
Prema zakonu, poslodavci koji imaju više od 20 zaposlenih, dužni su da plaćaju iznos od 50 odsto minimalne zarade u budžet na ime pomoći osobama sa invaliditetom. Preduzeća koja imaju 50 i više zaposlenih dužna su da u radnom odnosu imaju najmanje dve osobe sa invaliditetom, a na svakih daljnjih započetih 50 zaposlenih još po jednu. U suprotnom, u Budžetski fond moraju da uplaćuju određeni iznos novca za svaku osobu sa invaliditetom koju nisu zaposlili, a morali su.
Publikacija Foruma mladih sa invaliditetom iz prošle godine prikazuje ružnu sliku srpskog društva i njegovog odnosa prema osoboma sa invaliditetom. Mada se mali pomaci u tretman ovih osoba vide, ono što se ne menja je to da nikada nismo saznali koliko tačno novca odlazi na osobe sa invaliditetom u cilju njihovog boljeg života. Ekspereti procenjuju da se radi o iznosu od oko sedam milijardi dinara za prošlu godinu, a s obzirom da svake godine raste broj kompanija, ali i minimalna zarada, taj iznos ima tendenciju uvećanja.
Na osnovu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom osnovan je i budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Prihode Budžetskog fonda čine sredstva koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobu sa invaliditetom ili ne sklope ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
„Pri donošenju Zakona 2009. godine skoro 50 odsto preduzeća se opredelilo da uplaćuje penale. U međuvremenu je broj kompanija koje zapošljavaju više od 20 zaposlenih značajno porastao, tako da je sve veći broj kompanija imao obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, doduše sa pomakom od 2 godine. Dakle, u isto vreme raste broj onih koji plaćaju penale, ali i prosečna zarada u Srbiji, tako da se prihodi Fonda u posmatranom periodu skoro dupliraju“, navodi se u izveštaju Foruma mladih sa invaliditetom.
Poslednjih godina se blizu 40 odsto poslodavaca opredeljuje za uplatu doprinosa u Budžetski fond, što znači da firme sada češće biraju da zaposle invalide nego ranije. Samo oko jedan odsto kompanija, međutim, nabavlja robu i usluge od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, podaci su iz ove publikacije.
Takođe, ono što se može primetiti na osnovu podataka, jeste kontinuirano smanjivanje sredstava iz Budžetskog fonda, sa inicijalnih 2,12 u 2011. godini na 1,25 milijardi dinara u 2019. godini, nezavisno od procenjenih potreba. Prema procenama za 2020. godinu samo 20 odsto sredstava Fonda koristi se za svoju namenu. Važno je i napomenuti da Fondom ne upravlja kako je predviđeno, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja već Ministarstvo finansija.
Naravno, nije ovo jedina stavka budžeta za koju srpski poreski obveznici ne znaju na šta se troši i koliko novca. Imali smo i primer ekoloških taksi koje se naplaćuju, a da kompanije nemaju zaista uvid u to da li su pare koje su uplaćene i otišle u bolju i zdraviju životnu sredinu. Sudeći prema vazduhu svih ovih godina u Srbiji, reklo bi se da i taj novac odlazi na sajmove i stadione. A kako bi smo i znali da li je unapređen položaj osoba sa invaliditetom , da li možemo da kažemo da tu ima zaista pomaka?
„Možda bi najkraći odgovor bio da mora da poštuje Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom koju je naša država ratifikovala još 2009. godine. U suštini, ona osobama sa invaliditetom garantuje ravnopravnost pred zakonom, pravo na samostalan život u zajednici i odlučivanje o sopstvenom životu. Da bi to bilo moguće, neophodno je obezbediti da sve usluge koje su dostupne ljudima bez invaliditeta (zdravstvo, zapošljavanje, socijalna zaštita itd.), budu dostupne i ljudima koji imaju invaliditet. Takođe, onima kojima je to potrebno, neophodno je obezbediti i specijalizovane usluge u zajednici – personalnu asistenciju, stanovanje uz podršku, radne asistente …“, kaže Lazarević.
U državi sa više kladionica nego apoteka, prošla godina pokazala je da je igra na sreću — ozbiljan biznis. Pet najvećih firmi inkasiralo je preko 120 miliona evra profita. Dok broj kladionica raste, a uplate ne jenjavaju, ostaje pitanje: čija je to zapravo dobit
Komentarišući odnos vlasti prema obrazovanju, profesor Miodrag Zec podsetio je na Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete, i njegovu ulogu u uvođenju prosvetiteljstva u Srbiju. Danas, kaže Zec, ostao je samo krompir – simbolički i bukvalno – dok se znanje i obrazovanje potiskuju
„Srbija spada u najkorumpiranije zemlje sveta, i iza Rusije i Ukrajine, treća je na evropskoj listi zemalja po snazi organizovanog kriminala“, kaže Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Predsednik SAD Donald Tramp je ovog meseca podigao osnovnu carinu na uvoz iz Kine na 145 odsto, na šta je Peking odgovorio carinom od 125 odsto na američku robu
Iako je Republička komisija dva puta poništila odluku Elektrodistribucije Srbije zbog nepravilnosti u izboru ponuđača, posao očitavanja brojila i dalje se dodeljuje istom konzorcijumu – predvođenom firmom Montop HRS, u vlasništvu kontroverznog Marka Bosanca. Za to vreme, EPS sam očitava brojila, a ceh plaćaju – građani
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
