Polovina zaposlenih u Srbiji prima manje od 53.000 dinara koliko iznosi medijalna plata. Ali stanovnici raznih gradova u Srbiji kažu da im za pristojan život treba barem dvostruko više
Prosečna plata nije dovoljna za normalan život u Srbiji, smatraju građani Srbije, pogotovo imajući u vidu podatak da većina ima primanja manja od zvaničnog proseka. Prosečna zarada u Srbiji, prema podacima za februar ove godine, iznosila je 94.125 dinara, ali svaki drugi stanovnik zarađuje manje od 73.000 dinara.
Prosek „izvlači“, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svega deset gradova u državi, od kojih svega tri beleže prosečne zarade veće od 100.000 dinara – Beograd, Novi Sad i Bor, a sedam ima više od 90.000 u proseku. U drugu grupu spadaju Pančevo, Lajkovac, Lučani, Kragujevac, Majdanpek, Kostolac i Niš.
Većina ima primanja između 70.000 i 80.000, a 19 gradova i opština u proseku manje od 70.000, kao što su Arilje, Rekovac, Aleksandrovac, Raška, Golubac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Crna Trava, Gadžin Han, Merošina, Ražanj, Svrljig, Bela Palanka, Vranjska Banja, Bosilegrad, Bujanovac, Preševo i Blace.
S druge strane, prosečna potrošačka korpa na nivou cele zemlje, prema poslednjim podacima za januar ove godine, iznosi više od 102.000 dinara, a minimalna gotovo 53.000 dinara.
Rezultati anketa šest lokalnih medija iz Srbije ukazuju da je i stanovnicima u manjim gradovima prosečna plata nedovoljna za normalan život i da im je potrebno najmanje 100.000 dinara primanja mesečno po osobi.
U Sremu plate manje od republičkog proseka
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Sremu za februar ove godine iznosila je 83.874 dinara. Najveće plate imaju radnici iz Inđije, sa prosečnom platom od 88.354 dinara, za njima slede Pazovčani sa 84.696 dinara i Mitrovčani sa 84.141 dinar. Prosečna zarada Pećinčana je 83.967 dinara, dok Rumljani u proseku mesečno zarade 82.169 dinara. U Šidu se u proseku zarađuje 78.009 dinara, dok su Irižani zaradili prosečno 76.673 dinara neto.
Prema anketi koju su sprovele Sremske novine, na pitanje „Kolika je, prema vašem mišljenju, minimalna plata dovoljna za život u vašem gradu?”, Sremci su uglavnom odgovorili jednoglasno. Uz nekoliko odstupanja, najčešći odgovor čitalaca (oko 60 odsto) glasio je 100.000 dinara, što se podudara sa iznosom prosečne potrošačke korpe.
„Ko školuje decu užasno puno, sve je preskupo da ne pričam o knjigama i sveskama, a tek o ekskurziji… Užas, a životne potrebe s ovim platama nikako, treba za petočlanu porodicu bar 2.000 evra“, ukazala je jedna od čitateljki Sremskih novina, u anketi postavljenoj na zvaničnoj Fejsbuk stranici ovog medija.
„Za dvoje 150.000 dinara je malo. U to spadaju računi, krediti, prehrana, a gde je gorivo, ko ima auto i decu njima treba 300.000, s obzirom na to kakve su sad cene“, dodaje druga građanka Srema.
Realnost u Kruševcu znatno drugačija od zvanične statistike
Iako se, kada se preračunaju statistički podaci, dođe do toga da je za prosečnu potrošačku korpu, koja obuhvata troškove za tročlanu porodicu, potrebno izdvojiti oko 1,23 prosečne kruševačke plate, realnost je, na osnovu onoga što su rekli sugrađani, znatno drugačija.
Prosečna neto plata u Kruševcu bila je 83.077 dinara. Sugrađani, međutim, kažu da je za život u ovom gradu potrebno znatno više novca, pogotovu ako je reč o višečlanim, odnosno porodicama koje imaju dvoje i više dece, piše portal Odjek.rs.
Marija Nikolić, koja ima troje dece uzrasta od 12 do 17 godina, navodi da najviše novca izdvajaju za hranu.
„Mi kao porodica trošimo oko 150.000 za hranu i kućnu hemiju, a za komunalije oko 30.000. Poslednjih nekoliko godina izdaci za hranu su se povećali sigurno za 60 odsto. Nažalost, primanja ni blizu nisu pratila te troškove. Takođe, svaki mesec na kupovinu garderobe treba dodati makar 20.000 dinara, tu su još i razni troškovi poput goriva, plaćanja sporta, novac za džeparce, rođendane…“, navela je Nikolić.
Posebnu kategoriju, što se visine troškova života tiče, čine porodice koje imaju studenta. Sugrađanin Dejan Savić objašnjava da za starijeg sina, koji studira u Beogradu, mesečno izdvajaju minimum 600 evra.
Za njih troje u Kruševcu na hranu mesečno odlazi oko 60.000 dinara, za gorivo im je potrebno oko 10.000 dinara, za račune oko 26.000 dinara.
„Tome treba dodati troškove za engleski i sport, koji budu još desetak hiljada, potom za džeparac za mlađe dete i za različite rođendane. Uvek postoji dodatni trošak poput registracije auta, popravke u kući. Ovde nisu ušli ni troškovi za odeću, obuću, ako uplaćujemo neko letovanje… Sve u svemu stignemo do oko 250.000 dinara mesečno“, navodi ovaj građanin Kruševca.
Računice Kruševljana koji su preko društvenih mreža odgovorili na pitanje o troškovima pokazuju da je za život četvoročlane porodice u tom gradu potrebno makar 200.000 dinara mesečno.
Za pristojan život u Šapcu potrebno minimum 100.000
Prema zvaničnim podacima, prosečna neto plata u Šapcu iznosi 83.407 dinara. Poslednji dostupni podaci su za januar, gde je iznos prosečne potrošačke korpe za Šabac 98.950 dinara, a sredstva koja pokrivaju troškove minimalne potrošačke korpe su 51.533 dinara.
Na zvaničnoj Fesjbuk stranici Glasa Podrinja, ovaj lokalni portal pitao je svoje sugrađane „Kolika je, prema njihovom mišljenju, minimalna plata potrebna za život u Šapcu?“. Najčešći odgovor bio je 100.000 dinara. Tako se izjasnilo oko 80 odsto anketiranih.
Deset odsto Šapčana smatra da je potrebo 120.000 i više dinara, pet procenata se izjasnilo za više od 200.000 dinara, a preostalih pet procenata pisalo je cifre manje od 100.000 dinara.
„Kada bih okvirno računao, mogao bih da procenim kako na mesečnom nivou troškovi budu između 75.000 i 80.000 dinara. Mesečni prihodi su oko 120.000 i ne mogu da kažem ni da smo štedljivi, niti da nekontrolisano trošimo. Trudimo se supruga i ja, pre svega zbog deteta, ali i nas, da ishrana bude raznovrsna, zdrava, ali ne izbegavamo ni brzu hranu kada to zahteva vreme ili želja“, navodi se u jednom od odgovora stanovnika Šapca.
„Prihodi našeg domaćinstva su oko 160.000 dinara, suprugova plata je 100.000, moja 60.000. Kako smo roditelji malog deteta mesečno izdvajamo između 15.000 i 20.000, tu su troškovi vrtića, pelena i drugi troškovi. Živimo u našoj kući, ali smo podigli kredit za renoviranje i mesečna rata je 15.000 dinara. Kako smo daleko od grada, suprug radi smenski, potrebna su nam dva automobila, što uključuje izdatak za benzin na mesečnom nivou oko 10.000 dinara“, jedan je od primera iz Šapca, dok se u drugom odgovoru dodaje: „Od 100.000 do 120.000 dinara da priuštiš sebi normalan život. Da ne trčiš po marketima gde su akcije, da plaćaš obaveze, da ti život bude bez stresa da živiš od danas do sutra!“
A kako žive građani Kraljeva?
Prosečna mesečna neto zarada u Kraljevu u januaru je iznosila 79.841 dinara. Kraljevčani su s ovim primanjima ispod republičkog proseka. Statistika pokazuje i da prosečna plata u Kraljevu nije bila dovoljna za prosečnu portošačku korpu, jer je ona u januaru iznosila 102.045 dinara. Kraljevčani su tako mogli da priušte samo minimalnu potrošačku korpu, koja je za isti period ove godine koštala 52.776 dinara.
Odgovori ankete koju je sproveo portal Krug.rs iz Kraljeva su šarenoliki. Dok svaki drugi smatra da je potrebno da minimalna plata u Kraljevu bude bar 100.000 dinara, odnosno skoro duplo veća nego sada, 19 odsto smatra da su za pristojan život četvoročlane porodice potrebne zarade u rasponu od 100.00 do 150.000.
Njih 15 odsto veruje da je za to potrebno više od 150.000, a pet odsto da su za pristojan život potrebne zarade više od 240.000 dinara, odnosno najmanje 60.000 dinara po osobi. Samo devet odsto anketiranih uvereno je da porodica pristojno može da živi i sa zaradom manjom od 100.000 dinara.
Penzionerka Dobrila Filipović, i pored toga što živi u svojoj garsonjeri u gradu, sa primanjima od 27.000 dinara o minimalnoj potrošačkoj korpi, kaže, može samo da sanja.
„Ništa ja od tih obećanih povečanja penzija videla nisam, to je sve šarena laža, jer povećavaju penzije ’budžama’, a mi penzioneri smo jadni“.
Gavrilo Marković iz Kraljeva kaže da sa platom od 70.000 dinara jedva izdržava samog sebe. Za današnje cene više nego pristojnu stanarinu sa ostalim troškovima izdvaja stotinak evra.
„Nisam oženjen. Plata samo za mene jedva stigne, a kamoli da imam porodicu. Trošim samo za osnovno, retko kad nešto pretekne“.
Građani Leskovca na „testu izdržljivosti“
„Život u Leskovcu je sve više test izdržljivosti, nažalost“, napisao je jedan od učesnika u anketi odgovarajući na pitanje „Kolika je, prema vašem mišljenju, minimalna plata potrebna za život u Leskovcu?” Ovo pitanje postavio je i JUGPress na svojim društvenim mrežama.
Najveći broj odgovora je da bi minmalac morao da bude najmanje 100.000 dinara. Leskovac je, kako piše ovaj lokalni medij, godinama već na poslednjem mestu po visini isplaćene zarade, ali većina Leskovčana ne veruje u zvaničnu statistiku po kojoj je u ovom gradu poslednja isplaćena prosečna zarada bila 71.893 dinara što je za 22.000 dinara manje nego što je republički prosek.
„Prosečna plata zavisi pre svega od članova porodice, koliko članova radi, ako bismo uzeli četvoročlanu porodicu, muž i žena sa dva deteta, to bi bila minimalna cifra od 200 000”, kaže jedan sagovornik u uličnoj anketi, dok drugi smatra da je minimalno potrebno 50.000-60.000 dinara po članu domaćinstva.
„Troškovi rastu ukoliko nemate stan ili kuću u vlasništvu ili nekog člana domaćinstva koji ima neku težu bolest”, dodaje jedan Leskovčanin.
Kada se izračuna šta je sve potrebno za normalan život, navodi se u jednom od odgovora iz Leskovca, ne ostane ništa za letovanje.
„Ne daj Bože ako se ima i zdravstveni problem, pa je potrebno ići kod privatnih lekara. Plaćanje računa za stan (grejanje, struja, voda, komunalije, porez, kablovska), to je 30.000 dinara. Za auto, za gorivo se troši oko 10.000-15.000, a ako se i pokvari onda je veći finansijski problem. Što se tiče hrane, ostalo nam je još 35.000 dinara. Podeljeno na 30 dana ispada da možemo da trošimo oko 1.150 dinara dnevno. Ovo je minimalno za hranu“, obrazlaže učesnik ankete JUGPressa.
Šta kažu građani i građanke Prijepolja?
„Minimalna plata dovoljna da bi čovek preživeo? 20.000 – da jede parizer i pase travu, 50.000 – da plati dažbine i da se skromnije hrani, 100.000 – da malo normalnije živi, ali da pazi kako troši pare“, jedan je od odgovora na pitanje o minimalnoj zaradi potrebnoj za život u Prijepolju.
U anketi koju je sproveo TV Forum iz Prijepolja mnoštvo je različitih komentara, ali je najviše onih koji smatraju da bi oko 100.000 dinara bila prava mera zarade za život, odnosno, kako su mnogi to definisali, za pristojan život, a ne samo puko preživljavanje.
„U kom god momentu, bračni par minimum sa republičkim prosecima za normalan život i funkcionisanje jedne porodice. Znači u ovom momentu dvoje po 95.000 dinara“, „100.000 dinara realno, sve je otišlo gore, a radna snaga stoji na istom“, „onolika koliku ima presednik opštine i sve beneficije koje mu pripadaju“, neki su od odgovora iz Prijepolja.
Prosečna zarada u Prijepolju, isplaćena u februaru, koja je iznosila 70.352 dinara, zaostaje za republičkim prosekom za više od 25 odsto. Dosta anketiranih iz ovog grada smatra da se rad ne ceni u pravoj meri i da poslodavci nedovoljno plaćaju zaposlene u Prijepolju.
„Svima minimalac da se ne razbacujemo i da cenimo ono što imamo. Da razumeju i ovi bahati lošije plaćene – šta je to survajvor. Sit gladnome ne veruje“, jedan je od odgovora iz Prijepolja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!