Nakon ranijih skandala zbog kršenja radničkih prava, u zrenjaninskoj fabrici Linglong primenjuju nove metode pritisaka na radnike. Na udaru su sada radnici iz Bangladeša koji su se usudili da prijave zloupotrebe
Posle ranijih problema u kompaniji Linglong i kršenja prava radnika, zbog čega su, između ostalog i Sjedinjene Američke Države zabranile uvoz guma iz zrenjaninske fabrike, pojavljuju se novi slučajevi kršenja radničkih prava nad lizingovanim radnicima.
Nevladina organizacija Astra upozorila je nedavno da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika-migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Reč je o grupi radnika iz Bangladeša.
Neposredno nakon što su radnici iz Bangladeša prijavili kršenja svojih radnih i ljudskih prava, kompanija je reagovala ne unapređenjem uslova rada, već pooštravanjem interne kontrole, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Upozoravaju da se mere koje su ranije postojale, ali se retko primenjivale, sada selektivno i drastično sprovode – gotovo isključivo nad lizingovanim radnicima, dok zaposleni direktno kod Linglonga ostaju pošteđeni ovakvih restrikcija.
Prema svedočenjima radnika, mobilni telefoni im se fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje i bilo kakvo beleženje, dok se propusnice za ulazak u fabriku koriste kao sredstvo stalne kontrole i pritiska.
Ove mere se formalno pravdaju „zaštitom poslovnih tajni”, ali u praksi predstavljaju jasan vid odmazde i pokušaj ućutkivanja radnika koji su se usudili da govore o zloupotrebama, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Najveći teret ovakvog režima snose upravo lizingovani radnici, koji se i inače nalaze u znatno ranjivijem položaju – sa ograničenim pravima, slabom pravnom zaštitom i gotovo nikakvim mehanizmima za samoodbranu. Njima se uskraćuje pravo da se obrate inspekcijama, sindikatima, medijima ili organizacijama za ljudska prava, navodi ova organizacija.
Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koja se godinama bavi položajem radnika u Linglongu, podseća za „Vreme” da je čitav model zapošljavanja u ovoj kompaniji od samog početka bio problematičan.
„Linglong konstantno koristi agencije i posredničke firme kako bi izbegao odgovornost. Sve što se dešava pokušavaju da prebace na agencije, ali to jednostavno ne može da bude opravdanje. Radnici rade u Linglongu, imaju njihove propusnice, obavljaju poslove u njihovim pogonima – odgovornost je Linglongova“, ističe ona.
Prema njenim rečima, trenutna represija nad bangladeškim radnicima dolazi neposredno nakon što je tužilac u slučaju iz 2024. i indijskih radnika saopštio da „nema dovoljno dokaza” za dalje postupanje. Taj slučaj usledio je nakon ranijih prijava radnika iz Vijetnama. Indijski radnici su dobili svoje pasoše i naknade i na neki način pokazali da organizovani i ujedinjeni, uz podršku, mogu da se izbore za svoja prava. Ipak, institucije su reagovale sporo, netransparentno i bez stvarne odgovornosti.
„Institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, a radnici na kraju ostaju sami”, upozorava sagovornica „Vremena”.
Kao primer izbegavanja odgovornosti navodi da inspekcija nije reagovala, jer je agencija koja je angažovala radnike registrovana u Kikindi, dok Linglong posluje u Zrenjaninu. Tako inspekcija iz Zrenjanina ne može da vrši kontrolu nad ovim radnicima.
Problem, međutim, daleko prevazilazi jedan slučaj ili jednu kompaniju. Agencijsko zapošljavanje i lizing radne snage postali su unosan biznis u Srbiji. Radnici se u matičnim zemljama zadužuju kako bi platili posredovanje, da bi po dolasku u Srbiju bili loše plaćeni, diskriminisani i lišeni osnovnih prava.
„Kompanije često nisu ni registrovane za lizing radnika, a čak i kada jesu, taj model ne donosi nijednu prednost radnicima. On postoji isključivo da bi se plata smanjila, a prava umanjila”, kaže Rukeci Milivojević i dodaje da je Linglong imao priliku da promeni praksu, ali je svesno odlučio da to ne učini.
Ovakve mere su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim standardima Međunarodne organizacije rada, kao i sa domaćim Zakonom o radu, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Crveni stikeri na telefonima i selektivna primena propusnica nisu bezbednosna mera – one su crvene zastave koje ukazuju na sistematski pritisak, netransparentnost i represivan odnos prema radnicima, naročito stranim i lizingovanim.
Zrenjaninski socijalni forum zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija i temeljno ispitivanje zakonitosti ovakvih praksi, koje radnike pretvaraju u nemi deo proizvodnog procesa, bez prava na glas, dostojanstvo i svedočanstvo.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
