Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Neizvesnost oko sankcija NIS-u definitivno već pravi promene na finansijskom tržištu u Srbiji.
Zvaničan srednji kurs evra u sredu, 10. decembra, je 117,4214 dinara, a to je opet neznatno povećanje u odnosu na dan ranije. Ipak, kada se pogleda kurs, koji inače Narodna banka Srbije propisuje, od pre mesec dana – rast je evidentan pa smo došli i do 120 dinara za evro u pojedinim menjačnicama, dok banke nude još nepovoljnije uslove.
Centralna banka zemlje ograničava menjačnice pa ne mogu da nude devize po kursu koje same smatraju podobnim. One evro mogu da prodaju za najviše 1,25 odsto više od zvaničnog srednjeg kursa na taj dan. Ipak, NBS omogućava da menjačnice u ovaj odnos ukalkulišu još ceo jedan odsto dodatnog profita. Tako se na srednji kurs koji je manji od 117,5 dinara, dolazi do kupovne cene evra koja premašuje 120 dinara.
Kursna lista za one koji menjaju novac u bankama je drugačija, jer one ne potpadaju pod ograničenje Narodne banke Srbije. Ova ograničenja od plus-minus 1,25 odsto od srednjeg kursa za njih – ne važe. Tako je, po pravilu, kurs evra u privatnim bankama dosta veći nego onaj u menjačnicama i već uveliko premašuje 120 dinara za jedan evro.
Na svom sajtu NBS objavljuje podatke o maksimalnom iznosu dinara koji banke naplaćuju pri prodaji efektive. Oni se svakog radnog dana dostavljaju NBS.
Građani koji imaju velike kredite, a posebno oni sa stambenim zajmovima, nisu u velikim problemima, od kako je došlo do promene kursa. Iako banke nemaju obavezu u svojim menjačnicama da usklađuju kurs deviza u odnosu na srednji kurs NBS, ipak imaju obavezu da naplaćuju kredite u dinarima, koji su indeksirani u evrima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate.
Ono što građanima može da bude problem u ovim slučajevima jeste da NBS krene da diže ozbiljnije srednji kurs evra. Pri velikim pozajmicama – i ovaj procenat razlike u rati mogao bi da bude pozamašan.
Ako, međutim, dođe do prevelikog raskoraka između ponude i potražnje, pa zbog toga i restrikcije evra, teoretski postoji mogućnost da se stvori crno devizno tržište, koje su građani zemlje već iskusili devedesetih.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Čak 51 naselje u Srbiji nema alternativu NIS-ovim benzinskim stanicama, upozorila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, najavljujući da će država posebno rešavati snabdevanje u tim sredinama zbog američkih sankcija ovoj kompaniji
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
