Francuzi se uzbuđuju što je Olimpijada u Parizu koštala skoro šest milijardi evra, a najavljeni troškovi za kapitalne projekte u Srbiji, među njima i EXPO iznose 18 milijardi evra
Rekom Senom kroz Pariz po kišnom danu plovi više od 10.000 sportista i maše stotinama hiljadama okupljenih na obali, nadvijaju se dimni signali u bojama francuske zastave, peva Lejdi Gaga, na Ajfelovoj kuli nastupa Selin Dion i olimpijski plamen nadvija se nad glavnim gradom Francuske.
Usledile su dve nedelje sportskih nadmetanja, a oči sveta bile su uprte u osvajače medalja.
Još spektakularnije bilo je zatvaranje gde Tom Kruz nosi olimpijski plamen u Los Anđeles, dok na stadionu u Parizu nastupa bend Finiks, a u Kaliforniji uživo Pepersi, Bili Ajliš i Snup Dogi Dog.
Vratili smo godinu unazad i Olimpijske igre održane lane u Francuskoj.
Jedanaest meseci kasnije objavljeni su ukupni troškovi Olimpijskih igara – i to troškovi organizacije – 2,77 milijardi, od čega 1,4 milijarde za bezbednost, infrastruktura – 3,19 milijardi.
Globalni događaj koji su pratili milioni širom sveta koštao je Francusku oko šest milijardi evra, iako je ministarstvo finansija te zemlje prethodno procenilo dvostruko niži iznos.
Predsednik Revizorskog suda je pre početka Olimpijskih igara predvideo da će one koštati od tri do pet milijardi evra.
Dok se Los Anđeles priprema za naredne Olimpijske igre koje će se u Kaliforniji održati 2028, Beograd će godinu dana pre toga ugostiti specijalizovanu EXPO izložbu.
Na njoj je učešće do sada potvrdilo više od stotinu zemalja, a javnosti se predstavljaju različiti iznosi o tome koliko organizacija ovakve izložbe košta.
Koliko košta EXPO?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u januaru 2024. godine plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ i rekao da će Srbija u naredne tri i po do četiri godine za sve projekte, među njima i u EXPO 2027, uložiti 17,8 milijardi evra.
Predsednik je tada posebno izložio koncept planiranja i izgradnje složene infrastrukture u okviru realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu, koji će, kako je pojasnio, dobrim delom predstavljati investiciono jezgro u predstojećem periodu.
„Planiramo da uložimo 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije”, rekao je tada Vučić.
Naziv projekta u međuvremenu je promenjen u „Skok u budućnost – Srbija 2027” i kako je u martu 2025. objasnio ministar finansija Siniša Mali, širi je od samog EXPO projekta, demantujući navode da će samo u EXPO biti uloženo oko 18 milijardi evra.
Mali je, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, rekao da će u okviru programa „Skok u budućnost“, širom Srbije do 2027. godine biti uloženo oko 18 milijardi evra u više od 300 projekata, a između ostalog biće građene i obnavljane škole, zdravstvene ustanove, auto-putevi, saobraćajnice, brze pruge, BIO4 kampus…
Sam EXPO, pojasnio je Mali, obuhvata investiciju od oko 1,2 milijarde evra i to za izgradnju, kako je rekao, novog grada u Surčinu koji će sadržati stambeni kompleks, Akvatik centar i Nacionalni stadion.
Generalni sekretar EXPO-a o troškovima
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitri Kerkezes kazao je nedavno da troškovi za EXPO u Srbiji iznosi do 1,3 milijarde evra sa sve neophodnom infrastrukturom, i da on ne zna ništa o 18 milijardi koje je Vlada Srbije predočila za ovaj projekat. Naglasio je da to nije projekat za nekog pojedinca ili grupu, već za celu naciju.
Kerkezes je rekao da njemu „nikada nije bilo predočeno, niti je video da je Vlada Srbije predstavila budžet od 18 milijardi evra za ovaj događaj”.
„Imali smo uvid u ono što je predstavljeno Izvršnom komitetu i našoj Generalnoj skupštini, a to je u rasponu od 1 do 1,3 milijarde evra – i to nam ima smisla”, kazao je Kerkezes i dodao da investicija od 18 milijardi kao deo EXPO-a, neće biti prihvaćena, „jer to nema nikakve veze sa samim događajem. Ali, nadam se da je to deo šireg podsticaja za razvoj zemlje“.
Za 56 kapitalnih projekata 21 milijarda evra
Ukupna vrednost 56 kapitalnih projekata u koje država planira da investira novac je 2.468 milijardi dinara, što je oko 21 milijardu evra, pokazuju podaci objavljeni u Nacrtu Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.
Do sada je u njih uloženo 929,7 milijardi dinara, a u ovoj i naredne tri godine planirani trošak je još 920 milijardi dinara.
EXPO je ovom strategijom procenjen na ukupno 139,6 milijardi dinara.
U Srbiji više od milion zaposlenih prima zaradu manju od medijalne, koja u avgustu 2025. iznosi 83.535 dinara. Regionalne i sektorske razlike pokazuju da mnogi građani žive sa platama koje su daleko ispod proseka.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
