U prvih šest meseci 2025. godine zabeležen je pad oglasa za posao, ali su najtraženiji i dalje radici u oblastima trgovine, proizvodnje, sektoru usluga i zanata, IT-ja, kao i ugostiteljstva
U prvoj polovini 2025. godine, prema podacima sajta Poslovi Infostud, zabeležen je pad u ukupnom broju oglasa za posao, ali interesovanje poslodavaca za zapošljavanje radnika u određenim sektorima i dalje je prisutno.
Na sajtu je objavljen ukupno 31.891 oglas, što je za 17 odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada ih je bilo 38.349.
„Ovaj pad pokazuje da su poslodavci nešto oprezniji u zapošljavanju, ali istovremeno imaju potrebu za novim kadrovima u oblastima koje su i do sada bile najatraktivnije”, kaže za „Vreme” Miloš Turinski iz kompanije Infostud.
Najviše poslova i dalje je ponuđeno u oblastima trgovine, proizvodnje, sektoru usluga i zanata, IT-ja, kao i ugostiteljstva.
„Ove delatnosti već duže vreme spadaju među najzastupljenije, i bez obzira na ukupno manji broj oglasa, u njima je i dalje bila najveća potražnja za radnicima”, pojašnjava Turinski.
Ko su najtraženiji kandidati?
Kandidati sa srednjom stručnom spremom – prodavci, radnici u proizvodnji, vozači, magacioneri, komercijalisti, administrativni radnici, kuvari, konobari i telefonski operateri, najtraženiji su među poslodavcima.
„U oglasima za ove poslove, prosečne zarade kretale su se od oko 70.000 dinara za prodavce i konobare, do iznad 100.000 dinara za kuvare i vozače. Komercijalistima je najčešće nuđeno prosečno oko 88.000 dinara, prodajnim savetnicima 92.000, a telefonskim operaterima oko 84.000 dinara. Magacioneri i radnici u proizvodnji mogli su u proseku da očekuju nešto više od 74.000 dinara, dok su administrativni radnici mogli da zarade oko 77.000 dinara”, objašnjava Turinski.
Nadprosečne plate za zanate
Kako dodaje, u uslužnom i zanatskom sektoru i dalje je izražen nedostatak radne snage.
Tokom prve polovine 2025. godine najviše su se tražili zidari, autolimari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari, pokazuju podaci Infostuda.
U pokušaju da obezbede radnike za ove poslove, poslodavci su često nudili natprosečne plate.
Tako su zidari u proseku mogli da zarade 185.000 dinara, autolimari 162.000, a mehaničari oko 135.000 dinara.
Vodoinstalateri su mogli da očekuju oko 116.000, a ostale zanatlije – kao što su bravari, moleri, metalostrugari ili pekari između 85.000 i 95.000 dinara.
„I ovi iznosi predstavljaju prosečne plate koje su se mogle videti u oglasima, a ukazuju na to da su poslodavci spremni da ponude bolje uslove kako bi pronašli stručne radnike u ovim oblastima”, kaže Turinski.
Pad poslova za mlade i osobe sa invaliditetom
Kada je reč o zapošljavanju mladih i osoba sa invaliditetom, podaci pokazuju blagi pad u odnosu na prethodnu godinu.
Broj oglasa otvorenih za mlade iznosio je 7.007, što je pad od 15 odsto u poređenju sa istim periodom 2024. godine.
„Još je izraženije smanjenje broja oglasa za osobe sa invaliditetom, kojih je u prvoj polovini godine bilo 1.621, odnosno 26 odsto manje nego lane”, pojašnjava Turinski.
Šta kaže državna statistika?
Prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2025. godine broj zaposlenih lica iznosio je 2.887.100, broj nezaposlenih 289.400, dok je broj stanovnika van radne snage iznosio 2.438.100.
U odnosu na isti kvartal prethodne godine, broj zaposlenih lica povećan je za 15.400, dok je broj nezaposlenih lica smanjen za 9.700, kao i broj stanovnika van radne snage, za 37.600.
Stopa zaposlenosti porasla je za 0,5 procentnih poena i iznosila je 51,4 odsto, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 0,3 p. p. i iznosila je 9,1 odsto. Stopa stanovništva van radne snage iznosila je 43,4 odsto, što predstavlja smanjenje za 0,4 p. P.
U odnosu na četvrti kvartal 2024. godine, došlo je do smanjenja broja zaposlenih lica za 7.800, smanjenja stanovništva van radne snage za 24.100, a porasta broja nezaposlenih za 16.300. Stopa nezaposlenosti je povećana za 0,5 procentnih poena, stopa stanovništva van radne snage smanjena za 0,3 procentna poena, dok je stopa zaposlenosti ostala nepromenjena, podaci su RZS-a.
Brašno, kafa, omekšivač, čokolada – sve češće imaju manju količinu po višoj ceni. RTS navodi da se ova praksa, poznata kao šrinkflacija, često prikriva sitnim slovima i zbunjuje kupce
Iako su poskupljenja već postala redovna praksa, EPS i dalje ne ostvaruje planirani profit. Dok kompanija prolazi kroz restrukturiranje, građane očekuju novi troškovi – uključujući promenu tarifa koje će mnoge prebaciti u najskuplju zonu
Putnici koji odluče da siđu sa kruzera i obiđu grčke luke moraće da plate novu lokalnu taksu. Naplata će se vršiti automatski putem brodskih kartica
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je pre desetak dana, po četvrti put, zahtev EPS-a za izdavanje upotrebne dozvole za jedan deo termoelektrane Kostolac
Krntije od automobila čiji je uvoz zabranjen u celoj Evropi – i dalje se uvoze u Srbiju
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
