Koliko je falsifikata otrkiveno prošle godine i na šta treba obratiti pažnju
Iako je količina falsifikovanog novca u Srbiji relativno mala u odnosu na ukupan broj novčanica u opticaju, podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da problem i dalje postoji i zahteva stalnu pažnju građana i trgovaca.
Prema izveštaju NBS za 2025. godinu, tokom dvanaest meseci otkriveno je ukupno 4.513 falsifikovanih novčanica.
Češće se falsifikuju strane nego domaća valuta, a tokom protekle godine otkrivene su 1.832 falsifikovane dinarske novčanice, kao i 2.681 novčanica strane valute, pre svega evro i američki dolar.
Među falsifikovanim devizama, pronađene su i nemačke marke, valuta koja nije u opticaju od 2002. godine.
Novčanica s likom naučnika Milutina Milankovića i prošle, kao i prethodnih godina, najčešće se falsifikuje kada je o domaćoj valuti reč. U ukupnom zbiru pronađenih falsifikata, novčanica od 2.000 dinara čini gotovo 80 odsto.
Po količini falsifikata, slede novčanice od 500 i 1.000 dinara, zatim od 5.000, ali je pronađeno i nekoliko lažnih novčanica u apoenima od 200, 100 i 20 dinara.
Novčanice od 500, 1.000 i 2.000 dinara u poslednjih 10 godina najzastupljenije su među otkrivenim falsifikatima dinara, navodi NBS.
U strukturi stranih falsifikovani valuta dominiraju evri, pošto je više od 80 odsto pronađenih deviznih falsifikata bilo u ovoj valuti. Najčešće su krivotvoreni apoeni od 100 i 200 evra, koji su i inače najzastupljeniji u gotovinskom prometu.
Izvršena je i provera 510 komada kovanica evra apoena od jednog i dva evra, pri čemu je za 36 komada apoena od dva evra utvrđeno da su falsifikati.
Zabeležen je i značajan broj falsifikovanih novčanica od 100 američkih dolara, dok su ostale valute prisutne u zanemarljivom broju.
Zanimljivo je da je pronađena i jedna falsifikovana novčanica nemačke marke, valute koja 24 godine nije u opticaju.
Falsifikovane novčanice nemaju vrednost, ali da su prave, najviše bi bilo evra.
Od ukupno 47.310.853,24 dinara, koliko iznosi nominalna dinarska protivvrednost falsifikata svih valuta, dominantan je udeo otkrivenih falsifikovanih novčanica evra, i to u iznosu od 39.169.350,27 dinara (82,79 odsto).
Sledi američki dolar u iznosu od 4.644.485,43 dinara (9,82 odsto), domaća valuta u iznosu od 3.491.020,00 dinara (7,38 odsto) i nemačka marka u iznosu od 5.997,54 dinara (0,01 odsto).
Iako statistika pokazuje da se na milion pravih dinarskih novčanica u opticaju pojavi svega nekoliko falsifikata, oprez je neophodan, naročito u maloprodaji, ugostiteljstvu i pri razmeni veće količine gotovine.
U svakodnevnoj upotrebi novčanica, uvek treba da proverite više od jednog zaštitnog elementa pomoću tri vrlo jednostavna testa: oseti, pogledaj i nagni, navela je ranije NBS.
Falsifikovana novčanica je najčešće glatka na dodir, a kada je hrapavost imitirana, ona se ipak razlikuje od one na originalnoj novčanici.
Drugi način provere jeste posmatranje vodenog žiga. Vodeni žig nalazi se na belom, levom delu lica novčanice i prikazuje centralni motiv novčanice. Na falsifikovanoj novčanici na mestu vodenog žiga, dok se novčanica nalazi na stolu, vidi se lik koji se nalazi na novčanici, dok se kod originalne novčanice on ne vidi i ne treba da se vidi.
Takođe, kada se originalna novčanica podigne prema izvoru svetlosti, na njenom obojenom delu videće se lik koji u potpunosti odgovara glavnom motivu na novčanici.
Još jedan zaštitni element je optički varijabilna boja. Znak Narodne banke Srbije na originalnoj novčanici menja boju u zavisnosti od ugla posmatranja, dok je kod falsifikata boja ista nezavisno od ugla posmatranja.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
