Koliko je falsifikata otrkiveno prošle godine i na šta treba obratiti pažnju
Iako je količina falsifikovanog novca u Srbiji relativno mala u odnosu na ukupan broj novčanica u opticaju, podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da problem i dalje postoji i zahteva stalnu pažnju građana i trgovaca.
Prema izveštaju NBS za 2025. godinu, tokom dvanaest meseci otkriveno je ukupno 4.513 falsifikovanih novčanica.
Češće se falsifikuju strane nego domaća valuta, a tokom protekle godine otkrivene su 1.832 falsifikovane dinarske novčanice, kao i 2.681 novčanica strane valute, pre svega evro i američki dolar.
Među falsifikovanim devizama, pronađene su i nemačke marke, valuta koja nije u opticaju od 2002. godine.
Novčanica s likom naučnika Milutina Milankovića i prošle, kao i prethodnih godina, najčešće se falsifikuje kada je o domaćoj valuti reč. U ukupnom zbiru pronađenih falsifikata, novčanica od 2.000 dinara čini gotovo 80 odsto.
Po količini falsifikata, slede novčanice od 500 i 1.000 dinara, zatim od 5.000, ali je pronađeno i nekoliko lažnih novčanica u apoenima od 200, 100 i 20 dinara.
Novčanice od 500, 1.000 i 2.000 dinara u poslednjih 10 godina najzastupljenije su među otkrivenim falsifikatima dinara, navodi NBS.
U strukturi stranih falsifikovani valuta dominiraju evri, pošto je više od 80 odsto pronađenih deviznih falsifikata bilo u ovoj valuti. Najčešće su krivotvoreni apoeni od 100 i 200 evra, koji su i inače najzastupljeniji u gotovinskom prometu.
Izvršena je i provera 510 komada kovanica evra apoena od jednog i dva evra, pri čemu je za 36 komada apoena od dva evra utvrđeno da su falsifikati.
Zabeležen je i značajan broj falsifikovanih novčanica od 100 američkih dolara, dok su ostale valute prisutne u zanemarljivom broju.
Zanimljivo je da je pronađena i jedna falsifikovana novčanica nemačke marke, valute koja 24 godine nije u opticaju.
Falsifikovane novčanice nemaju vrednost, ali da su prave, najviše bi bilo evra.
Od ukupno 47.310.853,24 dinara, koliko iznosi nominalna dinarska protivvrednost falsifikata svih valuta, dominantan je udeo otkrivenih falsifikovanih novčanica evra, i to u iznosu od 39.169.350,27 dinara (82,79 odsto).
Sledi američki dolar u iznosu od 4.644.485,43 dinara (9,82 odsto), domaća valuta u iznosu od 3.491.020,00 dinara (7,38 odsto) i nemačka marka u iznosu od 5.997,54 dinara (0,01 odsto).
Iako statistika pokazuje da se na milion pravih dinarskih novčanica u opticaju pojavi svega nekoliko falsifikata, oprez je neophodan, naročito u maloprodaji, ugostiteljstvu i pri razmeni veće količine gotovine.
U svakodnevnoj upotrebi novčanica, uvek treba da proverite više od jednog zaštitnog elementa pomoću tri vrlo jednostavna testa: oseti, pogledaj i nagni, navela je ranije NBS.
Falsifikovana novčanica je najčešće glatka na dodir, a kada je hrapavost imitirana, ona se ipak razlikuje od one na originalnoj novčanici.
Drugi način provere jeste posmatranje vodenog žiga. Vodeni žig nalazi se na belom, levom delu lica novčanice i prikazuje centralni motiv novčanice. Na falsifikovanoj novčanici na mestu vodenog žiga, dok se novčanica nalazi na stolu, vidi se lik koji se nalazi na novčanici, dok se kod originalne novčanice on ne vidi i ne treba da se vidi.
Takođe, kada se originalna novčanica podigne prema izvoru svetlosti, na njenom obojenom delu videće se lik koji u potpunosti odgovara glavnom motivu na novčanici.
Još jedan zaštitni element je optički varijabilna boja. Znak Narodne banke Srbije na originalnoj novčanici menja boju u zavisnosti od ugla posmatranja, dok je kod falsifikata boja ista nezavisno od ugla posmatranja.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
