Ko je kriv što Srbija nema dovoljno skladišta gasa

Kraj 2026. godine trebalo je da označi i završetak jedanaest godina duge sage o proširenju skladišta gasa „Banatski dvor“, koje Srbiji treba da pomogne da manje bude zavisna od ruskih energenata.

Ipak, direktor „Srbijagasa“ je rekao RTS-u da radovi kasne.

„Objektivno, kasnimo tu malo jer je to pola rusko- pola srpsko, pa nam te sankcije prave određene probleme“, rekao je Dušan Bajatović, gostujući na Javnom servisu krajem jula 2026. godine. Dodao je da će posle završetka radova, skladište moći da isporučuje do 12 miliona kubnih metara gasa dnevno, što bi, kako je rekao, omogućilo da Srbija u vanrednim okolnostima duže vreme obezbeđuje sopstveno snabdevanje.

Prvi čovek „Srbijagasa“ nije detaljisao koliko će radovi kasniti, a na isto pitanje „Vremena“ nema odgovor ni Vojislav Vuletić, koji vodi Skupštinu Udruženja za gas Srbije.

„Nisam siguran zašto kasne radovi, niti kako sankcije utiču na njih“, kaže Vuletić, čije udruženje tradicionalno godinama podržava gas koji Srbija dobija iz Rusije. „Svakako, Srbija nije 100 odsto vlasnik skladišta, pa možda ne može da utiče na sve procese. Kada dobijemo to proširenje kapaciteta, to će biti strateški odlično za zimski period.“

foto: zoran žestić / tanjug

Gasprom u problemu – Srbija u problemu

Nebojša Atanacković, bivši većinski vlasnik preduzeća AD „Nafta“ za „Vreme“ kaže da pretpostavlja da američke sankcije ipak jesu zakočile radove na „Banatskom dvoru“.

„Ako znamo da NIS nema mogućnost korišćenja kartica u svom poslovanju, kao i da je na stolu bilo pitanje remonta same rafinerije u Pančevu, pretpostavljam da je za Banatski dvor nabavka opreme, materijala i delova, još komplikovanija jer Gasprom ima većinski udeo u ovom preduzeću“, kaže Atanacković.

„Banatski dvor“ dele „Srbijagas“ i „Gasprom“, ali ne podjednako. „Gasprom“ ima 51, a srpska državna kompanija za gas 49 odsto u kompaniji. Kao direktori su takođe navedeni Rusi, dok je Bajatović predsednik Nadzornog odbora.

Dobar pokazatelj koliko su američke sankcije uticale na poslovanje NIS-a je podatak da je Naftna industrija Srbije završila 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, što se vidi iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme. Ovo je ipak duplo veći gubitak od onog koji je firma prijavila početkom februara 2026.

Prethodni izgovori

O proširenju „Banatskog dvora“ su se dogovorili još 2015. godine u Moskvi predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu tadašnjeg premijera, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Od tada je Srbija, 2016. i 2019. sa Rusijom potpisala barem još dva sporazuma koji su predviđali proširenje, ali se ono nikako nije događalo. Zanimljivo je da se u sporazumima tada uvek izbegavao rok za radove.

Puno toga je godinama bilo pod velom tajne u ovim dogovorima, bez obzira što deo novca plaća država. Umeđuvremenu je objavljeno da je ukupna vrednost projekta proširenja 145 miliona evra, a direktor Srbijagasa Dušan Bajatović naveo je skoro da je novac obezbeđen preko kompanije na čelu koje je on sam i „uz pomoć Vlade Srbije“.

Papreno skladištenje

Srbija ne može da koristi ni ceo „Banatski dvor“, a Bajatović je baš naveo da su nam Rusi ustupili i određeni njihov deo. Zato, država svoje zalihe skladišti u Mađarskoj i za to plaća zakup. Bajatović je naveo da se skladište u Mađarskoj i dalje puni tempom od milion do 1,2 miliona kubnih metara dnevno i da će, ukoliko finansijske mogućnosti dozvole, „Srbijagas“ nastaviti da povećava rezerve.

Niko zvanično ne govori koliko košta skladištenje u Mađarskoj. O visini računa za tu uslugu svedoči jedino podatak iz prethodnog aranžmana sa MMF, kada je Vlada Srbije prihvatila da Srbijagasu izmiri 275 miliona evra na ime troškova skladištenja gasa u Mađarskoj.

Potpisivanjem ugovora između Srbijagasa i mađarske kompanije MVM CEEnergy, Srbija je pre nekoliko godina dobila mogućnost da uskladišti oko 500 miliona kubnih metara gasa u Mađarskoj i tako smanji neizvesnost koja se uvek pojačava sa grejnom sezonom. Ova neizvesnost posebno je bila velika pred grejnu sezonu 2025/26. jer je Moskva uporno odgađala da sa Srbijom potpiše novi ugovor o gasu. Onda ga je Srbija, u poslednji čas dobila na tri meseca, da bi krajem karta 2026. bio opet produžen na samo tri meseca, iako je Vučić stalno najavljivao trogodišnji ugovor za gas.

Bajatović o Americi: „Jesmo imali dodira sa kompanijama, ali za sada nemamo zvanične ponude“

Bajatović je još za RTS rekao da oni nisu imali komercijalne razgovore sa Amerikancima kao posledicu novim sporazuma koji su tiču energetike, misleći na Memorandum o energetskoj bezbednosti, koji su prvi put potpisale Srbija i SAD, odnosno Marko Đurić i Marko Rubio.

„Jesmo imali dodira sa kompanijama, ali za sada nemamo zvanične ponude“, dodao je Dušan Bajatović i dalje rekao da manje-više sve dodatne potrebe Srbije za gasom može jedino da zadovolji – Rusija, posredno ili neposredno. „Možemo da računamo na Azerbejdžan, možemo nešto da nabavljamo iz Grčke, ali i Grčka hoće hoće ruski gas, možemo da nabavljamo iz Turske, a i to je ruski gas. Mogli bi da nabavljamo nešto iz Severnog mora, to smo prošle godine testirali, ali to je jako skupo.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!