Kad nema para za stambeni kredit: Kako se spasiti od izvršitelja?

Narodna banka Srbije uputila je na javnu raspravu nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se u javnosti doživljava kao „zakon za ograničenje kamatnih stopa“, ali se u njemu nalaze i druga rešenja koja regulišu odnos banaka i njihovih klijenata.

Jedna od novina koju sadrži ovaj dokument je i novi rok za one koji ne mogu da otplate stambeni kredit, a tu su i povećanje limita za zaključenje ugovora na daljinu kao i regulisanje prakse „vezivanja“ bankarskih usluga, piše portal Biznis.rs.

Iako je pažnja usmerena na izmene koje se tiču ograničavanja visine kamatnih stopa, Narodna banka Srbije unela je u nacrt novog zakona i druge novine, među kojima je i dodatni rok za one koji ne mogu da otplate stambeni kredit.

„U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezna da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti kraći od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci“, stoji u obrazloženju NBS.

Na taj način se, kako ističu, daje mogućnost korisniku da sam proda nekretninu, po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

U nacrtu zakona konkretno stoji da banka ima pravo da obračunava kamatu na dug korisnika u periodu koji je određen za prodaju nepokretnosti po stopi koje je za ½ manja od stope zatezne, odnosno ugovorene redovne kamate.

„U slučaju prodaje nepokretnosti od strane korisnika, kupoprodajna cena se uplaćuje na račun banke poverioca, a odredba ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kojim je drugačije određeno ništava je“, predviđa nacrt, i precizira da je, nakon naplate svog potraživanja, banka dužna da stavi na raspolaganje korisniku eventualni preostali iznos kupoprodajne cene.

„Ako javni beležnik overi ugovor o kupoprodaji bez saglasnosti banke poverioca on solidarno, sa dužnikom, odgovara banci za nastalu štetu. Ako korisnik ne prenese prihod od prodaje te nepokretnosti, banka može pokrenuti vansudski postupak namirenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka, odnosno izvršni postupak radi namirenja svog potraživanja“, navedeno je u nacrtu novog zakona.

Novi limiti za ugovore „iz fotelje“

Među novinama su detaljniji propisi o proceni kreditne sposobnosti korisnika. Cilj je, kako je navedeno u obrazloženju NBS, sprečavanje njegove prezaduženosti ali i radi njegovog blagovremenog informisanja o postojanju nekog duga ili drugih razloga koji po oceni banke umanjuju njegovu kreditnu sposobnost.

Kada je reč o digitalizaciji, nacrt Zakona propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa, može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka.

„Dodatno, limit za zaključenje ugovora na daljinu korišćenjem dva faktora za proveru identiteta korisnika, povećani su sa 600.000 dinara na 1.200.000 dinara za kredite, odnosno 2.400.000 dinara za depozite„, stoji u nacrtu novog zakona, o kome javna rasprava traje do 20. septembra.

Šta je vezivanje, a šta objedinjavanje usluga?

NBS u obrazloženju nacrta ističe da se po prvi put reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga. Sa jedne strane, banci se zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno.

Evo šta konkretno piše u nacrtu novog zakona: izuzetno od stava 2. ovog člana (zabrane „vezivanja“), davalac kredita može kao uslov za zaključenje ugovora o kreditu da zahteva od korisnika otvaranje ili održavanje prethodno otvorenog platnog ili štednog računa ako je svrha takvog računa isključivo:

– prikupljanje sredstava za otplatu kredita, i/ili
– otplaćivanje kredita, i/ili
– pružanje dodatnog sredstva obezbeđenja u slučaju neispunjavanja obaveza.

Davalac kredita, takođe, može zahtevati da korisnik deponuje određeni iznos, odnosno deo redovnog mesečnog prihoda (zarada, penzija, naknada zarade i slično) na svom platnom ili štednom računu koji se vodi kod te banke.

S druge strane, banci se daje pravo da objedinjava usluge, a NBS daje i primer – da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Nacrtom novog zakona su, kako je navela NBS, nakon deset godina od donošenja Zakona o platnim uslugama precizirane obaveze platnih institucija i institucija elektronskog novca u pogledu kreditiranja potrošnje svojih korisnika na rok do godinu dana.

Posebno poglavlje nacrta je, kako su istakli, posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, dok je posredovanje koje NBS obavlja između banaka i klijenata „pretvoreno“ u mirenje (conciliation).

„Za razliku od posredovanja, kod mirenja medijator u skladu sa svojim najboljim znanjem daje određene predloge za rešenje spornog odnosa i aktivno podstiče strane da prihvate to rešenje ili da daju određenu alternativu tom predlogu“, stoji u obrazloženju novina u nacrtu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Izvor: Biznis.rs