Hoće li Srbija posle vozača da uvozi i lekare?

Statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je prošle godine stranim radnicima izdato više od 52.000 radnih dozvola, što je za 50 odsto više nego u 2022. godini kada je taj broj iznosio 37.000. Očekuje se da će do kraja ove godine broj izdatih dozvola nadmašiti onaj koji je postignut u 2023. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović nedavno je izjavio za Radio-televiziju Srbije da očekuje da će broj stranih radnika u Srbiji premašiti 100.000 tokom 2026. godine.

Dodao je da poslodavcima u Srbiji u narednom periodu predstoji „borba za radnike“. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da će taj kontingent biti prvenstveno iz jugoistočne Azije sve dok se ugovori za velike infrastrukturne projekte potpisuju sa partnerima iz Kine, Turske i Azerbejdžana.

Strani radnici u Srbiji najčešće rade u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, poljoprivrede, takođe i kao vozači. Dosta stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi.

Nedostatak visokoobrazovanih kadrova

S druge strane, profil radne snage koji vidljivo nedostaje u našoj zemlji, a svi pokazatelji su da će tako biti i u budućnosti, jeste onaj koji čine visokoobrazovani kadrovi. Izuzetak su Rusi koji u Srbiju dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima se ističu uglavnom IT stručnjaci i lekari.

Shodno razvoju i privlačnosti IT tehnologija, ovaj sektor će se sve više širiti, ali šta je sa lekarima, sa onima koji već primetno nedostaju u svakom delu Srbije. Da li ćemo i njih uvoziti?

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije nedavno je upozorio da svake godine Srbiju napusti između 500 i 600 lekara. Još više je zabrinjavajući podatak da rezultati istraživanja o migraciji zdravstvenih govore da je više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije razmišljalo je o odlasku iz zemlje.

Kovačević: Zadržati ove koji su ostali, uvoz nije dobra opcija

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da smo veoma blizu toj situaciji i napominje da to uopšte ne bi bila dobra odluka.

„Ako uvozite lekare to nije dobro. Imaćemo lošije lekare. Ukoliko se to desi, javlja se i veliki jezički problem. Za mnoge bolesti je veoma bitna komunikacija i odnos između doktora i pacijenata“, kaže Kovačević za “Vreme”.

On se protivi potencijalnom uvozu lekara i naglašava da je jedini način da se napravi državni plan po kome bi ovi koji su ostali bili nagrađeni i dobro plaćeni, a budući lekari bi trebalo da budu stipendirani uz obavezu da rade u našoj zemlji.

„Bolje da razmišljamo kako da ngrađivanje u javnom sektoru bude malo realnije. Da se napravi razlika između profesija koje su veoma deficitarne i ostalih, kako bi se njihove zarade povećale, dok bi se neke druge stavke smanjile u tu svrhu. To je realna opcija. To su sa malim zakašnjenjem uradili u Rumuniji i Crnoj Gori, gde su sada plate za pojedine doktore i do 3000 evra“, ukazuje Kovačević.

Foto: Fonet / Medija centar

Neophodne su hitne mere

Prema njegovim rečima, ukoliko se ne primene hitne mere u tom smeru, postoji realna opcija da će građane Srbije imati sve manje ko da leči.

„Treba priznati da smo napravili greške, kao da ljude leče zgrade i mašine, a zaboravili smo da leče u stvari ljudi uz pomoć zgrada i mašina. Tako smo došli do situacije da imamo bolnice koje smo pravili i koje su prazne. Odavno smo zanemarili tu oblast. A kvalitet ljudi je u životnom standardu, koji je sve manji“, konstatuje Kovačević.

Podseća da Srbija nema dobro osmišljenu mrežu zdravstvenog sistema.

„Normalno je da postoje zdravstveni centri u kojima će se raditi komplikovani zahvati, ali mora postojati i mreža zdravstvenih centara u unutrašnjosti koji su dobro opremljeni i u kojima rade kvalitetni doktori. To nikada nismo dobro analizirali i postavili“, primećuje sagovornik „Vremena“.

Srpski lekari odlaze u Crnu Goru

Navodi da je u kontaktu sa pojedinim lekarima koji su se odlučili da svoju karijeru nastave u Crnoj Gori, pre svega zato što nema jezičke barijere, i zbog plata koje su tamo povećane.

„Ako idu u Crnu Goru, a u Hrvatsku i u Sloveniju su i ranije išli, naši lekari će, ako se nastavi ovakva situacija, nastaviti da jure i države centralne Evrope gde je potrebna dodatna licenca ili nostrifikacija. Kod nas je lekar stvarno loše plaćen u odnosu na prosečnu zaradu. I to nije samo slučaj sa zdravstvom, u sličnoj situaciji je i prosveta“, zaključuje Kovačević.

A dok se ne napravi odlučnija akcija države, ostaju sumorne brojke.

U Srbiji su plate lekara najniže su u regionu, dok na 100.000 stanovnika imamo 283 lekara, što je znatno ispod proseka u zemljama Evropske unije. Iako našem zdravstvenom sistemu nedostaje veliki broj doktora svih profila, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 1800 nezaposlenih lekara među kojima ima i specijalista.