Svake godine Srbiju napusti između 500 i 600 lekara, a 75 odsto zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije razmišlja o odlasku iz zemlje. Koliko smo blizu uvozu lekara iz inostranstva
Statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je prošle godine stranim radnicima izdato više od 52.000 radnih dozvola, što je za 50 odsto više nego u 2022. godini kada je taj broj iznosio 37.000. Očekuje se da će do kraja ove godine broj izdatih dozvola nadmašiti onaj koji je postignut u 2023. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović nedavno je izjavio za Radio-televiziju Srbije da očekuje da će broj stranih radnika u Srbiji premašiti 100.000 tokom 2026. godine.
Dodao je da poslodavcima u Srbiji u narednom periodu predstoji „borba za radnike“. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da će taj kontingent biti prvenstveno iz jugoistočne Azije sve dok se ugovori za velike infrastrukturne projekte potpisuju sa partnerima iz Kine, Turske i Azerbejdžana.
Strani radnici u Srbiji najčešće rade u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, poljoprivrede, takođe i kao vozači. Dosta stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi.
Nedostatak visokoobrazovanih kadrova
S druge strane, profil radne snage koji vidljivo nedostaje u našoj zemlji, a svi pokazatelji su da će tako biti i u budućnosti, jeste onaj koji čine visokoobrazovani kadrovi. Izuzetak su Rusi koji u Srbiju dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima se ističu uglavnom IT stručnjaci i lekari.
Shodno razvoju i privlačnosti IT tehnologija, ovaj sektor će se sve više širiti, ali šta je sa lekarima, sa onima koji već primetno nedostaju u svakom delu Srbije. Da li ćemo i njih uvoziti?
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije nedavno je upozorio da svake godine Srbiju napusti između 500 i 600 lekara. Još više je zabrinjavajući podatak da rezultati istraživanja o migraciji zdravstvenih govore da je više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije razmišljalo je o odlasku iz zemlje.
Kovačević: Zadržati ove koji su ostali, uvoz nije dobra opcija
Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da smo veoma blizu toj situaciji i napominje da to uopšte ne bi bila dobra odluka.
„Ako uvozite lekare to nije dobro. Imaćemo lošije lekare. Ukoliko se to desi, javlja se i veliki jezički problem. Za mnoge bolesti je veoma bitna komunikacija i odnos između doktora i pacijenata“, kaže Kovačević za “Vreme”.
On se protivi potencijalnom uvozu lekara i naglašava da je jedini način da se napravi državni plan po kome bi ovi koji su ostali bili nagrađeni i dobro plaćeni, a budući lekari bi trebalo da budu stipendirani uz obavezu da rade u našoj zemlji.
„Bolje da razmišljamo kako da ngrađivanje u javnom sektoru bude malo realnije. Da se napravi razlika između profesija koje su veoma deficitarne i ostalih, kako bi se njihove zarade povećale, dok bi se neke druge stavke smanjile u tu svrhu. To je realna opcija. To su sa malim zakašnjenjem uradili u Rumuniji i Crnoj Gori, gde su sada plate za pojedine doktore i do 3000 evra“, ukazuje Kovačević.
Neophodne su hitne mere
Prema njegovim rečima, ukoliko se ne primene hitne mere u tom smeru, postoji realna opcija da će građane Srbije imati sve manje ko da leči.
„Treba priznati da smo napravili greške, kao da ljude leče zgrade i mašine, a zaboravili smo da leče u stvari ljudi uz pomoć zgrada i mašina. Tako smo došli do situacije da imamo bolnice koje smo pravili i koje su prazne. Odavno smo zanemarili tu oblast. A kvalitet ljudi je u životnom standardu, koji je sve manji“, konstatuje Kovačević.
Podseća da Srbija nema dobro osmišljenu mrežu zdravstvenog sistema.
„Normalno je da postoje zdravstveni centri u kojima će se raditi komplikovani zahvati, ali mora postojati i mreža zdravstvenih centara u unutrašnjosti koji su dobro opremljeni i u kojima rade kvalitetni doktori. To nikada nismo dobro analizirali i postavili“, primećuje sagovornik „Vremena“.
Srpski lekari odlaze u Crnu Goru
Navodi da je u kontaktu sa pojedinim lekarima koji su se odlučili da svoju karijeru nastave u Crnoj Gori, pre svega zato što nema jezičke barijere, i zbog plata koje su tamo povećane.
„Ako idu u Crnu Goru, a u Hrvatsku i u Sloveniju su i ranije išli, naši lekari će, ako se nastavi ovakva situacija, nastaviti da jure i države centralne Evrope gde je potrebna dodatna licenca ili nostrifikacija. Kod nas je lekar stvarno loše plaćen u odnosu na prosečnu zaradu. I to nije samo slučaj sa zdravstvom, u sličnoj situaciji je i prosveta“, zaključuje Kovačević.
A dok se ne napravi odlučnija akcija države, ostaju sumorne brojke.
U Srbiji su plate lekara najniže su u regionu, dok na 100.000 stanovnika imamo 283 lekara, što je znatno ispod proseka u zemljama Evropske unije. Iako našem zdravstvenom sistemu nedostaje veliki broj doktora svih profila, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 1800 nezaposlenih lekara među kojima ima i specijalista.
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Švajcarska je prijavila viši nivo kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Od početka 2025. nedozvoljene supstance pronađene su u 28 proizvoda izvezenih u Evropu
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
