Nemačka vlada usvojila je prošle godine zakon o imigraciji stručnih radnika (FEG), čije odredbe stupaju na snagu postepeno
Od subote, 1. juna stupa na snagu treća faza nemačkog zakona čiji je cilj privlačenje strane stručne radne snage, koja donosi brojne pogodnosti i za građane Zapadnog Balkana – pre svega duplo veću kvotu radnika iz regiona koji će moći lakše da se zaposle u Nemačkoj.
Nemačka vlada uvojila je prošle godine zakon o imigraciji stručnih radnika (FEG) čije odredbe stupaju na snagu postepeno.
Reč je o produženju zakona iz 2016. godine koji je državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije omogućio olakšice za ulazak na nemačko tržište rada, donekle i nezavisno od formalnih kvalifikacija, prenosi Beta.
Zakon je prošle godine produžen i izmenjen i stupa na snagu u fazama. Izmene se ne odnose na poslove čije je obavljanje zakonom vezano uz nostrifikaciju diplome, na primer akademskih zanimanja poput medicinskih ili poslova nege nemoćnih.
Po zakonu, svako ko ima neku stručnu kvalifikaciju, moći će da obavlja taj posao i u Nemačkoj, a isto važi, bez dokazivanja, i za osobe koje su u svojim zemljama najmanje dve godine radile na nekom poslu koji zahteva državno priznatu strukovnu diplomu.
Novost je i „karta šanse“ za traženje posla, koja se bazira na dodeli poena po različitim kriterijumima, kao što su kvalifikacije, znanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo, veze sa Nemačkom, starost i eventualno pripadanje porodici koja je u pratnji stranog radnika.
Treća faza zakona olakšaće stranim radnicima koji se zaposle i da za sobom dovedu članove ne samo uže, nego i šire porodice. Ta faza posebno je zanimljiva za stručnjake u zanatskim profesijama jer će, između ostalog, od 1. juna, kvota za ljude sa Zapadnog Balkana biti udvostručena sa 25.000 na 50.000 radnika, saopštio je centralni savez nemačkih zanatlija, ZDH.
Konkretno, to znači da će 50.000 građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije imati olakšani pristup na nemačko tržište rada, bez dokazivanja profesionalnih kvalifikacija. Uz to, postojaće i mesečni kontingenti.
Nemačka Savezna agencija za zapošljavanje dodeljivaće dozvole za zapošljavanje unapred, a ne kao do sada kao naknadno odobrenje, a poslodavci će dozvolu moći da zatraže i onlajn.
Čim Agencija dodeli odobrenje, budući radnik sa Zapadnog Balkana će u nadležnom konzularnom predstavništvu moći da zatraži nemačku boravišnu i radnu vizu.
Ipak, olakšice neće važiti za produženje boravišne dozvole, već će u tom slučaju zaposleni morati da se obrati nadležnoj upravi za strance.
ZDH je ukazao da uspeh zakona, koji u Nemačku treba da privuče hronično deficitarnu stručnu radnu snagu, umnogome zavisi i od brzine i od efikasnosti institucija.
Da bi od regulative za Zapadni Balkan profitirala i mala preduzeća, moraju i u „nemačkim predstavništvima u inostranstvu i u nemačkim službama zaduženim za strance da budu uvedeni brzi i efikasni administrativni postupci“, navelo je udruženje. postupci“, navelo je udruženje.
Nemačka, zemlja sa manjkom radne snage
Manjak radne snage u Nemačkoj vidljiv je golim okom: u bolnicama nedostaje lekara svih fela i medicinskih sestara, u restoranima kuvara i kvalifikovanih kelnera.
„Vreme“ je već pisalo o tome da su mnoge firme spremne da radnicima plaćaju premije od 300 do 4000 evra samo da bi prihvatili posao.
Analiza platforme za zapošljavanje Indeed pokazuje da su premije prilikom promene posla značajno porasle. U 2019. godini, od milion oglasa za posao na ovoj platformi, u 3050 oglasa je obećavana premija. 2023. je takvih oglasa bilo 7129, što je više nego dvostruko. Čak i ako njihov udeo ostaje nizak, taj trend se jasno može prepoznati.
Uslovi za kvlifikovane radnike
Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada je bilo 58.400 evra).
Potražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako povuku svoj zahev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim da podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.
Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifkovani stručnjak iz neke zemlje izvan Evropske unije može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.
Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan
Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, se nastavlja – proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.
Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. moći da dođu i rade u Njemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
