Nakon mnogih najava, EPS je konačno pokrenuo proces zatvaranja dve najstarije termoelektrane, „Kolubare A" i „Morave". Njih bi jednog dana trebalo da zamene solarene elektrane
Elektroprivreda Srbije (EPS) konačno je krenula u zatvaranje dve najstarije termoelektrane, „Kolubare A“ i „Morave“. Raspisan je tender za idejno rešenje za konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu, prenosi RTS.
I stučnjaci i nadležni organi su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza koju je Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma, ali uz očuvanje stabilnog snabdevanja. Najstarija termoelektrana, „Kolubara A“, ima snagu 271 megavat, a izgrađena je pre gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara.
„Morava“ u Svilajncu manje je snage, ali sa mogućnošću da sagoreva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola veka. Tender je početak njihovog gašenja.
Izvršni direktor za investicije i razvoj EPS-a Aleksandar Jakovljević kaže da analize predstavljaju samo prvi korak u dugom procesu i da treba da im pokažu, sa jedne strane, na koji način i koje aktivnosti treba da sprovedu da bi uradili konzervaciju vitalnih delova postrojenja, a sa druge koje su mogućnosti da se postojeće lokacije iskoriste.
„U tom smislu EPS već radi na pripremi investiciono-tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana `Kolubara` i `Morava` izgrade solarne elektrane“, kazao je Jakovljević.
Ispunjava obaveza iz Pariskog sporazuma
Tim aktivnostima Srbija ispunjava obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuje sa zahtevima EU za smanjenje sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja za koju se plaćaju kaznene takse za zagađenje.
Program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković objašnjava da je to prva mera koju koristi EU u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, ali i smanjenja emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.
„S tim u vezi potpuno je nekompatibilno imati intezivnu upotrebu uglja u ovakvim okolnostima. Srbija je u tom smislu donela odluku da do 2030. procenat električne energije iz obnovljivih izvora ne bude manji od 45 odsto i da bude bude klimatski neutralna do 2050. godine“, istakao je Vuković.
„Kolubara A“ je od Beograda udaljena oko 50 kilometara. Počela je sa radom 1956. godine i tada je bila najveći energetski objekat u zemlji.
Danas je deo velikog sistema termoelektrana „Nikola Tesla“, koji je na sajtu EPS-a opisan kao najveći proizvođač struje u jugoistočnoj Evropi.
Energetski sistem Srbije zavisi od uglja, jer dve trećine proizvedene struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana. Istovremeno, one su među najvećim zagađivačima.
Termoelektrane decenijama zagađuju Beograd
Beogradski region zahvata površinu od 3.234 kvadratna kilometra.
Loš kvalitet vazduha stalni je problem tokom cele godine. Stručnjaci navode da Beograd često doživljava temperaturnu inverziju tokom jeseni i zime što doprinosi zarobljavanju zagađivača koji se ispuštaju u gradu i okolini i ostaju zaključani u blizini tla.
Izvori zagađenja vazduha koji utiču na kvalitet vazduha obuhvataju industrijske aktivnosti, saobraćaj, proizvodnju energije, proizvodnju toplotne energije za domaćinstva, poljoprivredne aktivnosti i deponije.
Beograd jeveliki konzument industrije uglja koja decenijama opterećuje javno zdravlje, privredu i životnu sredinu. Ugalj ne samo da se koristi za proizvodnju električne energije, već se sagoreva za pokretanje industrije i za zagrevanje domova. U gradu i dalje postoje tri toplane na ugalj za daljinsko grejanje.
Posebnu brigu zdravstvene zaštite u Beogradu predstavljaju emisije iz dve velike termoelektrane na ugalj, Kostolac i Nikola Tesla, koje se nalaze na oko 95 i 35 kilometara od gradskog centra. Emisije sumpor-dioksida (SO2) iz Kostolca i Nikole Tesle su u porastu u poslednjoj deceniji. Iako su emisije čestica (PM) prepolovljene, količina koja se oslobađa i dalje je 14 puta veća od prosečne fabrike u EU. Po pitanju SO2, ove dve elektrane emituju 35 puta veću količinu od elektrane na ugalj u EU.
Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolac zaslužne su za 99 odsto ukupnih emisija u 2020. godini, emitujući 355.112 tona SO2, 39.589 tona NO2 i 9.489 tona PM u odnosu na celo javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.
Izvor: RTS
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
