Elektroprivreda Srbije (EPS) konačno je krenula u zatvaranje dve najstarije termoelektrane, „Kolubare A“ i „Morave“. Raspisan je tender za idejno rešenje za konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu, prenosi RTS.
I stučnjaci i nadležni organi su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza koju je Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma, ali uz očuvanje stabilnog snabdevanja. Najstarija termoelektrana, „Kolubara A“, ima snagu 271 megavat, a izgrađena je pre gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara.
„Morava“ u Svilajncu manje je snage, ali sa mogućnošću da sagoreva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola veka. Tender je početak njihovog gašenja.
Izvršni direktor za investicije i razvoj EPS-a Aleksandar Jakovljević kaže da analize predstavljaju samo prvi korak u dugom procesu i da treba da im pokažu, sa jedne strane, na koji način i koje aktivnosti treba da sprovedu da bi uradili konzervaciju vitalnih delova postrojenja, a sa druge koje su mogućnosti da se postojeće lokacije iskoriste.
„U tom smislu EPS već radi na pripremi investiciono-tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana `Kolubara` i `Morava` izgrade solarne elektrane“, kazao je Jakovljević.
Ispunjava obaveza iz Pariskog sporazuma
Tim aktivnostima Srbija ispunjava obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuje sa zahtevima EU za smanjenje sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja za koju se plaćaju kaznene takse za zagađenje.
Program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković objašnjava da je to prva mera koju koristi EU u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, ali i smanjenja emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.
„S tim u vezi potpuno je nekompatibilno imati intezivnu upotrebu uglja u ovakvim okolnostima. Srbija je u tom smislu donela odluku da do 2030. procenat električne energije iz obnovljivih izvora ne bude manji od 45 odsto i da bude bude klimatski neutralna do 2050. godine“, istakao je Vuković.
„Kolubara A“ je od Beograda udaljena oko 50 kilometara. Počela je sa radom 1956. godine i tada je bila najveći energetski objekat u zemlji.
Danas je deo velikog sistema termoelektrana „Nikola Tesla“, koji je na sajtu EPS-a opisan kao najveći proizvođač struje u jugoistočnoj Evropi.
Energetski sistem Srbije zavisi od uglja, jer dve trećine proizvedene struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana. Istovremeno, one su među najvećim zagađivačima.
Termoelektrane decenijama zagađuju Beograd
Beogradski region zahvata površinu od 3.234 kvadratna kilometra.
Loš kvalitet vazduha stalni je problem tokom cele godine. Stručnjaci navode da Beograd često doživljava temperaturnu inverziju tokom jeseni i zime što doprinosi zarobljavanju zagađivača koji se ispuštaju u gradu i okolini i ostaju zaključani u blizini tla.
Izvori zagađenja vazduha koji utiču na kvalitet vazduha obuhvataju industrijske aktivnosti, saobraćaj, proizvodnju energije, proizvodnju toplotne energije za domaćinstva, poljoprivredne aktivnosti i deponije.
Beograd jeveliki konzument industrije uglja koja decenijama opterećuje javno zdravlje, privredu i životnu sredinu. Ugalj ne samo da se koristi za proizvodnju električne energije, već se sagoreva za pokretanje industrije i za zagrevanje domova. U gradu i dalje postoje tri toplane na ugalj za daljinsko grejanje.
Posebnu brigu zdravstvene zaštite u Beogradu predstavljaju emisije iz dve velike termoelektrane na ugalj, Kostolac i Nikola Tesla, koje se nalaze na oko 95 i 35 kilometara od gradskog centra. Emisije sumpor-dioksida (SO2) iz Kostolca i Nikole Tesle su u porastu u poslednjoj deceniji. Iako su emisije čestica (PM) prepolovljene, količina koja se oslobađa i dalje je 14 puta veća od prosečne fabrike u EU. Po pitanju SO2, ove dve elektrane emituju 35 puta veću količinu od elektrane na ugalj u EU.
Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolac zaslužne su za 99 odsto ukupnih emisija u 2020. godini, emitujući 355.112 tona SO2, 39.589 tona NO2 i 9.489 tona PM u odnosu na celo javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.
Izvor: RTS
