Zašto je hrana iz Srbije nebezbedna za Evropsku uniju i može li taj problem da se reši?
Čak 25 proizvoda iz Srbije ove godine označeno je kao nebezbedno u Evropskoj uniji s različitim stepenom opasnosti po ljudsko zdravlje u slučaju konzumacije.
Poslednja u nizu Belgija je krajem oktobra nebezbednim označila trešnje iz Srbije, pošto je u njima pronađena veća količina insekticida ometoat od dozvoljene.
Upozorenje je objavljeno na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), ali u rangu opasnosti po zdravlje, navodi se da nije opasno. I pored toga trešnje iz Srbije su došle na glas da su nepodobne za evropsko tržište.
Hepatitis A u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, žica u njokama, listerija u dimljenom lososu, kadmijum u smrznutim jagodama – sve su ovo nepoželjne supstance pronađene u srpskim namirnicima izvezenim na evropsko tržište od početka 2025.
Pre Belgije, prethodna dva upozorenja je izdala Grčka početkom oktobra, a odnosila su se na sušene jagode i sušene kajsije izvezene u tu zemlju.
Najčešći razlog zbog kojih zemlje EU izdaju upozorenja za proizvode iz Srbije je prisustvo aflatoksina B1.
Ovakvi slučajevi ubuduće bi mogli da budu ređi, pošto je Vlada Srbije usvojila novi predlog Zakona o službenim kontrolama, čiji je cilj uspostavljanje organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon primenjuje.
Zakon će se, između ostalog primenjivati u oblasti hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije.
Vlada Srbije usvojila je predlog ovog zakona na sednici održanoj 6. novembra, a zakon je sada u skupštinskoj proceduri.
Kontrola kvaliteta utvrđena je Zakonom o bezbednosti hrane i njom se, prema tom zakonu, bave ministarstva poljoprivrede i zdravlja, odnosno njihove nadležne inspekcije, te referentne laboratorije.
I u zakonu se navodi da su proizvođači odgovorni, te da su dužni da obezbede da hrana za ljude i životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Ipak, i pored svih ovih zakonskih odredbi, neretko se dešava da se u hrani pronađu nepoželjne supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans pojasnio da su za kvalitet namirnica najodgovorniji proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet i koji su dužni da kontrolišu sopstvene proizvode u skladu sa zakonom.
Odgovornost je i na inspekcijama Uprave za veterinu i Uprave za proizvodnju bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta, a njihova nadležnost i učestalost kontrolisanja morala bi da bude veća, rekao je Jajić.
Osim predloženog Zakona o službenoj kontroli, Srbija bi mogla uskoro da dobije novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će se prvi put uvesti sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija će uskladiti propise sa standardima Evropske unije, što je važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora sa EU.
Međutim, ovaj zakon još se nije našao u skupštinskoj proceduri.
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
