Zašto je hrana iz Srbije nebezbedna za Evropsku uniju i može li taj problem da se reši?
Čak 25 proizvoda iz Srbije ove godine označeno je kao nebezbedno u Evropskoj uniji s različitim stepenom opasnosti po ljudsko zdravlje u slučaju konzumacije.
Poslednja u nizu Belgija je krajem oktobra nebezbednim označila trešnje iz Srbije, pošto je u njima pronađena veća količina insekticida ometoat od dozvoljene.
Upozorenje je objavljeno na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), ali u rangu opasnosti po zdravlje, navodi se da nije opasno. I pored toga trešnje iz Srbije su došle na glas da su nepodobne za evropsko tržište.
Hepatitis A u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, žica u njokama, listerija u dimljenom lososu, kadmijum u smrznutim jagodama – sve su ovo nepoželjne supstance pronađene u srpskim namirnicima izvezenim na evropsko tržište od početka 2025.
Pre Belgije, prethodna dva upozorenja je izdala Grčka početkom oktobra, a odnosila su se na sušene jagode i sušene kajsije izvezene u tu zemlju.
Najčešći razlog zbog kojih zemlje EU izdaju upozorenja za proizvode iz Srbije je prisustvo aflatoksina B1.
Ovakvi slučajevi ubuduće bi mogli da budu ređi, pošto je Vlada Srbije usvojila novi predlog Zakona o službenim kontrolama, čiji je cilj uspostavljanje organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon primenjuje.
Zakon će se, između ostalog primenjivati u oblasti hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije.
Vlada Srbije usvojila je predlog ovog zakona na sednici održanoj 6. novembra, a zakon je sada u skupštinskoj proceduri.
Kontrola kvaliteta utvrđena je Zakonom o bezbednosti hrane i njom se, prema tom zakonu, bave ministarstva poljoprivrede i zdravlja, odnosno njihove nadležne inspekcije, te referentne laboratorije.
I u zakonu se navodi da su proizvođači odgovorni, te da su dužni da obezbede da hrana za ljude i životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Ipak, i pored svih ovih zakonskih odredbi, neretko se dešava da se u hrani pronađu nepoželjne supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans pojasnio da su za kvalitet namirnica najodgovorniji proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet i koji su dužni da kontrolišu sopstvene proizvode u skladu sa zakonom.
Odgovornost je i na inspekcijama Uprave za veterinu i Uprave za proizvodnju bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta, a njihova nadležnost i učestalost kontrolisanja morala bi da bude veća, rekao je Jajić.
Osim predloženog Zakona o službenoj kontroli, Srbija bi mogla uskoro da dobije novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će se prvi put uvesti sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija će uskladiti propise sa standardima Evropske unije, što je važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora sa EU.
Međutim, ovaj zakon još se nije našao u skupštinskoj proceduri.
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
