Eksplozija dugovanja: Koliko su u Srbiji poskupeli krediti

Septembar 2025. građani Srbije su dočekali najzaduženiji u poslednjih 17 godina. Ipak, godinu dana kasnije, novi september građani dočekuju uz poskupljenje gotovo skoro svih vrsta zajmova, uz snažan međugodišnji rast kreditne aktivnosti tokom drugog kvartala.

Rast je bio vođen kreditiranjem stanovništva koje je tek blago usporilo međugodišnji rast na 20 odsto, za kojim sledi kreditiranje privrede – u junu je bilo više za 11,7 odsto nego godinu dana ranije, pokazuje izvestaj Narodne banke Srbije.

Privredi je u periodu od marta do jula skuplje bilo zaduživanje po osnovu svih kredita u evrima, dok su kod dinarskih pojeftinili samo investicioni zajmovi. Kada je reč o sektoru stanovništva, pojeftinili su jedino stambeni krediti u dinarima, kao i keš zajmovi u evrima, piše Biznis.rs

„Zajmovi su generalno poskupeli zbog situacije izvana”, kaze za „Vreme” broker Nenad Gujaničić. „Rat na Bliskom istoku i poskupljenje nafte su primorali Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope, a to se odrazilo i na domaće tržište. Postoji tendencija i još većeg poskupljenja kredita.”

Svi uzimaju brze kredite

Građani se i ove godine zadužuju mnogo brže od privrednika. Ukupan dug građana prema bankama dostigao je 2.101 milijardu dinara, a tokom drugog tromesečja 2026. zaduženost stanovništva povećana je za 95 milijardi dinara.

Gotovinski zajmovi činili su čak 68 odsto svih novih kredita stanovništvu.

„Ogroman rast gotovinskih zajmova u Srbiji je trend koji traje više od godinu dana. Ljudi jednostavno ne mogu da finansiraju svakodnevne obaveze”, dodaje Gujanićić. „To ne mora trenutno da bude problem jer imamo, barem zvanično, visoku stopu zaposlenosti. Ali može da bude dugoročni, koji bi uzrokovao nelikvidnost ako poslova ne bude.”

Zbog snažnog rasta keš kredita, njihov udeo u ukupnom dugu građana povećan je na 48 odsto, odnosno za 0,3 procentna poena.

Banke su građanima u drugom tromesečju odobrile 311 milijardi dinara novih kredita, što predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Politika NBS i dužničko ropstvo

Objašnjenje za eksploziju zaduženosti dao je prošle godine za „Vreme“ profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić:

„Prezaduženi građani se bave posledicama jer je guvernerka NBS svojom odlukom omogućila bankama da daju keš kredite na duže od 12 meseci. Taj period se neprestano povećavao i došlo se do pet godina, na koliko je moguće uzeti keš kredit.“

Ovakva bankarska politika je, dodaje Đukić, dovela građane u dužničko ropstvo, jer uzimaju nove kredite da bi vraćali dugove od starih.

Keš kredit se u Srbiji jako brzo dobija, u velikom broju slučajeva klijenti ne moraju da idu ni u banku, niti su posebno rigorozni kriterijumi da bi potrošač dokazao da će pozajmicu i moći da vrati. Ipak, kamate su osetno veće nego u zemljama zapadne Evrope.

Iako je Đukić jedan od retkih koji je upozoravao NBS da mora ograničiti rok za uzimanje keš kredita, guvernerka Jorgovanka Tabaković, koja odrađuje svoj treći mandat na čelu ove ustanove, oglušila se o ove savete.

Drugi čovek Alta banke aminovao plagijat guvernerke Tabaković

„Jedanput kada se promaši državna mera i ne deluje preventivno, posledice su dugoročne“, kaže stručnjak profesor ekonomije. „Tako dobijamo situaciju koja je neviđena u drugim zemljama, a to je da keš krediti budu budu dominantni po sumi, da su prevazišli i stambene kredite.“

Privreda

Najviše su se zaduživale kompanije iz građevinskog sektora, trgovine i poslovanja nekretninama, pokazuje statistika. Istovremeno, smanjenje kreditne zaduženosti registrovano je kod firmi iz saobraćaja i energetike.

Mala i srednja preduzeća, zajedno sa mikropreduzećima, činila su najveći deo novog zaduživanja. Na njih se odnosilo 65 odsto prirasta kredita u drugom tromesečju, pa je njihov udeo u ukupnim kreditima privredi dostigao 60,7 odsto u junu. Međugodišnja stopa rasta kredita ovom segmentu ubrzana je na 12,6 odsto.

Istovremeno sa rastom kreditne aktivnosti, banke su tokom drugog tromesečja pooštrile uslove kreditiranja privrede. Tokom drugog tromesečja odobrile su privredi ukupno 436 milijardi dinara novih kredita. To je ipak 27,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najveći doprinos rastu imali su investicioni krediti i zajmovi namenjeni likvidnosti i obrtnim sredstvima.

Skuplje zaduživanje zabeleženo je kod malih, srednjih i velikih kompanija, dok su mikropreduzeća do kredita dolazila uz nešto povoljnije kamatne stope.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.