Država je prodala deo akcija aerodroma Nikola Tesla po ceni koja je 45 odsto niža od berzanske. Iza svega se krije strategija vlasti da za potrebe Ekspa rekonstruiše Muzej vazduhoplovstva. U obzir očigledno nije uzeto da se tako obesmišljava postojanje Beogradske berze
Naprednjački režim na sve načine pokušava da štancuje muzeje za Ekspo, a za sada je na listi onih koje treba preseliti, utegnuti ili iz korena podići čak šest ustanova, poznatijih kao „muzeji Nikole Selakovića“.
Na tom spisku je i Muzej vazduhoplovstva na beogradskom aerodromu koji je oronuo i ne radi. Zato je država došla na specifičnu ideju – javnom ponudom su prodali akcije Aerodroma Nikola Tesla da bi, pretpostavlja se, upumpali ovaj novac u firmu koja vodi muzej i tako ga što pre i lakše renovirali.
Zanimljivo je i što je država većinu akcija, govoto dve trećine deonica, prodala sama sebi, odnosno izvršila je dokapitalizaciju. Za to je izdvojila oko 20 miliona evra.
Problem u celokupnom postupku je što su za ove potrebe oborili cenu akcija aerodroma za čak 45 odsto. Akcije su mogle da se kupe po pojedinačnoj ceni od 1.278 dinara u momentu kada je cena na Beogradskoj berzi bila – 2.350 dinara.
„Dogodilo se to da je država sama procenila vrednost akcija aerodroma, a o berzi nisu ni razmišljali“, objašnjava za „Vreme“ broker Nenad Gujaničić. „Verujem da je to urađeno sa ciljem da se kompletno renovira Muzej vazduhoplovstva kojim upravlja Ministarstvo odbrane. Francuzi (francuska kompanija Vansi koja upravlja aerodromom) nisu zainteresovani da tu bilo šta rade, a ni sam muzej nema veću komercijalnu upotrebu.“
Ali za Ekspo bi bilo lepo da tu bude jedan na oko fin muzej, a nije planirano da iz budžeta Ministarstva odbrane poteče veći novac za ovu namenu. Tako je i cena akcija direktna posledica želje naprednjačkih čelnika da muzej obavezno imaju za Ekspo.
„Tako i dolazimo do velikog paradoksa koji ne postoji u zemljama koje imaju uređenu berzu“, dodaje broker. „U njima vi ne možete da dokapitalizujete firmu po ceni akcija koje su neuporedivo niže od one na berzi. Na taj način se šalje poruka da srpska berza nije prava berza i čitava transakcija ima štetne posledice na tržište kapitala.“
Drugim rečima, srpska država je na ovaj način, prodajući akcije po znatno nižoj ceni od berzanske, obesmislila postojanje i poslovanje sopstvene berze.
Treba razumeti da ovaj potez države nije nelegalan, ali šalje izvesnu poruku. Posledice državnog „budženja“ fonda za Muzej vazduhoplovstva biće da bi većina investitora mogla jednostavno da kaže – srpska berza je prevara.
„Verujem da je odluka o ovakvoj prodaji akcija krajnje pogrešna i da država uopšte nije uzela u obzir posledice na berzansko poslovanje. Pitanje je i da li toj firmi koja će graditi muzej treba toliko novca“, dodaje Gujaničić.
Samo poređenja radi, najniža cena akcije Aerodroma Nikola Tesla u prethodnih godinu dana iznosila je 1.901 dinar, a one su sada „otišle“ za gotovo 700 dinara manje po akciji.
Državni mediji su u februaru 2026. preneli da se Muzej vazduhoplovstva u Beogradu priprema za veliku rekonstrukciju. Obnova obuhvata 6.000 kvadratnih metara postojeće zgrade i izgradnju novih hangara, sa ciljem da prva faza bude gotova za Ekspo 2027, a kompletan projekat do sredine maja sledeće godine.
Kompanija iz Velike Britanije, Cultural Innovations (CI), zadužena je za razvoj budućeg izložbenog sadržaja muzeja. Tokom proteklih 20 godina, ova firma je sarađivala sa kulturnim institucijama, vladama i partnerima na kreiranju imerzivnih kulturnih iskustava širom Evrope, Bliskog istoka, Severne Amerike i Azije, preneli su.
Aerodrom Nikola Tesla je 2025. godinu završio sa boljim finansijskim rezultatom nego godinu ranije ostvarivši neto dobit veću od 512 miliona dinara. Na to je uticala i činjenica da je koncesionar, francuska kompanija Vansi, uložio značajnu svotu novca.
Ukupni prihodi dostigli su 1,77 milijardi dinara, dok je dobit pre oporezivanja porasla na 512,7 miliona dinara, u odnosu na 461,9 miliona dinara u 2024. godini. Time je ostvaren rast dobiti od oko 11 odsto. Zarada po akciji porasla je u 2025. sa 13,21 na 14,66 dinara.
Pitanje je sada kolika će biti zarada po pojedinačnoj akciji u 2026.
Na „crnoj listi“ Predloga zakona o trgovačkim praksama je i neopravdano i „preko noći“ otkazivanje otkupa poljoprivrednih proizvoda, a upravo na tu praksu se poljoprivrednici žale
Državno povećanje akciza iz februara diglo je dodatno cenu kafe, koja je za godinu dana poskupela čak 25 odsto. Ovaj napitak je postao toliko skup, da bi neki mogli da se zamisle, dok razmišljaju da li im treba i onda treća šoljica popodne
Umesto što „prodaje maglu“ najavom uvođenja oznake „100 odsto iz Srbije“, ministru Draganu Glamočiću bilo bi bolje da se bavi rešavanjem realnih, ogromnih, sistemskih problema u poljoprivredi, smatraju sagovornici „Vremena“
Od februara su u opštini Temerin poskupele komunalne usluge, uključujući i vodu koja je zbog arsena zabranjena za piće više od dve decenije
Kako će se rat na Bliskom istoku odraziti na cene gasa u Srbiji? Predsednik države Aleksandar Vučić kaže da još nije potpisan gasni ugovor sa Rusima koji ističe krajem marta
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
