Kompanija Minth Automotive Europe dobila je od države Srbije subvenciju za širenje proizvodnje od čak 23,5 miliona evra. Kompanija je deo grupacije Minth Group, a novac se dodeljuje za drugu fazu izgradnje fabrike za proizvodnju delova auto-industrije u Loznici, piše Nova ekomonija.
Minth Automotive je pre tri godine predala Razvojnoj agenciji Srbije prijavu za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, a novac joj je odobren 22. marta ove godine.
Ugovorom koji je kompanija potpisala sa Ministarstvom privrede, obavezala se da će do kraja 2024. godine zaposliti najmanje 700 novih radnika na neodređeno vreme i uložiti u materijalna i nematerijalna sredstva najmanje 183,6 miliona evra u istom roku.
Kompanija je, što je u ovakvim slučajevima postao standard, u obavezi da isplaćuje plate barem 20 odsto veće od republičkog „minimalca“, kao i da određenom broju srednjoškolaca i studenta omogući praksu unutar kompanije.
Minth je izjavio da je tokom 12 meseci pre dana podnošenja prijave za podsticaje najveći broj zaposlenih na određeno i neodređeno vreme bio 319.
Isplata
Prva tranša biće isplaćena u 2025. godini u iznosu od 22,23 miliona evra, odnosno 94 odsto od ukupnog iznosa sredstava. To će biti urađeno nakon što Minth dostavi dokaze da je uložio 173,6 milioan evra i zaposlio na neodređeno 430 novih radnika.
Preostali iznos sredstava biće isplaćen u 2026. godini, u iznosu od skoro 1,3 miliona evra, nakon što dostavi dokaze da je uložio dodatnih deset miliona evra i zaposlio još 270 novih radnika na neodređeno vreme.
Prema ugovoru kompanija se obavezala da neće smanjivati ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 1.019 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta, kao i da neće smanjivati vrednost materijalnih i nematerijalnih sredstava dostignutu tokom istog perioda.
Minth grupacija se bavi prvenstveno projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih delova, delova karoserije, krovnih nosača i drugih srodnih auto-delova. U Srbiji posluje od 2018. godine.
Ima proizvodne baze u Kini, SAD, Meksiku, Tajlandu i Nemačkoj kao i tehničke centre u Kini, Nemačkoj, Severnoj Americi i Japanu.
Grupacija je u 2022. godini ostvarila konsolidovani prihod od oko 2,2 milijarde evra i zapošljavala oko 18.800 radnika.
Više od milijarde
Praksa davanja subvencija stranim investitorima prisutna je u Srbiji već od sredine pretprošle decenije. Od 2006. kada je počeo program privlačenja stranih investicija subvencijama, do kraja 2019. godine investitori su od države dobili 638 miliona evra, govore podaci Razvojne agencije Srbije.
Tokom 2020. država je ugovorila subvencije u iznosu od 233 miliona evra, a u 2021. još 107 miliona, čime je ukupna suma do tog momenta dostigla 978 miliona evra. S obzirom da su strane kompanije subvencionisane i nakon toga, cifra je premašila milijaru evra.
Kritike na subvencije dolaze sa više strana, od domaćih investitora koji navode da ne dobijaju ni približnu pomoć os sopstvene države, do radnika koji su neretko po isticanju subvencija ostajali bez posla, jer su se kompanije zatvarale, ali i od ekonomskih stručnjaka koji ne vide opravdanost takvih subvencija.
Opravdanost subvencija
„U ekonomskoj teoriji postoji samo jedan adekvatan argument za isplatu subvencija, a to je kada se radi o novim, mladim industrijama za koje još uvek ne postoji ekosistem. Država onda daje subvenciju nekoj kompaniji koja će ga uspostaviti, što će privući investicije drugih kompanija. Subvencije su isplative kada platite prvom ili drugom lancu da dođe, ali zato treći, četvrti i peti dolaze sami”, objasnio je nedavno diplomirani ekonomista i predsednik “Libeka” Mihailo Gajić za “Vreme”.
On je istakao da u Srbiji gotovo da nema takvog poslovanja.
„Mi ne dajemo subvencije za industrije koje su u povoju, već za one koje su na zalasku. Primer je tekstilna industrija, koja u Srbiji postoji još od kraja 19. veka. Zatim, čak i kada damo novac prvoj ili drugoj kompaniji koje dolaze, nastavljamo da dajemo subvencije svim ostalim kompanijama u nizu”, dodaje Gajić.
Dobar primer za ovaj problem je i automobilska industrija. Umesto da su subvencije stale sa „Fijatom”, dobila ih je gotovo svaka kompanija iz ove oblasti koja je došla u Srbiju nakon italijanskog investitora, ukazao je sagovornik „Vremena”.
Zatvaranje po isteku subvencija
„Adient siting” i „Geoks” su samo neke od kompanija koje su u poslednjih nekoliko godina zatvorile svoje pogone u Srbiji. Pre “Adient sitinga” Kragujevac je napustio „Berteks”, a poslednja u nizu zatvorenih fabrika je „Kayra textile” u Malom Zvorniku, koja je obustavila rad u oktobru prošle godine i preselila se u Beograd. Mediji su u januaru preneli da radnicima nisu isplaćene zaostale plate, a iz kompanije su naveli da su u „privremenoj obustavi rada” iako je pogon u Malom Zvorniku potpuno ispražnjen.
U avgustu prošle godine, turska fabrika „Džinsi” napustila je Leskovac posle 12 godina poslovanja ostavivši iza sebe dug od 12,5 miliona dinara prema lokalnoj samoupravi za zakup prostora i 456.000 dinara prema Vodovodu, saopštio je tada gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović. Bez posla je ostalo 700 radnika, koji su u julu obavešteni da fabrika obustavlja rad – i to SMS porukom. U septembru je nad turskom kompanijom otvoren stečajni postupak na predlog Fonda za razvoj Srbije, gde je navedeno da „Džinsi” nije na vreme izmirivao svoje dugove po osnovu investicionih i kredita za održavanje likvidnosti.
