„Smanjenje gramaže proizvoda bez jasnog obaveštavanja potrošača predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu", kaže Dejan Gavrilović iz Efektive, navodeći da nadležne institucije u Srbiji ne kažnjavaju prodavce i proizvođače iako zakon to predviđa
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ izjavio je za RTS da član 18 Zakona o zaštiti potrošača definiše nepošteno poslovanje kada se potrošači dovode u zabludu i donose ekonomsku odluku koju inače ne bi doneli.
„Na primer, ako je neko godinama kupovao čokoladu od 100 grama, sada je ona 90 grama, a to nije primetio prilikom kupovine jer mu nije na vreme signalizirano, to je nepoštena poslovna praksa koja je kažnjiva. Tržišna inspekcija, međutim, ne primenjuje taj član i ne kažnjava prodavce. Kazne su od 300.000 do dva miliona dinara“, kaže Gavrilović.
Prema njegovim rečima, prodavci nisu direktni krivci jer ne proizvode čokoladu, ali u trgovinskom lancu mogu da se zaštite putem ugovora i prenesu odgovornost na proizvođače, sprečavajući takvo ponašanje.
Gavrilović dodaje da su predložili da novi zakon obavezuje prodavače da naznače, poput nalepnice, promenu količine proizvoda, ali Ministarstvo trgovine to nije prihvatilo, dok u Evropi takva praksa postoji.
„’Šrinkflacija’ je termin koji je postao poznat tokom pandemije jer su se količine i cene proizvoda tada konstantno menjale. Potrošači u Srbiji se retko bune za, na primer, 50 dinara poskupljenja, dok se u Nemačkoj često bojkotuju proizvodi jer je svest o tome razvijenija“, ističe Gavrilović.
Napominje da se promena količine proizvoda u Srbiji radi na „uvijeniji“ način. Na primer, na jogurtu se neće pisati da je smanjen na 900 mililitara, već će umesto jednog litra pisati jedan kilogram. Takođe, kvalitet hrane se menja, ali je na deklaraciji navedeno sitnim slovima, pa potrošači to ne primećuju.
„Prijava tržišnoj inspekciji je institucionalna borba, a sve treba prijaviti i dokumentavati putem sajta. Zaštita kolektivnih interesa potrošača je ukinuta, pa se sve svodi na procese ‘jedan na jedan’, a potrošači u to ne ulaze“, zaključuje Gavrilović.
Izvor: RTS
Prema najnovijem izveštaju Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI), Srbija je zauzela 37. mesto na listi najvećih svetskih uvoznika oružja u periodu 2021–2025. Najviše oružja dolazi iz Kine
Vlada Srbije donela je odluku o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata do 19. marta. Ova odluka treba da zaštiti cenu goriva u zemlji, a najviše će pogoditi Bosnu i Hercegovinu
Cene nafte premašile su 100 dolara po barelu, a fjučersi sirove nafte marke WTI skočili su u ponedeljak za čak 31 odsto. Da li će cene i dalje da skaču
U nedelju je 8. mart, po pravilu, jedan od datuma kada se kupuje najviše cveća, a odakle je cveće koje kupujemo
Dizel mogao da poskupi 24 dinara, država dozvolila rast od tri, kaže ministarka Dubravka Đedović Handanović
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
