Od 1. novembra 106 blagajni Elektroprivrede Srbije prestaje sa radom, a građani će od 1. februara sledeće godine moći da plaćaju račune samo na šalterima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.
To znači da računi za struju više neće moći da se plaćaju bez provizije na blagajnama Elektroprivrede Srbije. Provizije neće biti samo za one koji plaćaju elektronski.
Šalteri za reklamaciju i informacije će svakako ostati dostupni.
Šalteri se, kako navode iz EPS-a, ukidaju zbog unapređenja poslovanja, digitalizacije i smanjenja troškova.
Direktorka Direkcije za javne nabavke Jadranka Ristić rekla je za Euronews Srbija da je ova odluka bila sasvim očekivana, jer sve manji broj građana plaća račune za električnu energiju na blagajnama EPS-a.
„Čak 87 odsto građana plaća račune za električnu energiju preko portala ‘EPS uvid u Račun’, preko poslovnih banaka, Pošte Srbije, a svega 13 odsto preko blagajni Elektroprivrede Srbije. Od 1. novembra počinje sukcesivno prestanak blagajničkog rada u poslovnicama EPS-a, a to znači da će od tada do 31. januara naredne godine, na području cele Republike Srbije, raditi samo pet blagajni i to u pet najvećih gradova gde je zabeležen najveći broj transakcija. To su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Kraljevo“, rekla je ona.
„EPS Uvid u račun“
Objasnila je da su svi zaposleni koji rade na blagajnama već obučeni i da će biti raspoređeni na druge poslove u cilju unapređenja odnosa s kupcima. Na pitanje kako će račune od 1. novembra plaćati građani koji nisu iz ovih pet gradova, kaže da EPS svakog dana radi na modernizaciji i unapređenju poslovnog sistema.
„Pre godinu dana, Elektroprivreda Srbije je ponudila svojim kupcima novi portal, novu mobilnu aplikaciju ‘EPS Uvid u račun‘, preko koje kupci mogu da preuzmu i odmah plate račun za električnu energiju. U ovom trenutku imamo preko 620.000 korisnika ove aplikacije. U narednih godinu dana, od 1. novembra 2024. godine do 31. oktobra 2025. godine, svi kupci koji plate račun za električnu energiju preko portala ‘EPS Uvid u račun‘ ostvariće popust od 30 dinara na narednom računu“.
Šta da rade građani koji se ne snalaze najbolje sa elektronskim plaćanjem? Ristić tvrdi da i za njih postoji rešenje.
„Građani koji se ne snalaze u informacionim tehnologijama platiće račun za električnu energiju na blagajnama banaka, poštanskim i ostalim platnim institucijama, kao što to čine i sa drugim računima. Banka Poštanska štedionica je ponudila znatno nižu proviziju i ona će iznositi 30 dinara, narednih šest meseci, počev od 1. novembra. Elektroprivreda Srbije nudi kupcima i dodatni popust od 50 dinara za elektronski račun. Znači, svi koji se izjasne da žele da dobijaju samo elektronski račun na svoje mejl adrese dobiće dodatni popust od 50 dinara. Na taj način svi zajedno dajemo doprinos očuvanju životne sredine“, rekla je.
Sumnjivo javno-privatno partnerstvo
Ipak, ukoliko 620.000 korisnika aplikacije „EPS Uvid u račun“ želi tim putem i da plaća svoje račune za struju, trebalo bi da znaju gde tačno odlazi njihov novac. Odnosno – ko od njega zarađuje.
Naime, kako je pisao portal N1 u martu i julu ove godine, EPS je – bez javne nabavke – omogućio privatnoj kompaniji Alta pej (Alta pay) da bez ulaganja naplaćuje proviziju za plaćanje računa za struju na sajtu ovog javnog preduzeća i tako potencijano svakog meseca zaradi na desetine, a moguće i stotine hiljada evra.
Kako je saznao ovaj portal, firma Alta pej ubira dobit od 28,77 dinara od svake transkacije preko ove aplikacije.
Na primer, ukoliko bi svaki od trenutnih 620.000 korisnika platio račun na ovaj način, Alta pej bi tako zaradila 17.837.400 dinara, odnosno oko 150.000 evra mesečno. Ukoliko bi svaki deseti korisnik aplikacije platio račun putem aplikacije, partnerska kompanija Elektroprivrede Srbije bi od toga prihodovala oko 15.000 evra mesečno.
Zašto se EPS odlučio na ovakav potez, kakva je korist za firmu i građane još uvek nije jasno, pošto EPS do sada nije odgovarao na pitanja o ovoj temi.
Kancelarija za javne nabavke, koja je po prijavi organizacije Transparentnost Srbija obavila monitoring u EPS-u, saopštila je da je utvrđeno da ugovor zaključen između Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ i privrednog društva „Alta Pay Group“ d.o.o. Beograd nema elemente ugovora o javnoj nabavci i da ova institucija nema osnov za dalje aktivnosti, iako je prema Zakonu o javnim nabavkama (član 179, stav tri) ona ta koja podnosi prijavu, zahtev za zaštitu prava ili „inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima kada na osnovu monitoringa uoči nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama“.
Dobro poznat vlasnik
Vlasnik firme Alta pej je Davor Macura, biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci. On je postao poznatiji široj javnosti kada je krajem 2021. godine za oko 70,6 miliona evra sa svojom firmom ABL Solvent kupio poslovni kompleks IMT-a (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.
Na mestu nekadašnjeg giganta u proizvodnji traktora planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa više od 5000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja. Procenjena vrednost placa sada iznosi oko 250 miliona evra. Na taj način ova firma je postala „srećni dobitnik“ novog Zakona o planiranju i izgradnji, jer je ukinuta obavezna konverzija, pa su firme koje su iznajmljivele zemljište bez nadoknade došle u njegovo vlasništvo.
Kako je ranije pisalo, „Vreme“, Davor Macura je upisan kao vlasnik ukupno 15 kompanija. Njegovo ime se često povezuje sa Srpskom naprednom strankom, a BIRN je pisao o povezanosti Macure, Milana Radoičića, Nikole Petrovića i supruge Zvonka Veselinovića. Naime, kako je otkrio BIRN, Milan Radoičić, neformalni vođa severnog dela Kosova, Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, i supruga Radoičićevog kuma Zvonka Veselinovića stiču nove vredne nekretnine na prestižnoj lokaciji u Beogradu. Na dedinjskim parcelama Radoičića i Veselinovićeve supruge u izgradnji su luksuzne vile, a zajednički imenitelj za sve te nepokretnosti je upravo Davor Macura, vlasnik Alta banke.
Izvori: Euronews/N1
