Suština programa reparacija za žene koje su preživele seksualno nasilje u ratovima trebalo bi da budu rehabilitacija, kompenzacija, satisfakcija i garancija da se više nikada neće ponoviti. Međutim, žrtve retko dobiju sveobuhvatne reparacije, provode godine na sudovima da bi dobile barem neki vid pravde, dok počinioci i države često uspevaju da izbegnu odgovornost, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Aktivistkinju Ljudmilu Huseinovu su 2019. godine oteli militanti iz takozvane Donjecke Narodne Republike koju podržava Rusija, odvedena je u zatvor „Izolacija“ u Donjecku pod kontrolom ruske vojske i separatista, gde je optužena za špijunažu i ekstremizam.
U „Izolaciji“ i drugim zatvorima je provela tri godine i bila podvrgnuta mučenju i seksualnom nasilju, među kojem je bilo i prisilno skidanje kroz koje su prošli svi u tom zatvoru.
Ucenjivanje i traume
„Nemoguće je reći ko je imao sreće a ko nije, jer će zvučati cinično, bilo je mnogo žena koje su preživele seksualno nasilje. Militanti su ucenjivali neke žene time da neće moći da vide ili čuju svoju decu. To je tako cinično i odvratno“, rekla je Huseinova koja je pored psiholoških i fizičkih trauma zbog nehumanih uslova u pritvoru razvila i hronična oboljenja.
Oslobođena je 2022. godine u sklopu razmene zatvorenica između Ukrajine i Rusije sa još 107 drugih žena.
Sada se bori za reparacije i kaznu za silovatelje ne samo u svom slučaju, već i u slučajevima drugih koji su preživeli seksualno nasilje.
Nakon oslobađanja, podnela je tužbu protiv Rusije kancelariji ukrajinskog tužitelja, ali i Evropskom sudu za ljudska prava, piše RSE.
Reparacija za preživele
Ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinets najavio je u aprilu 2024. godine početak privremenog programa reparacija za žene koje su preživele ratno seksualno nasilje ruske vojske.
Najavljeno je da će do 500 preživelih dobiti jednokratnu kompenzaciju od 3200 dolara i dodatnu psihološku pomoć koju će osigurati Globalni fond za preživele, koji upravlja projektom.
„Reparacije za osobe koje su preživjele teška kršenja ljudskih prava, posebno žrtve seksualnog nasilja u sukobima nisu ograničene samo na ekonomsku podršku. To je važan korak ka uspostavljanju pravde“, izjavila je početkom marta 2024. godine prva dama Ukrajine Olena Zelenska.
Svaka prijava će biti pojedinačno razmatrana pre isplate, ali nije navedeno koji su pojedinačni detalji procesa verifikacija.
Šefica Odeljenja za istraživanje zločina vezanih za ratno seksualno nasilje pri kancaleriji glavnog tužioca Irina Didenko rekla je da će, uz privremene reparacije, ukrajinske vlasti tražiti isplatu reparacija od Rusije.
„Prikupljamo uglavnom dokaze za međunarodne sudove. Naše žrtve su spremne da idu i svedoče u drugoj zemlji. To pokušavamo da postignemo na sve moguće načine“, rekla je Didenko.
Potreban sistem rehabilitacije
Direktorka organizacije „JurFem“ Kristina Kit kaže da novčane isplate iz Rusije nisu jedini oblik reparacija koje organizacije za zaštitu ljudskih prava traže za preživele žrtve seksualnog nasilja.
Navela je da reparacija pre svega treba da podrazumeva čitav sistem rehabilitacije za žrtve seksualnog nasilja, čak i ako ta rehabilitacija mora da traje tokom celog njihovog života.
„Govorimo i o satisfakciji, koja je izuzetno važna, a to je takođe oblik reparacija. Za ljude nije toliko važno kažnjavanje kriminalca, koliko je važna garancija da će biti sigurni u budućnosti, kao i garancija da će moći da dobiju odgovarajuće usluge za oporavak i podršku u zajednici u kojoj žive“, rekla je Kit.
I viši savetnik za reparacije i tranzicionu pravdu pri Međunarodnoj organizaciji za migracije Igor Cvetkovski kaže da je potrebno razgovarati i o psihološkim aspektima.
„Sposobnost osobe da se uključi u društveni i ekonomski život se smanji. I to treba popraviti čak 20, 30, pa i 40 godina nakon napada“, rekao je Cvetkovski.
Do sada je Ukrajini poznato oko 300 slučajeva seksualnog nasilja koje je počinila ruska vojska od početka invazije u februaru 2022. godine.
Slučaj gospođe A silovane za vreme rata u BiH
Skoro 30 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini osobe koje su preživele seksualno nasilje u ratu nisu dobile puni pristup potrebnim sistemima pomoći i zaštite.
Gospođa A silovana je u blizini Sarajeva 1993. godine na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS). Imala je 32 godine i skoro isto toliko godina čeka na odštetu. Počinitelj je osuđen 2015. na osam godina za ratno silovanje i naređeno mu je da žrtvi isplati malo više od petnaest hiljada eura.
Taj novac gospođa A nikad nije dobila. Pripadnik VRS koji ju je silovao nije imao sredstava za isplatu, gospođa A žalila se Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture koji je odlučio da država Bosna i Hercegovina treba da ispalti odštetu i izvini se žrtvi. To se do danas nije dogodilo.
„Već od 2019. godine nakon donošenja same odluke do danas vidno se pokazalo da je radna grupa koja je imenovana za implementaciju odluke i kreiranje strateškog plana mjera za implementaciju zaista bila nefunkcionalna“, kaže Ajna Mahmić, iz Trial Internationala, organizacije koja je žrtvu silovanja zastupala pred UN-om.
Pet godina kasnije odluka i dalje stoji na formiranju radne grupe.
„Odluka se nekoliko puta našla i pred Vijećem ministara koje nije pokazalo politički konsenzus kako za potpunu tako i djelimičnu implementaciju preporuka Komiteta. Navedeno predstavlja i realističnu sliku trenutne političke spremnosti za procese suočavanja s našom ratnom prošlošću“, pojašnjava Mahmić iz Triala, organizacije koja se bori protiv nekažnjivosti za zločine i podrškom za žrtve, naročito one koje su preživele seksualnog nasilja.
Osim odluke o isplati odštete za žrtvu silovanja, Komitet UN-a je naložio i kreiranje fonda za sve žrtve ratnog seksualnog nasilja, javno izvinjenje i proces psihološke podrške.
Gospođa A je jedna od najmanje 20.000 žena silovanih u ratu u Bosni i Hercegovini devedesetih godina, piše RSE.
Za ovaj zločin pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđeno je manje od 40 osoba, dok je pred lokalnim sudovima nakon zatvaranja Haškog tribunala doneseno oko 96 presuda. U pojedinim slučajevima počinioci su bili dužni da plate kompenzaciju od 8200 do 33.000 dolara.
Ceo tekst pročitajte na RSE
