Nestašica antidepresiva koji sadrže venlafaksin, poput venlaksa, adventa i drugih, pogodila je apoteke širom Srbije. Zamenski lek na domaće tržište navodno stiže tek naredne nedelje
Ukoliko patite od depresije, možda ste poslednjih meseci u posebnom problemu, jer ne možete da nađete lek koji vam je prepisan kao terapija.
Da lekova nema, i za „Vreme” su potvrdili u jednoj beogradskoj apoteci. „Trebujemo svakodnevno, ali nema”, kaže kratko farmaceutkinja.
U Republičkom fondu za zdrastveno osiguranje za N1 su saopštili da su upoznati su sa problemom nestašice lekova venlaks, advent, venlafaksin i drugih sa aktivnom supstancom venlafaksina.
„Na Listi lekova se nalaze tri leka različitih proizvođača, ali je kod proizvođača koji je dominantno snabdevao tržište ovim lekom došlo do globalnog problema u proizvodnji u celom svetu usled čega je privremeno prestala isporuka tog leka, a druga dva proizvođača svojim količinama nisu mogla da nadomeste ukupnu potražnju za lekom venlafaksin”, naveli su iz RFZO-a u odgovoru koji prenosi N1.
Dodaju i da je RFZO blagovremeno preduzeo sve aktivnosti u obezbeđivanju dodatnih količina leka venlafaksin i sproveo postupak (hitne) javne nabavke ovog leka.
Zamenski lek trebalo bi da se nađe na tržištu sledeće nedelje, navode iz RFZO-a.
Neregistrovan zamenski lek
„Dostupnost ovog (neregistrovanog) leka se očekuje tokom naredne nedelje, te će tržište biti snabdeveno zamenskim (neregsitrovanim) lekom dok se ne obezbede dovoljne količine registrovanih lekova“, stoji u odgovoru RFZO-a za N1.
Tom portalu obratila se čitateljka iz Kragujevca koja tvrdi da se više od šest meseci tržište Srbije suočava sa nestašicom lekova koji se koriste za lečenje depresije kod odraslih.
Koliko ljudi u Srbiji pati od depresije?
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. u Srbiji od depresije pati više od 400 hiljada ljudi.
U istraživanju o zdravlju stanovništva Srbije u 2019. godini, utvrđeno da 2,1 odsto stanovništva pokazuje simptome depresije, što je niže u odnosu na 2013. godinu (4,1 odsto), podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
Krajem prošle godine, domaći mediji objavili su dosta blaže, ali nezvanične podatke, prema kojima od depresije u Srbiji pati oko 250.000 ljudi.
Šta je depresija?
Depresivni poremećaj, poznat kao depresija, čest je mentalni poremećaj. Uključuje depresivno raspoloženje ili gubitak zadovoljstva ili interesovanja za aktivnosti tokom dužeg vremenskog perioda.
Depresija se razlikuje od redovnih promena raspoloženja i osećanja u vezi sa svakodnevnim životom. Može uticati na sve aspekte života, te odnose sa porodicom, prijateljima i zajednicom. Može biti rezultat ili dovesti do problema u školi i na poslu.
Procenjuje se da 3,8 odsto svetske populacije doživljava depresiju – pet odsto odraslih i 5,7 odsto starijih od 60 godina, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Približno 280 miliona ljudi u svetu ima depresiju. Depresija je oko 50 odsto češća među ženama nego među muškarcima, podaci su SZO.
Izvor: Vreme/N1
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Mađarski ministar saobraćaja David Vitezi trebalo bi uskoro da poseti Srbiju i da sa srpskim vlastima razgovara o usklađivanju signalno-sigurnosnih sistema na pruzi Budimpešta–Beograd
U Opštoj bolnici u Leskovcu na bolničko lečenje je primljeno 15 dece zbog trovanja salmonelom nakon što su konzumirala testeninu u jednoj lokalnoj brzoj hrani
Mladi u Srbiji bi pre bili bili vaspitači u vrtiću ili učitelji nego nastavnici, pokazuju rezultati upisa na fakultete. Da li je učitelj ponovo postao cenjena i plaćena profesija?
Građani samo još danas i sutra (16. i 17. jul) mogu da se žale na odluku grada Beograda, prema kojoj za projekat izgradnje Javnog akvarijuma nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ekološko udruženje "Polekol" zove građane u pomoć
Objavljena je rang lista 177 zemalja na osnovu indeksa učinka u zaštiti životne sredine. Kako se kotira Srbija?
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
