Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u poslednjih deset godina izgubila više od 660.000 stanovnika. Istovremeno, prosečna starost građana raste, a broj novorođenih beba opada, što ukazuje na ozbiljne demografske izazove
Za poslednjih 10 godina Srbija je ostala bez više od 660.000 stanovnika, a godišnje gubi grad veličine Kikinde, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZSS).
Osim što je stanovnika sve manje, stanovništvo je i sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina, a znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.
Gordana Bjelobrk iz RZSS rekla je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da će Srbija 2025. godine imaćti 5,2 miliona stanovnika.
„Bićemo prosečno stariji za dve do tri godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru“, navela je Bjelobrk, ukazujući da se povećava broj opština sa manje od 5.000 stanovnika i sa od 5.000 do 10.000 stanovnika.
Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Sada već taj broj premašuje 660.000 stanovnika. Svake godine, Srbija u proseku izgubi grad veličine Kikinde – oko 85 odsto zbog negativnog prirodnog priraštaja – jer je godišnje više umrlih nego živorođenih, a razliku čine migracije. Godišnje u proseku 11.000 ljudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlju.
„Između dva poslednja popisa Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika. Prosečna starost ljudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godine. Najčešće odlaze u Evropu. Vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine“, objašnjava Bjelobrk.
U prvoj polovini ove godine rođeno je skoro 1.500 beba manje nego u istom periodu prošle godine.
„Bilo bi dobro da je taj pad manji. Videćemo drugu polovinu godine. Najviše beba se, inače, rađa u julu, avgustu i septembru. Prosečna starost majke koja se odlučuje na rađanje je 29 godina“, rekla je za RTS Gordana Bjelobrk iz RZSS.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da država može da uradi puno toga da podstakne rađanje, najpre da da obezbedi sistem koji funkcioniše, da se svi zakoni poštuju i da svako može da ostvari svoja prava. Ona je rekla da problem nastaje u primeni većine zakona.
„Na primer u porodilištima, zakoni govore da bi žene trebalo dobro da se tretiraju, ali iskustva pokazuju da svaka 10. žena u Srbiji bira da nikada više ne postane mama zbog iskustva koje je imala u porodilištu“, rekla je Jovana Ružičić za RTS.
Centar za mame se zalaže da država stimluše povratak žene na posao.
„Država bi mogla da pomogne time što će otpisati deo poreza i doprinosa na njenu platu posle porodiljskog i time zaštiti tu ženu da ne dobije otkaz. Trebalo bi da imamo više vrtića i budu namenjeni i slobodni i za decu čiji roditelji ne rade, da bi mogli da se zaposle“, kaže Ružičić.
Izvor: Fonet / RTS
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Jedan radnik EPS-a izgubio je život, dok je drugi lakše povređen kada je tokom utovara pukla sajla dizalice na montažnom placu „Radljevo Sever“ u u Rudarskom basenu „Kolubara“
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
