Zašto se u Srbiji dešavaju epizode ekstremnog zagađenja vazduha?

Novogodišnje praznike u Srbiji obeležio je do sada najgori period zagađenja vazduha ove sezone, pišu za Klimu 101 prim. dr Elizabet Paunović, dr Suzana Blesić i Vladimir Đurđević.

Prekomerno zagađenje, a posebno česticama PM 2,5 koje su najopasnije po naše zdravlje, bilo je zabeleženo na gotovo svim mernim stanicama u zemlji. U određenim gradovima, čestično zagađenje bilo je i do 10 puta veće od dozvoljenih granica, a nezdravi vazduh mogao je i da se vidi i pomiriše.

Zašto se dešavaju ovakve epizode ekstremnog čestičnog zagađenja? Jer oko praznika nije bilo hladnije, niti je postojao neki poseban izvor zagađenja koji je u međuvremenu prestao da emituje.

Odgovor leži u vremenskim uslovima koji su vladali oko Nove godine: ne samo niske temperature, već i kombinacija povišenog vazdušnog pritiska, nedostatka vetra, kao i povećane relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, ne samo što zagađen vazduh ostaje „zarobljen” u nižim delovima atmosfere, već u atmosferi naglo nastaju nove čestice PM 2,5.

Ove čestice, koje ne nastaju u našim zastarelim kućnim ložištima već svoje poreklo vode od gasova kao što je sumpor-dioksid, ključne su za razumevanje prirode zagađenja vazduha u Srbiji, kao i za razbijanje jednog uvreženog mita o izvorima zagađenja.

Ako se tokom nekog ekstremno zagađenog dana, na primer tokom nedavnih praznika, pitate odakle toliko zagađenje PM 2,5, podaci koje nudi SEPA nisu pravi odgovor.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u svom poslednjem izveštaju za 2023. godinu piše o izvorima čestičnog zagađenja:

„Najznačajniji izvor za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta… Iz ovog sektora potiče 61 posto svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM 10 odnosno 77 posto suspendovanih čestica PM 2,5.”

Kako navodi SEPA, za čestice PM 2,5 su posle individualnih ložišta najveći emiteri drumski saobraćaj (10 posto) i industrija (6 posto), a „najmanji doprinos ukupnim emisijama suspendovanih čestica (PM 10 i 2,5)… je iz sektora Proizvodnja električne i toplotne energije, od 3-5 posto.”

Drugim rečima, SEPA navodi da su domaćinstva apsolutno dominantni izvor zagađenja PM 2,5 u Srbiji, a da je udeo termoelektrana na ugalj gotovo zanemarljiv.

Ali ova slika ne prikazuje realnost situacije u Srbiji. Ako se tokom nekog ekstremno zagađenog dana, na primer tokom nedavnih praznika, pitate odakle toliko zagađenje PM 2,5, podaci koje nudi SEPA nisu pravi odgovor.

Kako već godinama pokazuju nezavisna naučna istraživanja iz Srbije i inostranstva, primarni izvor čestica PM 2,5 u Srbiji su termoelektrane na ugalj, a posebno velike termoelektrane kao što su TENT A i B.

U zavisnosti od procena i korišćenih metoda i modela, brojevi se mogu donekle razlikovati u zavisnosti od studije. Primera radi, istraživanje Joint Research Centre daje donekle drugačije procene udela energetike i domaćinstava, ali osnovna poruka je ista: podaci koje nudi SEPA, a koji su u Srbiji postali opšteprihvaćeni u javnosti, ne reflektuju realnu sliku.

Izveštaji o kvalitetu vazduha koje izdaje SEPA zapravo su jedini publikovan izvor podataka koji dolazi do zaključka da su u Srbiji dominantni izvor čestičnog zagađenja (PM2,5) individualna ložišta, a ne termoelektrane na ugalj.

Kao rezultat takvog prikaza, i odgovornost za stanje zagađenja, naročito ekstremnog zagađenja vazduha tokom zimskih meseci, na taj način je prekomerno individualizovana.

Vreme je da se ova informacija, koji je u stručnim krugovima odavno poznata i opšte prihvaćena, prenese i u širu javnost, kao i u zvanične državne dokumente i strategije.

Neophodno je da donosioci odluka i šira javnost bude najbolje moguće i istinito upoznata sa izvorima zagađenja vazduha, a posebno kada je u pitanju zagađenje PM 2,5 koje predstavlja jedno od najvećih zdravstvenih izazova i opasnosti po naše stanovništvo.

Pitanja i odgovori

Da li to znači da su informacije koje daje SEPA u svojim izveštajima pogrešne?

Informacije o monitoringu kvaliteta vazduha su tačne, ali njihova interpretacija nije.

Kada govori o koncentracijama PM 2,5 SEPA se oslanja na merne stanice koje beleže koncentracije u vazduhu na konkretnim lokalitetima koji su deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha.

U pojedinim gradskim područjima svakako da dolazi i povremeno do situacije da su na nekim određenim lokalitetima u određenom periodu individualna ložišta dominantan izvor zagađenja, ali se sistematskom analizom podataka i modelovanjem, kao i procenom zdravstvenih efekata, na godišnjem nivou za teritoriju cele države, dobija potpuno drugačija slika od one koju nam daje SEPA.

Naime, kada govori o izvorima zagađenja, SEPA se oslanja na merenja na samim izvorima zagađenja – znači, ne uzimaju se uzorci čestica koje se onda „prate” do izvora (sasvim razumljivo, jer je to zahtevan i komplikovan proces koji ne može da se radi kontinuirano, ali koji svejedno mora povremeno bar kod najvećih zagađivača da se sprovodi).

Zašto je ovo važno? Zato što kada posmatramo koncentracije zagađujućih čestica u atmosferi postoji razlika između tzv. primarnih i sekundarnih čestica. Primarne su one koje se iz izvora emituju kao čestice, dok su sekundarne one koje se isprva emituju u obliku gasa, a tek kroz posebne hemijske procese u atmosferi postaju čestice.

Sumporni i azotni gasovi su posebno potentni kao izvori sekundarnih čestica PM 2,5.

U zavisnosti od okolnosti (zagađenja, stanja u atmosferi) sekundarne čestice mogu biti i brojnije od primarnih. Samim tim, kao dominantni emiteri sumpornih oksida, termoelektrane u Srbiji su značajan izvor čestica PM 2,5 iako ih ne emituju „direktno” iz dimnjaka, gde bi ih zabeležio monitoring kojim rukovodi SEPA.

Sekundarne čestice tokom novogodišnjih praznika

Konkretno, nedavni novogodišnji praznici su dobar primer uslova koji pogoduju stvaranju ovih sekundarnih čestica – u pitanju je bila pre svega kombinacija visokog pritiska, nedostatka vetra i visoke relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, dolazi i do naglog porasta koncentracija PM 2,5, ponekad i preko 100% u samo sat vremena. Ta pojava je izrazito tipična u Srbiji, posebno u zimskim mesecima.

Takve pojave naravno da ne izaziva iznenadno priključenje ogromnog broja novih emitera – ali se iza njih mogu kriti dostizanja idealnih atmosferskih uslova za naglo stvaranje velikog broja sekundarnih čestica u vazduhu.

Štaviše, pregledom satnih podataka sa mernih stanica može se videti da takvi porasti zagađenja PM 2,5 ponekad prate ne ekvivalentni porasti drugih zagađivača, već upravo suprotno, opadanja koncentracija npr. sumpora u vazduhu.

Upravo takve epizode su se ponavljale, primera radi, u Velikim Crljenima, gde je tokom praznika zabeleženo najveće zagađenje česticama PM 2,5 – a podsećamo da su Veliki Crljeni selo nadomak Beograda u kojem se nalazi „Kolubara A”, najstarija termoelektrana u Srbiji.

Veliki udeo sekundarnih čestica u zagađenju vazduha pokazuju i konkretne studije koje su rađene u Srbiji, kao što je studija objavljena 2020. godine u časopisu Environmental Science and Pollution Report, a koju su vodili istraživači iz više domaćih istraživačkih institucija (Institut za fiziku, Nuklearni institut Vinča, Tehnološko-metalurški fakultet, Fakultet za fizičku hemiju).

Kako je pokazala ova studija, tokom koje su rađene analize sastava i porekla čestica PM 2,5 u okolini Beograda, za 14,5 posto čestica PM 2,5 krivac je bilo sagorevanje biomase, a izvor 28,8 posto čestica bili su „sekundarni sulfati”. U pitanju je dvostruko veći udeo, a podsećamo da su termoelektrane ubedljivo najveći emiter sumpor dioksida u Republici Srbiji, što potvrđuju i izveštaji koje nudi SEPA, a po kojima su termoelektrane na ugalj izvor oko 92 posto sumpor-dioksida u našem vazduhu.

Ukratko, izveštaji SEPA „ne vide” veliki udeo čestica PM 2,5 koje nastaju u atmosferi, iz sumpora emitovanog iz naših termoelektrana.

Da li to znači da su individualna ložišta zanemarljivi uzročnik zagađenja PM 2,5?

Apsolutno ne.

Kao što se može videti u priloženim istraživanjima, i kao što je spomenuto u prethodnom odgovoru, individualna ložišta u domaćinstvima, gde se koriste stara grejna tela i loši energenti, od sirovog uglja do drva i otpada, i dalje su značajan izvor zagađenja – do oko petine ukupnih količina PM 2,5 dolazi iz domaćinstava u Srbiji.

Rešavanje problema zagađenja mora da uključuje i rešenja za domaćinstva širom zemlje. To rešenje pak mora da bude sistemsko, u vidu promena u velikoj meri subvencionisanih od strane države.

Ako ložišta nisu dominantan izvor, zašto je zagađenje PM 2,5 uvek najveće kada krene grejna sezona u Srbiji?

Zagađenje vazduha ne zavisi samo od toga šta emitujemo, već i od atmosferskih prilika. Kao što osećamo da je vazduh čistiji kad duva vetar, tako su konkretne atmosferske prilike delom „krivac” i za epizode prekomernog zagađenja.

Pored toga, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da postoji stalna emisija PM 2,5 čestica iz naših termoelektrana na ugalj, kao i na onaj koji primamo iz okolnih zemalja iz njihovih elektroenergetskih objekata na ugalj koji su prisutni cele godine, uz koju sada postoji i dodatna emisija iz individualnih ložišta.

Nedavno smo objavili istraživanje koje je pokazalo da su periodi ekstremnog zagađenja vazduha, koji su karakteristični za Srbiju krajem jeseni i tokom zime, posledica kombinovanog uticaja zagađenja vazduha i prilika u najnižim slojevima atmosefere usled kojih to zagađenje ostaje pri zemlji.

Ukratko, poklapaju se periodi većeg zagađenja (usled grejne sezone) i atmosferskih prilika koje su česte u to doba godine, što nam pospešuje pogrešnu ideju da su domaćinstva do te mere dominantni uzročnik zagađenja.

Takođe, merenja pokazuju da je zagađenje česticama PM 2,5 u Srbiji prekomerno i van ovih perioda godine. Zagađenje vazduha nije opasno samo onih dana kada možemo da ga vidimo (i pomirišemo, pa i osetimo u ustima), već tokom cele godine.

Dosadašnja merenja u Srbiji pokazuju da je godišnja „normala” koncentracija PM 2,5 veća od granica koje preporučuje Evropska unija u svakom posmatranom gradu, i na svakom mernom mestu u zemlji.

Zašto je važno odakle dolazi zagađenje? Vazduh je svejedno zagađen.

Ukoliko želimo da rešimo problem zagađenja vazduha, mi se ne možemo okrenuti magiji da uklonimo čestice iz vazduha, niti možemo da prizivamo vetrove.

Jedino rešenje za zagađenje bude niže jeste da se smanje emisije na izvorištima zagađenja, kako primarnih čestica PM 2,5 tako i gasova koji su i sami štetni, a koji dovode i do stvaranja sekundarnih čestica.

Samim tim, dobro, relevantno znanje o izvorima zagađenja je ključno za rešavanje ovog problema.

Ako samo sledimo podatke koje nudi SEPA i naši ostali zvanični dokumenti, mogli bismo da pomislimo da je jedino rešenje za zagađenje česticama PM 2,5 zamena starih ložišta i energenata u domaćinstvima.

Ali kako nam otkrivaju gorenavedena istraživanja, bez dobrih saznanja, ne bismo mogli da razumemo zašto bi takva mera, čak i kada bi se sprovela,bila samo delimično uspešna u smanjenju koncentracija PM 2,5 bez rešavanja emisija iz termoelektrana (ali i iz saobraćaja i poljoprivrede).

Ali zašto je važno šta SEPA kaže o izvorima zagađenja?

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) je agencija koja ima mandat da nudi relevantne, na podacima zasnovane informacije o stanju životne sredine. Tako su podaci koje nudi SEPA jedan od izvora uvreženog mišljenje u Srbiji. Ako oni nisu potpuni, onda je veliki broj ljudi širom zemlje donekle dezinformisan po pitanju ove izrazito važne teme.

Ali nije stvar samo u dezinformacijama. Termoelektrane na ugalj i individualna ložišta su kategorički drugačije stvari, i rešavanje problema njihovih emisija podrazumeva sasvim različite mere u vođenju sektorskih politika.

Na osnovu dostupne stručne i naučne literature i preporuka Svetske zdravstvene organizacije smatramo da srpska javnost treba da bude svesna činjenice da bi, primera radi, zatvaranje termoelektrana, što je već prioritet čitave Evrope radi smanjenja emisije gasova staklene bašte, imalo i vidne pozitivne posledice po kvalitet vazduha u Srbiji.

Te posledice bile bi značajno veće nego što se to može pretpostaviti iz izveštaja SEPA.

Mislimo da insistiranje isključivo na domaćinstvima kao izvoru zagađenja PM 2,5 stvara kod stanovništva osećaj beznađa, jer je zamena ložišta, zbog velikog broja siromašnih domaćinstava, jedan od najvećih i najkompleksnijih problema domaće energetike.

Jedan primer problematične percepcije može se videti i u Programu zaštite vazduha, osnovnom dokumentu borbe protiv zagađenja vazduha koji je Srbija usvojila krajem 2022. godine, a u kojem između ostalog, povodom projekcija i scenarija za narednih desetak godina, konkretno piše:

„…ni jedna od aktuelnih mera ne može se izboriti sa emisijama suspendovanih čestica koje potiču iz individualnih ložišta u domaćinstvima, koja su 2015. godine preovladavala, a i dalje preovladavaju kada je reč o individualnom grejanju u domaćinstvima u periodu od 2020. do 2035. godine. Emisije suspendovanih čestica se neće znatno smanjiti bez mera koje će biti usmerene na veliki broj malih emitera.”

Da bismo jednog dana u Srbiji mogli da dišemo čist vazduh, neophodno je, naravno, rešiti i problem domaćinstava sa zastarelim grejnim telima – ali kako nam pokazuje nauka, a kako ne uspeva da nam pokaže SEPA, to nije celokupna priča o rešenju.

Usled činjenice da su termoelektrane najznačajniji izvor čestičnog zagađenja, politike dekarbonizacije i politike zaštite vazduha treba da idu ruku pod ruku.

Pored globalne koristi koja se ogleda u pozitivnom uticaju na smanjenje emisije gasova staklene bašte, neposredna, veoma vidljiva i merljiva lokalna korist za Srbiju ogledala bi se u znatno boljem kvalitetu vazduha I sledstvenom smanjenju prevremenih smrti prouzrokovanih zagađenim vazduhom.

Izvor: Klima 101