"Nadam se najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja na Olimpijskim igrama u Parizu", kaže predsednik Srbije. Ali, da li još više para za medalje ima smisla za sport?
Obično ono što predsednik Srbije Aleksandar Vučić predloži, Vlada Srbije i prihvati. Tako je i u petak, posle sastanka sa predstavnicima Olimpijskog komiteta, Vučić rekao da su Vladi Srbije predložili da se iznos za osvojene zlatne medalje na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu poveća na 200.000 evra.
„Bilo je reči i o nagradnom fondu, kao i o dodatnim ulaganjima u sport, koja umnogome doprinose dobrim rezultatima. Predložili smo Vladi Srbije da poveća iznos za osvojene zlatne medalje na 200 hiljada evra po medalji“, napisao je Vučić na Instagramu.
Nada se, kako je napisao, „najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja“.
Ima li to smisla?
Imaju li razloga za slavlje zbog dupliranja nagrade sport i sportisti? Oni ko koji se domognu zlatnih odličja možda i da, ali sport u Srbiji i ne baš, kažu neki od ljudi upućenih u temu.
Kako je za „Vreme“ ranije pisla Bojana Šumonja, novinarka i nekadašnja reprezentativka Jugoslavije u karateu koja je na evropskim prvenstvima osvojila četiri zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje, kao i jednu bronzanu na Svetskom šampionatu, tplaćanje ogromnih para za medalje.
„Država ne treba da finansira one koji su (najpoštenije) zaradili baveći se profesionalno sportom, već da ulaže u one koji nemaju – u mlade talente jer im je svaka moguća pomoć potrebna na početku dugog puta do uspeha, ali i siromašne veterane koji su postignutim vrhunskim rezultatima zaista doprineli afirmaciji svoje zemlje, a sportom su se bavili samo iz ljubavi“, napisla je Šumonja u tekstu „Koliko košta patriotizam“.
Kako je navela, sportisti nekako radije broje titule, a ne evre.
„Zato ne verujem da će obećanih ‘100 hiljada, a možda i 200 hiljada evra za svaku zlatnu medalju osvojenu u Parizu’ na Olimpijskim igrama biti veći motiv za naše odbojkašice koje ovog puta na nedavno završenom Evropskom prvenstvu nisu uspele da odbrane zlatnu medalju, jer im u bogatoj kolekciji trofeja jedino nedostaje olimpijsko ‘zlato’. Takođe, ni košarkašima koji su, uprkos svima što su izostali iz reprezentacije i uprkos svemu što ih je usput snašlo, zamalo postali prvaci sveta.“
Zbog boravka „studenata 2.0“ u Pionirskom parku (Ćacilendu), studenti u blokadi Biološkog fakulteta izražavaju duboku zabrinutost za stanje zaštićenih vrsta. Iza Ćacilenda ostalo je smeće i ugrožena autohtona vegetacija
Za nastavnike i nastavno osoblje koje nije dobilo plate zbog obustave rada u školama, Fondacija Alek Kavčić i neformalna grupa IT stručnjaka Mreža solidarnosti za prosvetu formirali su platforme za prikupljanje novca
Posle duge i teške bolesti, u noći između srede i četvrtka preminula je poznata jugoslovenska i srpska novinarka Nadežda Gaće, osnivačica i glavna urednica nedeljnika Novi magazin i članica Upravnog odbora Asocijacije medija
Na sastanku sindikata, predstavnika medijskih udruženja i menadžmenta RTV postignut je dogovor o pokretanju nekoliko važnih procesa – izbor urednika i direktora progama, nov Kolektivni ugovor, prijem delegacije studenata i druga pitanja
Iako je kalendarski proleće blizu, Srbija se jutros probudila uz mraz i temperature koje su ponegde dostigle čak -7 stepeni
Dok mediji i građani svakog dana doznaju nove detalje i raskrinkavaju laži vlasti, tužilaštvo se slučajem huka i stampeda u Kralja Milana bavi izgleda samo kako bi amnestiralo režim
Ministar policije laže. Dobro, nije to baš neko iznenađenje. Ali upetljavanje Ivice Dačića u kučine više je od prostog laganja
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Beograd, 15. mart 2025: Najveći protestni skup u istoriji Srbije
“15. za 15” Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
