"Nadam se najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja na Olimpijskim igrama u Parizu", kaže predsednik Srbije. Ali, da li još više para za medalje ima smisla za sport?
Obično ono što predsednik Srbije Aleksandar Vučić predloži, Vlada Srbije i prihvati. Tako je i u petak, posle sastanka sa predstavnicima Olimpijskog komiteta, Vučić rekao da su Vladi Srbije predložili da se iznos za osvojene zlatne medalje na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu poveća na 200.000 evra.
„Bilo je reči i o nagradnom fondu, kao i o dodatnim ulaganjima u sport, koja umnogome doprinose dobrim rezultatima. Predložili smo Vladi Srbije da poveća iznos za osvojene zlatne medalje na 200 hiljada evra po medalji“, napisao je Vučić na Instagramu.
Nada se, kako je napisao, „najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja“.
Ima li to smisla?
Imaju li razloga za slavlje zbog dupliranja nagrade sport i sportisti? Oni ko koji se domognu zlatnih odličja možda i da, ali sport u Srbiji i ne baš, kažu neki od ljudi upućenih u temu.
Kako je za „Vreme“ ranije pisla Bojana Šumonja, novinarka i nekadašnja reprezentativka Jugoslavije u karateu koja je na evropskim prvenstvima osvojila četiri zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje, kao i jednu bronzanu na Svetskom šampionatu, tplaćanje ogromnih para za medalje.
„Država ne treba da finansira one koji su (najpoštenije) zaradili baveći se profesionalno sportom, već da ulaže u one koji nemaju – u mlade talente jer im je svaka moguća pomoć potrebna na početku dugog puta do uspeha, ali i siromašne veterane koji su postignutim vrhunskim rezultatima zaista doprineli afirmaciji svoje zemlje, a sportom su se bavili samo iz ljubavi“, napisla je Šumonja u tekstu „Koliko košta patriotizam“.
Kako je navela, sportisti nekako radije broje titule, a ne evre.
„Zato ne verujem da će obećanih ‘100 hiljada, a možda i 200 hiljada evra za svaku zlatnu medalju osvojenu u Parizu’ na Olimpijskim igrama biti veći motiv za naše odbojkašice koje ovog puta na nedavno završenom Evropskom prvenstvu nisu uspele da odbrane zlatnu medalju, jer im u bogatoj kolekciji trofeja jedino nedostaje olimpijsko ‘zlato’. Takođe, ni košarkašima koji su, uprkos svima što su izostali iz reprezentacije i uprkos svemu što ih je usput snašlo, zamalo postali prvaci sveta.“
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
