Obično ono što predsednik Srbije Aleksandar Vučić predloži, Vlada Srbije i prihvati. Tako je i u petak, posle sastanka sa predstavnicima Olimpijskog komiteta, Vučić rekao da su Vladi Srbije predložili da se iznos za osvojene zlatne medalje na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu poveća na 200.000 evra.
„Bilo je reči i o nagradnom fondu, kao i o dodatnim ulaganjima u sport, koja umnogome doprinose dobrim rezultatima. Predložili smo Vladi Srbije da poveća iznos za osvojene zlatne medalje na 200 hiljada evra po medalji“, napisao je Vučić na Instagramu.
Nada se, kako je napisao, „najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja“.
Ima li to smisla?
Imaju li razloga za slavlje zbog dupliranja nagrade sport i sportisti? Oni ko koji se domognu zlatnih odličja možda i da, ali sport u Srbiji i ne baš, kažu neki od ljudi upućenih u temu.
Kako je za „Vreme“ ranije pisla Bojana Šumonja, novinarka i nekadašnja reprezentativka Jugoslavije u karateu koja je na evropskim prvenstvima osvojila četiri zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje, kao i jednu bronzanu na Svetskom šampionatu, tplaćanje ogromnih para za medalje.
„Država ne treba da finansira one koji su (najpoštenije) zaradili baveći se profesionalno sportom, već da ulaže u one koji nemaju – u mlade talente jer im je svaka moguća pomoć potrebna na početku dugog puta do uspeha, ali i siromašne veterane koji su postignutim vrhunskim rezultatima zaista doprineli afirmaciji svoje zemlje, a sportom su se bavili samo iz ljubavi“, napisla je Šumonja u tekstu „Koliko košta patriotizam“.
Kako je navela, sportisti nekako radije broje titule, a ne evre.
„Zato ne verujem da će obećanih ‘100 hiljada, a možda i 200 hiljada evra za svaku zlatnu medalju osvojenu u Parizu’ na Olimpijskim igrama biti veći motiv za naše odbojkašice koje ovog puta na nedavno završenom Evropskom prvenstvu nisu uspele da odbrane zlatnu medalju, jer im u bogatoj kolekciji trofeja jedino nedostaje olimpijsko ‘zlato’. Takođe, ni košarkašima koji su, uprkos svima što su izostali iz reprezentacije i uprkos svemu što ih je usput snašlo, zamalo postali prvaci sveta.“