Slaviša Orlović od 1. oktobra stupa na funkciju dekana FPN-a, uprkos spornom načinu na koji je izglasan i optužbama za seksualno uznemiravanje. Tim povodom, Uprava fakulteta se izjasnila da ne prihvata odluku o izboru Orlovića, te da je neophodno što pre održati sednicu Saveta fakulteta
Uprava Fakulteta političkih nauka saopštila je da ne prihvata tumačenje predsedavajuće i pojedinih članova Saveta po kom 13 od 27 glasova članova Saveta može biti dovoljno za izbor dekana, a na osnovu koga je izabran Slaviša Orlović za dekana ove visokoobrazovne institucije.
Kao što je portal „Vreme“ prvi javio, pošle nedelje je na Fakultetu političkih nauka potpisana odluka kojom profesor Orlović početkom akademske godine stupa na funkciju dekana.
Iako je sam Orlović nakon pobune profesora i studenata FPN-a dao nezvanično obećanje da će podneti ostavku, do toga i dalje nije došlo.
Uprava: „Ne prihvatamo tumačenje Saveta“
Saopštenje su potpisali dosadašnji dekan Dragan Simić, kao i četiri prodekana ovog fakulteta.
Odlazeći dekan se i ranije izjašnjavao da je protiv sporne odluke i da ne podržava izbor Slaviše Orlovića.
„Predsedavajuća Savetom, Kristina Šmidling, je 6. septembra 2024. godine potpisala odluku o izboru prof. dr Slaviše Orlovića za dekana na sednici održanoj 7. juna 2024. godine. Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka ne prihvata tumačenje predsedavajuće i pojedinih članova Saveta po kom 13 od 27 glasova članova Saveta može biti dovoljno za izbor dekana“, stoji u saopštenju.
Dodaje se da ovaj stav Fakulteta proističe iz tumačenja pravne službe, višedecenijske prakse rada Saveta ovog i drugih fakulteta i tumačenja odgovarajućih tela Univerziteta u Beogradu.
„Nakon izborne sednice Saveta, Uprava je uputila generalnom sekretaru i ombudsmanu Univerziteta u Beogradu molbe za mišljenje po ovom pitanju. Oba odgovora nedvosmisleno potvrđuju da 13 od 27 glasova članova Saveta nije dovoljno za izbor dekana“, navodi se.
U saopštenju se ocenjuje da zbog toga profesor Slaviša Orlović ne može stupiti na dužnost dekana 1. oktobra kada ističe mandat tekućoj upravi, što zbog pravne neutemeljenosti odluke koju je potpisala predsedavajuća Savetom, što zbog činjenice da je elektronskim putem objavio svoju ostavku i uputio je svim članovima Nastavno-naučnog veća kao i celokupnoj zainteresovanoj javnosti.
„Takođe, troje od četvoro predloženih prodekana izjasnilo se da neće preuzeti ovu funkciju. Bez imenovanja vršioca dužnosti dekana i, nakon toga, ponovnog pokretanja procedure za izbor dekana i uprave, Fakultet će funkcionisati u veoma teškim uslovima“, stoji u saopštenju Uprave Fakulteta političkih nauka.
Zbog svega što se desilo, Uprava je predložila da se održi sednica Saveta u najkraćem mogućem roku, kako bi se na njoj raspisali izbori za članove Saveta iz reda nastavnog osoblja.
„Uprava Fakulteta smatra da izbor narednog dekana Fakulteta političkih nauka mora biti izvršen od strane Saveta koji će raditi u punom kapacitetu i sa svim članovima koji dolaze iz reda nastavnog osoblja“ napominje se u saopštenju.
Optužbe za seksualno uznemiravanje
Profesor Orlović se u centru pažnje našao 2014. godine nakon što se pojavila vest da ga je studentkinja master studija optužila za seksualno uznemiravanje. Pojedini mediji su pisali da je ona tvrdila da se to desilo u njegovom kabinetu, a nakon toga pokrenuto je i pitanje njegovog udaljavanja s mesta prodekana.
Orlović je nakon toga smenjen s te pozicije, ali to navodno nije bilo navedeno kao formalni razlog. On je za Politiku tada rekao da je s mesta prodekana razrešen „zbog nepostojanja komunikacije s dekanom“ i naveo da nikad protiv njega nije podneta krivična prijava za seksualno uznemiravanje.
Kasnije je CINS otkrio da su protiv Slaviše Orlovića podnete nove prijave za seksualno uznemiravanje, što je potvrdila i profesorka Katarina Lončarević, ujedno i jedna od tri poverenice na fakultetu.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
