U ponedeljak (10. novembra) počela je 30. konferencija Ujedinjenih nacija o klimi COP30. Svi govornici su poručili: ako svetska zajednica ne preduzme više nego do sada u borbi protiv klimatskih promena, naš opstanak na planeti biće ugrožen
U brazilskom gradu Belenu, u oblasti Amazona, ovog ponedeljka je počela 30. konferencija Ujedinjenih nacija o klimi COP30. Na otvaranju je šef UN za klimu Sajmon Stil hitno pozvao da se hitno deluje protiv globalnog zagrevanja:
„Moramo mnogo, mnogo brže da napredujemo i u smanjenju emisija i u jačanju otpornosti.“ Samo se žaliti, to nije strategija, upozorio je Stil – „potrebna su nam rešenja“, piše Dojče vele (DW).
Na dvonedeljnim pregovorima u Brazilu učestvuju delegacije iz više od 190 država, a ukupno se očekuje oko 50.000 učesnika. Vladu Nemačke predstavljaju savezni ministar za zaštitu životne sredine Karsten Šnajder i ministarka za razvoj Rem Alabali Radovan, oboje iz Socijaldemokratske partije (SPD).
Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) učestvovao je još u petak na uvodnom samitu šefova država i vlada.
Mnogi posmatraju COP30 kao važan test saradnje između država – naročito sada, kada sve više zemalja po tom pitanju ide svojim putem. Tako predsednik SAD Donald Tramp ne učestvuje na svetskoj klimatskoj konferenciji. Desničarski populista, koji klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem naziva „najvećom prevarom svih vremena“, u Brazil nije čak poslao ni visoke predstavnike svoje vlade.
Pošto je Tramp ponovo naredio povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i smanjio američka sredstva za energetsku tranziciju i razvojnu pomoć, on time drugim državama možda pruža izgovor za to što nedovoljno preduzimaju mere protiv klimatske krize.
U tom kontekstu brazilski predsednik konferencije COP, Andre Koreja do Lago, upozorio je da zemlje moraju da sarađuju u borbi protiv klimatskih promena. Trideseta klimatska konferencija UN, kako je rekao, mora da ponudi rešenja i ostane zapamćena kao „COP sprovođenja“.
Već sada je jasno da su obećanja zemalja o zaštiti klime i podrška siromašnijim državama potpuno nedovoljni.
„To nijedna zemlja ne može sebi da priušti, jer klimatske katastrofe već sada izazivaju dvocifrene gubitke u bruto domaćem proizvodu“, upozorio je Stil u svom uvodnom govoru.
Odugovlačiti s klimatskim merama, dok megasuše uništavaju useve i podižu cene hrane, nije ni ekonomski ni politički razumno, dodao je. „To što se svađamo dok glad tera milione ljudi da napuste svoje domove i dok se sukobi šire – to nam nikada neće biti oprošteno. A to što klimatske katastrofe odnose milione života iako već imamo rešenja – to nam nikada neće biti zaboravljeno.“
Predsednik Brazila, Lula da Silva, rekao je: „Klimatske promene nisu pretnja budućnosti — one su već tragedija sadašnjosti.“
Nedavno su uragani Melisa na Karibima i tornado na jugu Brazila odneli ljudske živote. „Suše i požari u Africi i Evropi, poplave u Južnoj Americi i jugoistočnoj Aziji – rast globalne temperature donosi patnju i razaranje.“ Lula je upozorio da će COP30 biti „konferencija istine“.
Pariskim klimatskim sporazumom države su se pre deset godina obavezale da ograniče globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepen u odnosu na predindustrijski nivo. Ali, kako je prošle nedelje rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, svet je taj cilj već promašio.
Planeta Zemlja sada ide ka opasnom zagrevanju od oko tri stepena. Potrebne su hitne mere da se do kraja veka ponovo dođe na put od 1,5 stepen.
Ipak, do sada je samo oko 100 od ukupno više od 190 država potpisnica Pariskog sporazuma ispunilo zahtev UN da ove godine predstave revidirane klimatske planove. Delegacija Evropske unije dolazi s neodređenim ciljem — da do 2035. smanji emisije u EU za 66,25 do 72,5 procenata.
Pregovori o finansiranju klimatskih mera za siromašnije zemlje u Belenu biće izuzetno teški. Na konferenciji COP29 u Azerbejdžanu prošle godine obećano je da će zemlje u razvoju do 2035. godišnje dobijati 300 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje njihovim posledicama.
Sada će u Belenu biti ključno pitanje – odakle će tačno doći taj novac, koji je, prema mišljenju stručnjaka i pogođenih zemalja, znatno manji od stvarne potrebe. Oni procenjuju da bi godišnja suma trebalo da iznosi oko 1,3 biliona dolara.
Još jedna važna tema konferencije jeste zaštita tropskih šuma. Brazil je uoči COP30 pokrenuo globalni fond za zaštitu tropskih šuma – TFFF (Tropical Forest Finance Fund). Zemlje poput Norveške i Francuske već su najavile konkretne iznose svojih doprinosa.
Kancelar Merc je u svom govoru u Belenu rekao da će Nemačka dati „značajan“ doprinos fondu, ali je istakao i da zaštita klime i privredni rast moraju da idu „ruku pod ruku“.
Izvor: Dojče vele (DW)
Građanske inicijative pokrenule su zajedničku akciju zaštite Košutnjaka, zahtevajući transparentnost i javni uvid u planove gradnje na parceli Avala filma.
Profesor dr Vladimir Dugalić najpre je smenjen sa mesta načelnika odeljenja Prve hirurške klinike Kliničkog centra, a sada je dobio i otkaz, i sve to jer je kritikovao ministra zdravlja Zlatibora Lončara i među prvima podržao studentske proteste
Roditelji učenika „Jovine“ gimnazije pitaju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića zašto ignoriše probleme i krizu u kojoj se ta škola nalazi više od godinu dana
Tužiteljki iz Subotice Aleksandri Stojsavljević nedavno je zapaljen automobil ispred zgrade u kojoj živi. Visoki savet tužilaštva pozvao je kolege da pokažu solidarnost i novčanom uplatom pomognu koleginici
„Radnici sami znaju da fabrika želi da smanji broj radnika jer su smanjene i porudžbine, tako da su se i sami javljali za raskid ugovora“, objašnjavaju iz Samostalnog sindikata metalaca „Aptiva“ u Leskovcu
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
