Humanitarno udruženje „Čep za hendikep" već deceniju prikuplja plastične zatvarače širom Srbije kako bi pomoglo osobama sa invaliditetom. Međutim, ono se sada nalazi u veoma teškoj situaciji, koju su, između ostalog, izazvali i neodvojivi čepovi na plastičnim flašama
Udruženje „Čep za hendikep“ nalazi se u izuzetno teškoj situaciji. Zato su njegovi volonteri pozvali građane da svako za sedam dana skupi 100 čepova i tako im makar malo pomognu.
Udruženje „Čep za hendikep“ funkcioniše tako što građani dobrovoljno prikupljaju čepove sa flaša, koje zatim udruženje prodaje kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike.
Za dobijeni novac udruženje, nakon savetovanja sa lekarima, kupuje osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.
„Blago je reći da šetamo po ivici bankrota, sve to je zbog loše situacije u svetu reciklaže i veoma niskih otkupnih cena materijala za reciklažu što je posledica rata u Ukrajini“, kaže za „Vreme“ Zoran Martinov osnivač udruženja.
Jer skočila je cena svega, osim plastike za koju se po kilogramu i danas dobija svega 30 dinara.
„Zato već tri godine stagniramo, cena plastike je ista kao pre korone, a cena goriva je skočila u nebesa“, ističe Martinov.
Donacije održavale udruženje u životu
Zoran kaže kako već nekoliko godina udruženje preživljava gotovo samo zahvaljujući donacijama, a od pada nadstrešnice situacija je još gora.
„Unazad dve godine mi opstajemo samo zahvaljujući donacijama, međutim od pada nadstrešnice i donacije su stale. Do te mere je loše da je za nas uspešan dan kada imamo da platimo račune državi, o platama nećemo ni da razmišljamo“, ističe Martinov za „Vreme“.
Udruženje je krajem prošle godine pokrenulo novi humanitarni SMS, ali ni on nije bio od velike pomoći.
„U novembru smo pokrenuli i humanitarni SMS broj kao novi način pomoći, međutim ni on nije dovoljno dobro odradio posao, nije došao do velikog broja ljudi to je najveći problem“, kaže Martinov.
Neodvojivi čepovi na flašama ogroman problem
Ograman problem za udruženje „Čep za hendikep“ predstavlja i novi način proizvodnje flaša i čepova u kome su oni pričvršćeni za plastične flaše.
„Jedan od razloga zašto smo u stagnaciji jesu i čepovi koji su pričvršćeni za flaše. Iskreno, mnogo je lakše da je čep tu dok se koristi flaša, međutim posle toga čep zajedno sa flašom ide u smeće. Problem je i što mi ne smemo da potenciramo da se čep lomi i odvaja od flaše, zbog privatnih sektora koji nama puno pomažu“, zaključuje Martinov.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Dok se javnost bavi energetskim i ekološkim pitanjima data centara, ključna dilema ostaje u senci – koliko su podaci građana zaista zaštićeni u digitalnim sistemima države
Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena. Da li je slika zaista tako idilična
U apotekama je opet gotovo nemoguće naći veće pakovanje fiziološkog rastvora od 500 mililitara, po drugi put od početka godine
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju u naredna tri dana očekuje nagla promena vremena
Drastična promena vremena u narednim danima, zahlađenje sa kišom i pljuskovima
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
