Humanitarno udruženje „Čep za hendikep" već deceniju prikuplja plastične zatvarače širom Srbije kako bi pomoglo osobama sa invaliditetom. Međutim, ono se sada nalazi u veoma teškoj situaciji, koju su, između ostalog, izazvali i neodvojivi čepovi na plastičnim flašama
Udruženje „Čep za hendikep“ nalazi se u izuzetno teškoj situaciji. Zato su njegovi volonteri pozvali građane da svako za sedam dana skupi 100 čepova i tako im makar malo pomognu.
Udruženje „Čep za hendikep“ funkcioniše tako što građani dobrovoljno prikupljaju čepove sa flaša, koje zatim udruženje prodaje kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike.
Za dobijeni novac udruženje, nakon savetovanja sa lekarima, kupuje osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.
„Blago je reći da šetamo po ivici bankrota, sve to je zbog loše situacije u svetu reciklaže i veoma niskih otkupnih cena materijala za reciklažu što je posledica rata u Ukrajini“, kaže za „Vreme“ Zoran Martinov osnivač udruženja.
Jer skočila je cena svega, osim plastike za koju se po kilogramu i danas dobija svega 30 dinara.
„Zato već tri godine stagniramo, cena plastike je ista kao pre korone, a cena goriva je skočila u nebesa“, ističe Martinov.
Donacije održavale udruženje u životu
Zoran kaže kako već nekoliko godina udruženje preživljava gotovo samo zahvaljujući donacijama, a od pada nadstrešnice situacija je još gora.
„Unazad dve godine mi opstajemo samo zahvaljujući donacijama, međutim od pada nadstrešnice i donacije su stale. Do te mere je loše da je za nas uspešan dan kada imamo da platimo račune državi, o platama nećemo ni da razmišljamo“, ističe Martinov za „Vreme“.
Udruženje je krajem prošle godine pokrenulo novi humanitarni SMS, ali ni on nije bio od velike pomoći.
„U novembru smo pokrenuli i humanitarni SMS broj kao novi način pomoći, međutim ni on nije dovoljno dobro odradio posao, nije došao do velikog broja ljudi to je najveći problem“, kaže Martinov.
Neodvojivi čepovi na flašama ogroman problem
Ograman problem za udruženje „Čep za hendikep“ predstavlja i novi način proizvodnje flaša i čepova u kome su oni pričvršćeni za plastične flaše.
„Jedan od razloga zašto smo u stagnaciji jesu i čepovi koji su pričvršćeni za flaše. Iskreno, mnogo je lakše da je čep tu dok se koristi flaša, međutim posle toga čep zajedno sa flašom ide u smeće. Problem je i što mi ne smemo da potenciramo da se čep lomi i odvaja od flaše, zbog privatnih sektora koji nama puno pomažu“, zaključuje Martinov.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Još jedan simbol Beograda mogao bi uskoro da ode u istoriju – tramvajska linija broj 2. Plan gradske uprave da zatvori Parisku ulicu izazvao je revolt građana i organizacija koje za vikend izlaze na protest upozorenja
U gradu koji decenijama nema pijaću vodu, počela je tradicionalna manifestacija „Dani piva”. Pored mutne vode, mutna su i ovogodišnja festivalska dešavanja
Nestašica antidepresiva koji sadrže venlafaksin, poput venlaksa, adventa i drugih, pogodila je apoteke širom Srbije. Zamenski lek na domaće tržište navodno stiže tek naredne nedelje
Marko Ljubiša Kan, pripadnik škaljarskog klana, ranjen je na bazenu hotela u Pržnu, nakon što je na njega pucano iz vatrenog oružja, potvrđeno je za „Vijesti“
Zatvorenik, srpske nacionalnosti pobegao je iz zatvora u Severnoj Mitrovici, a Kosovska korektivna služba suspendovala je danas (7. avgust) četiri svoja službenika zbog propusta
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
