Humanitarno udruženje „Čep za hendikep" već deceniju prikuplja plastične zatvarače širom Srbije kako bi pomoglo osobama sa invaliditetom. Međutim, ono se sada nalazi u veoma teškoj situaciji, koju su, između ostalog, izazvali i neodvojivi čepovi na plastičnim flašama
Udruženje „Čep za hendikep“ nalazi se u izuzetno teškoj situaciji. Zato su njegovi volonteri pozvali građane da svako za sedam dana skupi 100 čepova i tako im makar malo pomognu.
Udruženje „Čep za hendikep“ funkcioniše tako što građani dobrovoljno prikupljaju čepove sa flaša, koje zatim udruženje prodaje kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike.
Za dobijeni novac udruženje, nakon savetovanja sa lekarima, kupuje osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.
„Blago je reći da šetamo po ivici bankrota, sve to je zbog loše situacije u svetu reciklaže i veoma niskih otkupnih cena materijala za reciklažu što je posledica rata u Ukrajini“, kaže za „Vreme“ Zoran Martinov osnivač udruženja.
Jer skočila je cena svega, osim plastike za koju se po kilogramu i danas dobija svega 30 dinara.
„Zato već tri godine stagniramo, cena plastike je ista kao pre korone, a cena goriva je skočila u nebesa“, ističe Martinov.
Donacije održavale udruženje u životu
Zoran kaže kako već nekoliko godina udruženje preživljava gotovo samo zahvaljujući donacijama, a od pada nadstrešnice situacija je još gora.
„Unazad dve godine mi opstajemo samo zahvaljujući donacijama, međutim od pada nadstrešnice i donacije su stale. Do te mere je loše da je za nas uspešan dan kada imamo da platimo račune državi, o platama nećemo ni da razmišljamo“, ističe Martinov za „Vreme“.
Udruženje je krajem prošle godine pokrenulo novi humanitarni SMS, ali ni on nije bio od velike pomoći.
„U novembru smo pokrenuli i humanitarni SMS broj kao novi način pomoći, međutim ni on nije dovoljno dobro odradio posao, nije došao do velikog broja ljudi to je najveći problem“, kaže Martinov.
Neodvojivi čepovi na flašama ogroman problem
Ograman problem za udruženje „Čep za hendikep“ predstavlja i novi način proizvodnje flaša i čepova u kome su oni pričvršćeni za plastične flaše.
„Jedan od razloga zašto smo u stagnaciji jesu i čepovi koji su pričvršćeni za flaše. Iskreno, mnogo je lakše da je čep tu dok se koristi flaša, međutim posle toga čep zajedno sa flašom ide u smeće. Problem je i što mi ne smemo da potenciramo da se čep lomi i odvaja od flaše, zbog privatnih sektora koji nama puno pomažu“, zaključuje Martinov.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Visoki savet tužilaštva (VST) pozvao je Skupštinu Srbije, na osnovu mišljenja većine svojih članova, da povuče iz procedure predloge izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva
„Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu će biti ili studenti i profesori, ili policija, ali fakultet raditi neće“, rekao je u četvrtak uveče na protestu student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović.
Studenti i građani okupili su se večeras ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dan nakon upada policije na taj fakultet i nasilnog izbacivanja učesnika protesta iz zgrade.
U Ministarstvu kulture rade ljudi koji znaju svoj posao, ali su skrajnuti i njihov glas se ne čuje, naveli su konzervatori u stručnim odeljenjima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Jutjuber kog prate kontroverze, Baka Prase, najavio je kandidaturu za beogradske izbore. Ozbiljan ili ne, kaže da nije ni za vlast ni za studente
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
