U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 00.45 na Novom Beogradu poginuli su otac, majka i njihovo desetogodišnje dete. Svedoci navode da je vozač „audija“ prošao kroz crveno svetlo i velikom brzinom udario u njihov automobil
Tri osobe su stradale, a dve povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se 45 minuta iza ponoći dogodila na Novom Beogradu.
Do nesreće je došlo kada su se sudarila dva automobila na uglu ulica Omladinskih brigada i Bulevara heroja sa Košara na Novom Beogradu.
View this post on Instagram
Prema izjavi svedoka jezive nesreće, vozač „audija“ proleteo je kroz crveno svetlo i direktno udario u automobil u kojem se nalazila porodica, koja je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.
Mediji navode da su život izgubili D.K. (38), B.Ž. (43), koji je inače saobraćajni policajac, i devojčica Ž.M. (10).
Dodaje se da je audijem upravljao Nikola Đ. državljanin Bosne i Hercegovine, kao i da je utvrđeno da je imao 1,17 promila alkohola u krvi.
Njemu će biti određeno zadržavanje do 48 sati zbog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2 Krivičnog zakonika.
View this post on Instagram
Na uznemirujućim fotografijama koje su objavljene na društvenim mrežama, vide se tri tela pokrivena belim čaršavima.
Noćašnja tragedija je poslednja u nizu koje se svakodnevno dešavaju na srpskim putevima, a brojke iz prošlih godina pokazuju da apeli nadležnih nisu urodili plodom.
U poslednje tri godine stanje bezbednosti u saobraćaju u Srbiji pokazuje zanimljive trendove – iako ukupan broj saobraćajnih nezgoda lagano opada – broj poginulih ostaje gotovo nepromenjen. U proseku, svakog dana na putevima širom zemlje pogine bar jedna osoba, dok se više od pedeset ljudi povredi.
Podaci govore da je tokom 2021. godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginula 521 osoba, a povređeno je gotovo 20.000 učesnika u saobraćaju. Najčešći uzroci bili su neprilagođena brzina, nepoštovanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola. Iako je ukupan broj nesreća bio manji nego prethodne godine, struktura najtežih udesa pokazala je da problem nije u broju, već u težini posledica.
Sledeće, 2022. godine, broj poginulih je porastao na 553. Te godine zabeleženo je 19.413 nesreća sa poginulim ili povređenim licima. Najviše su stradali vozači i putnici u putničkim vozilima, zatim pešaci, među kojima je bilo i dece i starijih osoba. Stručnjaci su tada upozoravali da je povećanje broja poginulih posledica lošeg stanja putne infrastrukture i slabe kontrole poštovanja saobraćajnih propisa, posebno u noćnim satima i na lokalnim putevima.
U 2023. godini broj poginulih je blago smanjen – život je izgubilo oko 500 osoba, što predstavlja pomak u odnosu na godinu ranije, ali i dalje znatno premašuje evropski prosek. Srbija ima oko 74 poginula na milion stanovnika, dok je prosek Evropske unije oko 46. Najkritičniji periodi ostaju letnji meseci i kraj godine, kada je povećan broj vozila na putevima i kada su vozači skloniji rizičnoj vožnji.
Podaci za 2024. godinu pokazuju sličan trend: prema izveštajima, do kraja decembra je registrovano oko 31.492 saobraćajne nesreće u kojima je život izgubilo oko 498 osoba, dok je broj povređenih iznosio oko 18.643 u tom periodu. Takođe, jedan izvor navodi da je tokom cele 2024. godine poginulo oko 501 osoba, a broj nezgoda otprilike 31.922 sa 18.807 povređenih. Ovi podaci potvrđuju da je broj fatalnih ishoda gotovo nepromenjen u odnosu na 2023., iako je ukupan broj nesreća pao.
Iako se broj događaja smanjio, činjenica da svake godine oko 500 ljudi izgubi život na putevima ukazuje na to da mere prevencije i dalje ne daju očekivane efekte.
Glavni uzroci ostaju isti: neprilagođena brzina uslovima, vožnja pod dejstvom alkohola, nepoštovanje saobraćajnih propisa, kao i infrastruktura koja nije u dovoljnoj meri prilagođena bezbednoj vožnji.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
