Studenti su pokazali da je bazična demokratija moguća. Zašto se to ne prenese na sindikate, udruženja, komšiluk?
U suštini, plenum ima dva principa: Prvo, svako može da kaže svoje mišljenje. Drugo, odluke donose svi članovi plenuma, odnosno, određene zajednice.
Deluje jednostavno, ali u ta dva pravila je suština demokratije, posebno, direktne demokratije.
Prvi princip brani slobodu mišljenja, da je različito mišljenje dozvoljeno, da će biti saslušano i poštovano. Međutim, ono, ako želi da se na njemu temelje odluke, mora da osvoji odobravanje većine članova plenuma, jer oni odlučuju.
Drugi princip kaže da članovi plenuma nisu izabrali neku manju grupu, na koju su preneli ovlašćenje da odlučuje. Oni su odlučivanje zadržali za sebe. To, dakle, nije predstavnička, nego direktna demokratija.
Gde smo tu mi?
Obično ne funkcionišemo na tom principu. Uzmite državu. Narod je suveren, ali suverenost ostvaruje tako što bira predstavnike (poslanike) u parlament. Oni dalje odlučuju.
Veoma retko, a u Srbiji baš, baš retko, odlučivanje se vrati na referendum, odnosno, na odlučivanje svih članova grupe, svih građana Srbije.
Ima država u kojima su referendumi češći (poznat je primer Švajcarske), ali je većina slična nama.
Međutim, glas naroda ne mora da se čuje samo preko referenduma. Ako u državi postoje slobodni mediji, mišljenje građana se stalno reflektuje u njima i taj neformalni plenum je stalno tu. Kod nas to nije slučaj.
I prvi princip je tu: ako je država demokratska, to se vidi u tome što se manjinsko mišljenje poštuje, razume, štiti, čak i ako se ne sluša. A kod nas opozicije praktično nema na „javnom“, zajedničkom servisu.
Studentima je trebalo dva meseca demonstracija na kojima su okupljali više od 100.000 ljudi, da bi neko od njih gostovao u studiju RTS-a, sa obaveznim markerom u vidu jednog studenta iz stranke vlasti.
Poenta je da ona dva gornja, jednostavna principa nisu opšte poštovana. Jedina grupa koja je jasno svoje delovanje organizovala na tim principima su studenti.
I, umesto da stvar bude nepraktična, nemoguća, neefikasna… ispostavilo se obrnuto: stvar je moguća, praktična, uspešna. Skoro da nema nikog ko oseća potrebu da savetuje studente – izgleda da oni znaju bolje.
Solidarnost je snaga
Kad je već tako, ne vidim zašto organizacije koje imamo u državi ne bi preuzele ove principe od studenata.
Zašto školski sindikati, gradski odbori stranaka, udruženja građana, novinarske organizacije, sindikati zaposlenih u kompanijama, ne bi bili zasnovani na sličnim principima?
Osim navike da sve mora da bude na liderskom principu i da se statut udruženja prepiše iz statuta nekog drugog udruženja – ne postoji neki razlog da se ne pokuša ono za šta su naši studenti dokazali da funkcioniše.
Danas svi u telefonima imamo aplikacije pomoću kojih grupe od 20, 50 ili 100 ljudi mogu da se informišu, komuniciraju i glasaju u veoma kratkom roku. Verujem da bi, pomoću posebno napravljenih aplikacija, to bilo moguće i za mnogo veće grupe.
Principi direktne demokratije znače međusobno poštovanje i jednakost u okviru neke zajednice. Kad se nekom ukaže poštovanje, on će uzvratiti solidarnošću.
A u solidarnosti je snaga.
*****autor je filozof i kolumnista. Objavio je, između ostalog, knjigu „Sipanje istine“ o propagandnim taktikama vlasti u Srbiji.
Poslednji stanovnici „Ćacilenda“ napustili su Pionirski park u ponedeljak ujutro. Iza sebe su ostavili prazne šatore, razbacano smeće i hranu, ali i stvari poput gas-maski. Zavirili smo u Pionirski park i doneli vam galeriju fotografija sa lica mesta
Na aukciji „Mićini dresovi za prosvetu“ naći će se dresovi koji su obeležili karijeru Miroslava Berića
Podrška studentima je na dan kada je organizovan najveći skup u istoriji Srbije u Beogradu stigla i iz inostranstva. Koje poruke su poslali
Uoči velikog protesta 15. marta, SPC poziva da nasilje svake vrste bude odbačeno. Sličnu poruku imaju i studenti, koji apeluju na sve verske zajednice da budu uz svoj narod, zaštite mlade i pomognu da sve protekne u miru
Među novim izrazima koje su skovali studentski protesti su i - ćaci ili pak, Ćaci. Tako se javila dilema - kako se izraz menja po padežima, a tu je i nedoumica - da li se piše velikim ili malim slovom?
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
