Foto: FoNet/bg.ac.rs
Ministarstvo finansija najavilo je da će od januara sva sredstva fakulteta biti centralizovana kroz sistem SPIRI, uz gašenje postojećih računa. Univerziteti upozoravaju da takav model ne prepoznaje složenost njihovog finansiranja i da može da dovede do blokade rada
Uvođenje programa SPIRI kojim će se kontrolisati finansiranje univerziteta, a na insistiranje Ministarstva finansija, kojim će biti ugašeni računi fakulteta, uopšte ne bi bilo sporno kada bi fakulteti funkcionisali na nivou osnovnih i srednjih škola gde postoje samo dva izvora prihoda, dok fakulteti imaju mnogo više izvora prihoda, kaže za „Vreme“ dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.
Fakulteti svih univerziteta dobili su 12. decembra dopis iz Ministarstva finansija da do kraja godine moraju da ugase sve račune na koje su im do sada uplaćivana sredstva za naučne projekte.
Od 5. januara, najavljuje to ministarstvo, počeće primena informacionog sistema SPIRI, u okviru koga će se sve uplate fakulteta slivati na samo jedan račun, što veoma brine zaposlene nma univerzitetima jer se plaše da će uvođenje sistema SPIRI do potpunog finansijskog i naučnog kolapsa.
Značajan nedostatak informacija
Roglić ističe da će, kada budu ugašeni računi fakulteta, nastati problem u vezi sa finansiranjem fakulteta iz međunarodnih projekata i posredstvom Fonda za nauku, ali sa i uplatama koje stižu od drugih ministarstava.
„Od države nismo dobili jasne instrukcije kako da planiramo sredstva, odnosno na kojoj poziciji da se računaju sredstva, da li kao budžetska ili kao sopstvena sredstva, odnosno gde da računamo sredstva koja dobijamo od ministarstava nauke, kulture i zdravlja. Dakle, glavni problem sa programom SPIRI je značajan nedostatak informacija u vezi sa tim kako će fakulteti funkcionisati“, kaže Roglić.
Podseća da je Fond za nauku ugovorom obavezao fakultete da otvore podračune za svaki projekat, pa bi fakulteti, uveođenjem sistema SPIRI, trebalo da ugase te podračune i prekrše zaključene ugovore sa Fondom za nauku.
Dodaje i da predstavnici Fonda za nauku nisu bili prisutni na nedavno održanom sastanku predstavnika državnih univerzitetima sa resornim mkinistarstvima, a da je na pitanje zašto ih odgovor izostao.
Problem sa velikim brojem isplata
Kao dodatni problem navodi i da je uvođenjem sistema SPIRI svaki univerzitet dužan da isplatu svakog računa većeg od 100.000 dinara najavi pet dana ranije i onda čeka odobrenje Ministarstva prosvete.
„Naša procena je da Ministarstvo prosvete nema kapaciteta za taj posao, jer prema gruboj proceni samo Univerztitet u Beogradu ima između 1500 i 2000 računa dnevno, i za svaku od tih isplata mora da se šalje posebo obaveštenje Ministarstvu prosvete na koje oni treba da daju saglasnost“, kaže Roglić.
Šta će biti 15. januara?
Kao poseban problem navodi to što finansijske službe univerziteta nisu prošle adekvatnu obuku za rad u sistemu SPIRI, to što nisu napravljeni odgovarajući interfejsi između knjigovodstvenih programa univerziteta i sitema SPIRI, tako da on „uopšte ne zna da li ćemo u januaru bilo šta moći da završimo preko SPIRI-ja“.
Roglić navodi i da je odavno predviđeno da sistem SPIRI bude uveden.
„Nemamo ništa protiv da država kontroliše trošenje novca, ali samo ako to bude urađeno tako da sistem funkcioniše. U priču o sistemu SPIRI smo ušli još juna prošle godine, i još tada smo ukazivali na probleme koji postoje u njegovom funkcionisanju, i naše strahove u vezi s tim, ali nikada nismo dobili nijedan odgovor“, kaže Roglić.
Navodi da Ministarstvo finansija upućuje univerzitete na druge direktne korisnike, što bi značilo da fakulteti treba da razgovaraju sa ministarstvima i Fondom za nauku.
„Ako neko donosi zakon, onda valjda treba da uradi i analizu posledica tog zakona i da reguliše funkcionisanje tog zakona. Kao dekan i kao neko ko se aktivno bavio time ne mogu da kažem da li po tom zakonu nama 15. januara Ministarstvo nauke treba da uplati platu za zaposlene na poziciji 01 ili poziciju 04, odnosno kao budžetska ili kao sopstvena sredstva“, zaključuje Roglić.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
