„Pranje kola na ulici, bacanje otpadaka, pljuvanje, stvaranje prljavštine… sve je to zabranjeno i kažnjivo. Samo, ne znamo da li je ko zbog takvih navika pozvan na odgovornost“, kaže se u prilogu Beogradske hronike o navikama Beograđana, emitovanom 29. marta 1976. godine.
Štošta se za 48 godina promenilo u glavnom gradu Srbije – između ostalog, broj stanovnika se povećao za oko 400 hiljada.
Ipak, problem bacanja otpadaka po ulici ne samo da je opstao nakon prelaska u novi milenijum, već je evoluirao sa užurbanim i stresnim životom u 21. veku.
„Kad sam na autobuskoj stanici, uvek ugasim cigaretu o kantu i pikavac bacam u nju“, kaže nam studentkinja Aleksandra (22).
„Ali, kad izađem na pauzu, nemam kantu za smeće u blizini i opušak bacim na ulicu, zbog toga što tu već ima opušaka od drugih ljudi“, priznaje ona.
Visok procenat pušača u Srbiji
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, Srbija zauzima četvrto mesto u svetu po broju pušača u odnosu na ukupno stanovništvo. Kako se navodi, 39,8 odsto građana Srbije puši, a po tom parametru su ispred samo Nauru, Mjanmar i Kiribati.
Čini se da Beograđani u javnosti najčešće puše dok čekaju autobus, trolejbus ili tramvaj.
Kako kažu u JKP „Gradska čistoća“, upravo se najveći broj opušaka zatiče na stajalištima javnog gradskog prevoza. Iako je po gradu raspoređeno 2.670 specijalnih posuda za odlaganje opušaka, ostatke cigareta najčešće zatiču – na zemlji.
Kazna od 10.000 dinara – u teoriji
Nedavno se iz Nemačke čula vest da Berlin povećava kaznu za bacanje opušaka na pod sa sadašnjih 55, na čak 250 evra, na predlog poslanika vladajuće većine.
No, tu je veće pitanje ko će sve te kazne da naplati.
Bacanje opušaka na javnom mestu u Srbiji spada u kategoriju nesavesnog odlaganja otpada i regulisano je Zakonom o upravljanju otpadom, navode za „Vreme“ iz advokatske kancelarije „Stojković Advokati“ i naglašavaju da kazne za ovo delo mogu biti novčane i zavise od konkretnog slučaja.
Sprovođenje zakona nadziru Komunalna milicija i Inspekcija zaštite životne sredine.
Iz Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju grada Beograda za „Vreme“ navode da, ukoliko komunalni milicioner na licu mesta zatekne lice koje se ne pridržava odredbi Odluke o održavanju čistoće – koja obuhvata i bacanje opušaka van posude za otpatke – ovlašćen je da izda prekršajni nalog i kaznu od 10.000 dinara.
Ipak, kada smo upitali koliko se često takva kazna u praksi dešava, nismo dobili odgovor.
I Aleksandra sa početka priče nikad se nije suočila sa komunalnim policajcem, a ni kritikama sugrađana. „Nikada me niko nije opomenuo ako bacim opušak na ulicu“, zaključuje ona.
Tako verovatno milioni pikavaca svakog dana završe na ulici dok ih neko ne počisti, ako ih počisti.
