Sluškinjina priča u Beogradu na vodi: Filipinka došla da radi kao kućna pomoćnica, završila kao robinja

Filipinska državljanka došla je u Srbiju s ciljem da zaradi novac kao kućna pomoćnica, no završila je u izuzetno teškoj situaciji radne eksploatacije.

Sve se događalo u elitnom naselju Beograd na vodi, gde su je poslopdavci zlostavljali, ponižavali i izgladnjivali, piše Nova.rs.

Prema dostupnim informacijama, prisiljavali su je na nehumane uslove života i rada, a jedan od posebno teških oblika postupanja uključivao je prisilu da jede ostatke hrane iz otpada.

Slučaj je na kraju razotkriven, a žena koja je sistematski mučena, je na kraju spašena.

Koliko slučajeva trgovine ljudima ima u Srbiji

Udruženju „Atina“ obraćaju se osobe koje su u riziku od trgovine ljudima ili različitih oblika eksploatacije, kao i osobe koje su već preživele trgovinu ljudima i kojima je potrebna podrška u ostvarivanju njihovih prava i procesu oporavka. Među njima su državljani Srbije, ali sve češće i strani državljani, posebno radnici migranti koji se suočavaju sa rizicima radne eksploatacije.

„Mi smo na našem sajtu pisali komentar za zvaničnu statistiku Centra za zaštitu života o trgovini ljudima 2025. godine u kojoj iznosimo kritičke zaključke vezane za trenutno stanje u Srbiji“, kaže Jelena Hrnjak iz Udruženja „Atina“ za „Vreme“.

Iz „Atine“ kažu da je tokom 2025. godine Centar primio 240 prijava sumnje na trgovinu ljudima, što je oko 30 odsto više nego prethodne godine, ali da prepoznavanje i formalna identifikacija ostaju neujednačeni i selektivni, posebno u slučajevima stranih državljana koji su žrtve radne eksploatacije.

Drugi slučajevi

Tokom 2025. godine tri državljanke Filipina obratile su se Udruženju „Atina“ za pomoć i podršku. U jednom slučaju osoba je identifikovana kao žrtva trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, dok su u ostalim slučajevima pružene informacije, podrška i procena rizika od eksploatacije.

„Statistika nažalost oslikava situaciju u Srbiji. Recimo, sistem prosvete nije identifikovao nijedno dete kao žrtvu, a bilo ih je dosta“, ističe Hrnjak.

Od ukupno 71 formalno identifikovane žrtve, 35 su maloletna lica, što čini oko 49 odsto. Ipak, sistem obrazovanja je u 2025. podneo samo jednu prijavu.

Jedan od najalarmantnijih pokazatelja je institucionalni neuspeh da se uoči radna eksploatacija – inspekcija rada je podnela samo jednu prijavu, i ona je odbačena.

Iako se radi o manjem broju slučajeva, iskustvo iz prakse pokazuje da oni predstavljaju samo vidljivi deo problema, jer mnoge osobe koje trpe eksploataciju nikada ne dođu do sistema podrške.

Slučaj Filipinke koja je bila zatočena u jednom stanu u Beogradu na vodi, podsetio je javnost na slučaj njene sunarodnice kojoj su srpski poslodavci oduzeli pasoš kada je došla u Srbiju 2021. godine. Ona je obavljala kućne poslove i starala se o deci – radila je i po 16 sati dnevno.

Najviše žrtava iz Afrike i Azije

U najvećem broju slučajeva radi se o osobama koje dolaze iz afričkih zemalja poput Zimbabvea, Konga i Kameruna, kao i iz azijskih zemalja, Bangladeša, Nepala, Indije, Šri Lanke i Pakistana, kažu iz Udruženja „Atina”.

Ovaj trend prati rast radnih migracija u Srbiji i regionu, ali istovremeno ukazuje i na povećan rizik od radne eksploatacije i trgovine ljudima među radnicima migrantima.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!