Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je Izveštaj o rezultatima završnog ispitna na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Više od polovine okruga ima postignuća ispod proseka na sva tri testa završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja za školsku 2023/24. godinu, pokazuje Izveštaj o rezultatima završnog ispitna na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Prosečno postignuće učenika na testu iz srpskog jezika i književnosti, izraženo u poenima, iznosi 11,57, iz matematike 11,41 i 13,90 na trećem testu. Na testu iz biologije prosečno postignuće je 12,54, iz fizike 16,13, iz geografije 14,10, iz hemije 16,14 i iz istorije 14,43, od mogućih 20 poena.
Učenici iz Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog okruga ostvaruju iznadprosečne rezultate na sva tri testa.
Kao i svih ranijih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz srpskog jezika i književnosti nego na druga dva testa. Utvrđeno je i da učenici koji imaju više ocene postižu bolje rezultate na testovima. Međutim, očekuje se da ta povezanost bude izraženija, pre svega kada je reč o trećem testu.
Svaki osmi svršeni osnovac je nosilac diplome „Vuk Karadžić”. Prosečno postignuće vukovaca na sva tri testa je, kao što je i očekivano, više u odnosu na republički prosek.
Preporuke
Na kraju izveštaja navedene su i preporuke za poboljšanje stanja. Među njima piše da nejednaki uslovi za učenje i napredovanje sigurno predstavljaju jedan od ključnih faktora niskih postignuća učenika (znatno ispod nacionalnog proseka) u pojedinim okruzima. Te je zbog toga potrebno definisati mere podrške usmerene na unapređivanje nastavnog procesa putem podizanja kvaliteta ljudskih, ali i materijalno-tehničkih resursa, čime bi se poboljšala postignuća učenika i obezbedila veća pravednost u sistemu obrazovanja.
Drugi predlog jeste kontinuirana primena obrazovnih standarda i ishoda doprinela bi ublažavanju razlika u postignućima učenika koji se obrazuju u različitim uslovima. Ujedno, standardi i ishodi omogućavaju objektivnije i pouzdanije vrednovanje napredovanja učenika i predstavljaju važan mehanizam za osiguranje kvaliteta ocenjivanja.
Dalje pišu da odnos bodova školskog uspeha (60) i rezultata na završnom ispitu (40) za upis učenika u srednju školu koriguje efekte nejednakih kriterijuma ocenjivanja, više nego što je to ranije bio slučaj. Predlaže se da se zadrži ovaj odnos bodova, budući da rezultati završnog ispita mogu u većoj meri da imaju korektivnu funkciju prilikom selekcije učenika za upis u srednje škole.
Analiza je prikazana u dva dokumenta – jedan obrađuje podatke o postignućima učenika koji su testove rešavali na srpskom jeziku, dok se drugi odnosi na postignuća učenika koji su polagali ispit na jeziku svoje nacionalne manjine.
Svim đacima ocena odličan 5
Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštili su 14. oktobra da stupaju u takozvani „beli štrajk“ koji podrazumeva da će svim učenicima upisivati samo ocene „odličan 5″.
Ta petica, kako kažu, ukoliko zahtevi belog štrajka ne budu usvojeni ni do kraja polugodišta, biće osnov za zaključivanje ocena „odličan 5“, bez obzira na sve druge ocene koje će se davati prema objektivnim kriterijumima, na uobičajene načine.
Dušan Kokot predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) je ranije za „Vreme” rekao da ne mogu da se prave kompromisi dok ne bude sistemskih promena
On podseća i na slučaj majke koja je u junu pretkula nasatvnicu biologije u OŠ „Jovan Dučić”.
„Da li se iko interesuje šta je bilo sa majkom ‘Znaš ti ko sam ja’? Bila je tri dana u pritvoru, dok nije izašla nastavnica iz bolnice, da bi je mogli saslušati. Dete je ispisano, upisano u drugu školu i idemo dalje. Jel to način na koji ćemo da rešavamo probleme?” pita se Kokot.
„Vratite nastavniku pravo da na času bude nastavnik”, kaže.
Iz NSPRS-a očekuju razumevanje i podršku kolega, učenika i roditelja, mada još uvek ne postoji zajednički dogovor sa četiri reprezentativna sindikata, koji su takođe u septembru započeli svoj vid štrajka, dodaje Kokot.
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
U Crnoj Gori izriču se prve presude za sticanje lažnih diploma. Među optuženima nalaze se i „diplomci” fakulteta iz Srbije
Najavljujući „Beogradsku zimu“, prestoničku manifestaciju kojoj se ne zna cena, Nikola Nikodijević je rekao da će deo programa biti i u Pionirskom parku
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako se tome doda suša u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina je najmanje 12 milijardi evra
„Čudno je da se tužilac uopšte ne bavi pitanjem ko je pustio ljude da koriste stanicu, iako ona u tom trenutku nije imala upotrebnu dozvolu, jer da nisu pušteni, niko ne bi ni poginuo“, kaže urednik portala Forbs Ivan Radak
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
