Da bi javni vodovodni sistemi u Srbiji gubili vodu do prihvatljivog nivoa i dostigli cilj od 25 odsto do 2034. godine, vodovodna preduzeća bi trebalo da uspostave sveobuhvatni planski okvir i da unaprede efikasnost smanjenja stvarnih i prividnih gubitaka vode, pokazao je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Gubici vode u vodovodnoj mreži“.
U reviziji koju je sprovela Državna revizorska institucija utvrđeno je da sveobuhvatni planski okvir za smanjenje gubitaka vode nije u potpunosti definisan, jer vodovodna preduzeća nisu uspostavila strateško planiranje, a planiranje aktivnosti na godišnjem nivou ne obezbeđuje kontinuitet za dugoročno smanjenje gubitaka vode.
„Analiza strukture gubitaka i organizaciona odgovornost su samo delimično implementirane“, saopoštila je DRI.
Oni su sproveli reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto,
DRI je utvrdila da su godišnji ciljevi za smanjenje gubitaka vode bili previše opšti ili za njih nisu određene početne i ciljane vrednosti, kao ni izvori provere.
„Revizija je pokazala da usled neadekvatnog upravljanja informacijama, nedostatka aktivnog pristupa i izostanka prioritetnog planiranja održavanja postojećih vodovodnih sistema, smanjenje stvarnih gubitaka vode nije bilo dovoljno efikasno“, piše u saopštenju.
„Srbija ima dovoljno vode“
Aktivni pristup smanjenju gubitaka vode primenjuje samo jedno od tri revidirana vodovodna preduzeća.
Državni revizori su utvrdili i da preduzete aktivnosti za smanjenje prividnih (komercijalnih) gubitaka vode nisu bile dovoljno efikasne, jer nije uspostavljen delotvorniji sistem detektovanja nelegalne potrošnje i pouzdanog merenja isporučene vode korisnicima.
„Pouzdano merenje isporučene vode korisnicima nije u dovoljnoj meri uspostavljeno, jer postoji visok procenat vodomera koji nisu overeni u zakonskom roku. Aktivnosti na detektovanju nelegalne potrošnje potrebno je unaprediti u dva od tri vodovodna preduzeća“, navodi se.
DRI zaključuje da Srbija raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ako ih racionalno koristi i štiti od zagađivanja. Snabdevanje vodom i dalji razvoj javnog sistema vodosnabdevanja predstavlja prioritet u sektoru voda.
