Vlast planira da progura izmenu Krivičnog zakonika ne bi li se blokade saobraćajnica apriori definisale kao krivično delo koje za sobom povlači zatvorsku kaznu. Cilj je da se zastraše građani koji preko deset meseci protestuju protiv bezakonja
Nacrtom izmena Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, planirana je i izmena člana 290 koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“.
Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima.
To znači da bi svaka protestna blokada bilo koje ulice mogla da se tretira kao krivično delo – čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost, upozoravaju Građanske inicijative.
Opasan presedan
Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić za „Vreme“ ističe da ovo nije prvi pokušaj vlasti da promeni ovaj zakonik.
„Nije ovo prvi put da se pokušava izmena Krivičnog zakonika. Međutim, ovaj predlog je i dalje na javnoj raspravi, dakle nije usvojen i baš zato treba reagovati. Dobro je što je organizacija Građanske inicijative reagovala, ali nam treba još civilnih organizacija da se izjasne po tom pitanju“, ističe Jerinić.
Prema oceni organizacije Građanskih inicijativa, reč je o ozbiljnom i opasnom presedanu.
„Vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je živote izgubilo 16 ljudi. Umesto da posledice snose odgovorni za sistemske propuste i nasilje koje je usledilo kao odgovor na proteste, režim menja zakon da bi kaznio one koji zahtevaju odgovornost“, navode iz Građanskih inicijativa.
Dodaju da je „jednako opasno što bi ovakva izmena dodatno podstakla sve one koji se vozilima zaleću u protestne skupove i gaze učesnike blokada – jer se građani na ulici unapred proglašavaju kriminalcima“.
Represija umesto odgovornosti
„Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, ona zakonom šalje poruku da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano. To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde“, navodi se u saopštenju.
„Ono što je do sada rađeno jeste da su ljudi privođeni i uglavnom brzo puštanii iz pritvora, pa je sasvim moguće da vlast sada pokušava da sve ono što se legalno dešava na protestima stavi u okvir krivičnih dela“, objašnjava Jerinić.
Građanske inicijative ukazuju da kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje.
„Nijedan zakon ne može poništiti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu. Iako vlasti pravdaju ove izmene nivelacijom težine konkretnog slučaja, predlagač navodi i da se izmene vrše zbog potrebe prakse. Ovo je dokaz da se izmene Krivičnog zakonika rade radi suzbijanja legitimnog prava na slobodu okupljanja“, navodi se u saopštenju.
„Krivični zakonik je ogroman i tu ima stvari koje će se sigurno predstaviti kao obavezne za naš pristup EU, ali i iz nekih drugih važnih razloga. Međutim, uvek se pod plaštom nekih možda dobrih izmena nalaze i one koje i nisu baš najbolje i to su stvari koje opravdavaju represiju“, zaključila je Jelena (ZLF).
Građanske inicijative traže od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena.
„Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest. Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda“, navode iz ove organizacije.
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
